Quantcast

Do 1871. godine, da li su Italijani i Nemci do ujedinjenja postojali kao narod i pod kojim imenom?

Poruka
15.335
Мноштво овије теза произилази из мизерно пропалог покушаја Југе да за сто година створи чак 5% Југословена и љубоморе. Е па како су могли Њемци и Талијани, они нијесу народ, а ми јесмо. Други дио је да НАРОД ствара државе а не држава народ. Тобоже криви су вековни непријатељи што то није успјело. :rotf:

Чак и Американци су прошли кроз дуги период и ту има доста тога да се каже како настају Американци. Опет, нема везе са стварањем Југе. То је био дуг процес, долазили су људи већ формирани и често најупорнији и најбољи из Европе тако да је то ишло поприлично глатко...

Аустријанци и Њемци су један народ, ниђе везе што ови имају једну државу а ови другу кроз вијекове. Ко и Срби Србију и ЦГ.
 
Poslednja izmena:
Poruka
15.335
"Neki su sloveji neki balkanci" - kakva je narodnost ili nacionalna odrednica balkanac? Prvi put pročitah ovo. Ima naravmo kao i u svakome, ali oni ne pr3dnjače u odnosu na ostale. Ne možeš svoj primer uzimati kao meritum nekom opštem slučaju.
Мој примјер је само да ти одслика како су настале еврпске нације и народи. Е такав је случај са Србима, Мађарима, Њемцима, Талијанима...
 
Poruka
15.335
Ово је тачно за већину европских народа али не за све. Нарочито није тачно за нас.
Нарочито није за нас. Јер смо ми покушавали да створимо државу мимо памети, принципа политике и стварања државе. Други то нијесу покушавали.
Чак ни Чесима и Словацима, Швеђанима и Норвежанима то није успјело, а ми смо имали 100 пута гори потенцијал и проблеме.

Да, криви су Њемци и Талијани.

Ми ни дан данас нијесмо нација, а народ како тако... а камоли шта друго. Ми већ задњи сто година идемо уназад у томе погледу.
 

Holy1

Aktivan član
Poruka
1.974
Нарочито није за нас. Јер смо ми покушавали да створимо државу мимо памети, принципа политике и стварања државе. Други то нијесу покушавали.
Чак ни Чесима и Словацима, Швеђанима и Норвежанима то није успјело, а ми смо имали 100 пута гори потенцијал и проблеме.

Да, криви су Њемци и Талијани.

Ми ни дан данас нијесмо нација, а народ како тако... а камоли шта друго. Ми већ задњи сто година идемо уназад у томе погледу.
sta si hteo da kazes time?
 

Holy1

Aktivan član
Poruka
1.974
Ako Nemci nisu imali svest da su jedan narod, sto su se od jednom 1871 setili da su jedan narod.
Čovek je lepo objasnio..Samo da si pročitao. Ujedinili su se iz političkih razloga a ne iz pobude zajedničke države u kojoj će živeti svi nemci zajedno. Dakle nisu se setili da su jedan narod.
 

Ortar

Aktivan član
Poruka
1.366
Na Nemce i Italiane mozete gledati kao na Grke, pri cemu Italijani imaju mnogo starije poreko civilizacije od Nemaca zbog Rima. Zanimljivo je kako Nemci uvek bili optereceni Rimom iako ih je Rium u roblje pravio, Stokholmski sindrom.
Dakle, Grcka ne postoji do 19. veka ali zato grcka kulutra i jezik postoje od Antike i zacetnici su evropske civilizacije. Postojale su Atina, Sparta, Makedonija ali ne Grcka. Stavise, te grcke drzave su ratovale izmedju sebe.
E tako je sa Nemackom do 1871.
 

Konstantin Veliki

Buduća legenda
Poruka
26.313
Ujedinili su se iz političkih razloga a ne iz pobude zajedničke d
Da politicki razlog je bio, sto je narod trazio nacionalnu drzavu Nemaca vec u skupstini u Frankfurtu 1848.

Ispade da nacionalnu svest su imali samo Srbi i svi drugi narodi nastali iz nekih drugih razloga.

Ajde mozda i Rusi.
 

Konstantin Veliki

Buduća legenda
Poruka
26.313
Šta vi mislite, da li može neko da mi pomogne? Naše povelje iz srednjeg veka nedvosmisleno ukazuju da se radi o srpskom narodu, a italijani tek 1871. god postaju italijani. Ko su oni do tad bili? Šta piše u njihovim starim poveljama, zakonima i sl?
To mozda vazi za Nemnjicevu Srbiju, ali vec Bosna je druga price, tu su srpske odrednice manjina i cak nestaju jedno vreme od smrti Ninoslava do Tvrtka.

Vazan faktor za italijansku svest je Dante Agijeri i njegovi sedam krugova pakla koji su pisani na narodnom jeziku.

Proces stvaranje italianske i nemacke nacije je trajao vekovima, a ne da su se setili ljudi odjednom da su Italijani i Nemci preko noci.

Kako to da se desi magijom, kao sto Milogorci i Bosnjaci tupe da je Vuk Karadzic reko abrakadabra i onda odjednom Srba preko Drine i Crnojgori.

Austrijanci su neki slucaj ko Crnogorci nasi. Ima i razlike, ali nema blizih primera etnogeza osim Austriskog, Crnogorskog i Moldavskog. Svi su bili deo veceg naroda i onda sticajem okolnosti dobili zasebnu drzavu.
 

Ortar

Aktivan član
Poruka
1.366
Srbija je jedna od najstarih drzava po osnivanju u Evropi. Starija od mnogih na zapadu i severu Evrope. Takodje se Srbi pominju u pisanim tragovima kao prvi sloveni koji su opstali do danas u 7. veku. Primera radi Poljaci izlaze na politicku pozornicu u 10. veku a Rusi u 9. veku. Mada su Rusi skup razlicitih plemena sa severa najvise ugro-finski i slovenski.
Sa druge strune, danasnja Srbija i Srbi nije ona Luzicka Srbija vec je jedan miks paleobalkanskih naroda i slovena koji ima daleko vise jedan planinski paleobalkanski mentalitet nego neki ravnicarski. To je skup istorijskih okonlnosti. Originalni Srbi(u stvari pravi naziv je Sorbi ili Surbi na latinskom a slovenski etnoninom Serbi, sto se do danas odrzalo u Luzici tj danasnjo Saksoniji), koji je pitanje sta su bili, da li sami sloveni ili jedna mesavina avaro-vikinskih placenika koji dominira nad ostalim slovenima(kao sto sugerisu neki stari spisi i moderni istoricari) je na pelabalkanska plemena gledao sa nipodostavanjem ali to se vremenom promenilo.
 

Holy1

Aktivan član
Poruka
1.974
Zar je moguće da za današnje Nemce koristimo termin koji je u zvanicnoj istorijografiji objasnjen kao osoba koja je nema (nema mogucnost govora). Pa od nemi nastade nemci? Tj tako je po slavistici. Slovenska plemena se sigurno nisu razumela sa tim susednim plemenima otuda naziv nemci. Belo more (Egejsko) , Crno more, Sinje more, mramorno more, Blatičko more..Ogromni je prostor na kojima su obitavala slovenska plemena tj i danas obitavaju.
 

vučji čopor

Legenda
Moderator
Poruka
53.388
Немци и Италијани , а и други европски народи су под тим именом постали тек стварањем националних држава а не обрнуто као код Срба.
Холандија , која се званично тако и не зове него Низоземска ( Niederland) је одличан пример тога.
У тој чињеници лежи разлог за неутемељено подсмевање , како ван Срије, тако, на жалост и неких кругова у Србији, када се говори о тме да су Срби једна од најстаријих народа у Европи.
 

vučji čopor

Legenda
Moderator
Poruka
53.388
Zar je moguće da za današnje Nemce koristimo termin koji je u zvanicnoj istorijografiji objasnjen kao osoba koja je nema (nema mogucnost govora). Pa od nemi nastade nemci? Tj tako je po slavistici. Slovenska plemena se sigurno nisu razumela sa tim susednim plemenima otuda naziv nemci. Belo more (Egejsko) , Crno more, Sinje more, mramorno more, Blatičko more..Ogromni je prostor na kojima su obitavala slovenska plemena tj i danas obitavaju.
Само ми Немце тако зовемо, други их и данас зову најчешће зову Германи.
 

Khal Drogo

Domaćin
Poruka
4.166
У етногенези свих европских народа, изузев може бити неких изолованих група, су учествовали бројни народи. И у етногенези њемачког и италијанског народа (као и Срба и других балканских народа) су дали доприноса бројни народи. Код Њемаца је нешто једноставније, јер супстрат чине сродни германски народи, уз допринос келтских и словенских народа у мањој мјери. Код Италијана је шароликије, ту су допринос дали не баш сродни народи апенинског полуострва који ће временом бити романизовани, па келтски народи, Готи, Лангонарди, Франци, Нормани и уопште бројни германски народи, па на југу и Арапи, чак су и Бугари са Аварима вјероватно и Словенима имали један продор средином VII вијека све до југа и ту се настанили и из тог шароликог микса имамо данашњи италијански народ.

Но то је етногенеза, осјећај припадности неком роду, посебности је друга прича. Ту опет постоји замка, и код историчара, у једној тежњи поједностављивању и историје и гледања на овај сегмент. Тако се задња два вијека афирмише како јачање националне свијести почиње од француске револуције, фаворизују се појмови "политички народ", "нација у модерном смислу", а афирмише се тврдња како у доба антике те у раном и развијеном средњем вијеку народносна припадност није имала важност коју има у задња два вијека. Једно преслободно виђење, сачувани рукописи грчких и римских писаца, визатинске, франачке и англосаксонске хронике говоре супротно, итекако је имало важности.

У касном средњем вијеку имамо заиста неке процесе, јачање феуда, успоставља се систем вриједности гдје је владарима или пак феудалцима не ријетко вила важнија послушност поданика од етничке припадности, ако су превише бунтовни замијене их послушнијима (тако би могао и неки српски владар замијенити бунтовне Србе послушнијим Сиријцима, Пакистанцима и сличним, надајмо се да му неће пасти на памет), и ту би поданство имало супремацију над народношћу.
Осјећај народносне припадности (а тако је и у данашњем времену) не би имао важности у стварном животу тамо гдје је изразита доминација једног народа, ту се мањине једноставно интегришу, и имао би важности тамо гдје имамо сусретање и суживот колективитета, имамо бројне списе (рецимо код нас неке повеље које уређују односе Србљина и Влаха) који о томе говоре.

Такође, погрешно је тежити поистовјећивању овог процеса код различитих европских народа, различита је прича код Њемаца, Италијана, Француза, Енглеза, Румуња, Мађара и иних народа, сличности тек дјеличично има, али код сваког народа има подоста посебности, код осјећаја припадности неком етницитету важни су и језик и културно насљеђе, некад и религија, наравно и историја.
Што се Њемаца тиче, осјећај посебности и припадности њемачком народу је свакако присутан од развијеног средњег вијека, значи дуго прије уједињења њемачких државица у други њемачки рајх 1871.године, и само царство, које већ тада јесте конгломерат више или мање независних државица, баш да би се дало до значаја њемачком карактеру, се од 1512. званично зове Свето римско царство њемачког народа (Heiliges Römisches Reich Deutscher Nation).
Код Италијана је замршеније, већ сам у претходном посту написао да је тешко оцијенити шта је у касном средњем вијеку или касније било важније, поданство републици, војводству или краљевини којих бјеше 10ак на простору данашње Италије, или тај неки заједнилки идентитет заснован на истом језику и припадности истој културној сфери. Код Италијана имамо помало сличности са Шпанцима, ту се зарад процеса јачања заједничког идентитета колективитета које спаја језик, култура а ту су и политички мотиви, реафирмисало древно име (Итали на апенинском полуострву, односно Хиспаниа која је вјероватно изведена из грчког Спаин у случају Шпанаца).
У процесу сазријевања идеје о идентитету Италијана и Шпанаца ни религија није имала безначајну улогу.

Како год, и њемачки и италијански народ са осјећајем припадности свом роду, постојали су прије уједињења Њемачке 1871.године, односно Италије 1870.године.
 
Poslednja izmena:

Holy1

Aktivan član
Poruka
1.974
У етногенези свих европских народа, изузев може бити неких изолованих група, су учествовали бројни народи. И у етногенези њемачког и италијанског народа (као и Срба и других балканских народа) су дали доприноса бројни народи. Код Њемаца је нешто једноставније, јер супстрат чине сродни германски народи, уз допринос келтских и словенских народа у мањој мјери. Код Италијана је шароликије, ту су допринос дали не баш сродни народи апенинског полуострва који ће временом бити романизовани, па келтски народи, Готи, Лангонарди, Франци, Нормани и уопште бројни германски народи, па на југу и Арапи, чак су и Бугари са Аварима вјероватно и Словенима имали један продор средином VII вијека све до југа и ту се настанили и из тог шароликог микса имамо данашњи италијански народ.

Но то је етногенеза, осјећај припадности неком роду, посебности је друга прича. Ту опет постоји замка, и код историчара, у једној тежњи поједностављивању и историје и гледања на овај сегмент. Тако се задња два вијека афирмише како јачање националне свијести почиње од француске револуције, фаворизују се појмови "политички народ", "нација у модерном смислу", а афирмише се тврдња како у доба антике те у раном и развијеном средњем вијеку народносна припадност није имала важност коју има у задња два вијека. Једно преслободно виђење, сачувани рукописи грчких и римских писаца, визатинске, франачке и англосаксонске хронике говоре супротно, итекако је имало важности.

У касном средњем вијеку имамо заиста неке процесе, јачање феуда, успоставља се систем вриједности гдје је владарима или пак феудалцима не ријетко вила важнија послушност поданика од етничке припадности, ако су превише бунтовни замијене их послушнијима (тако би могао и неки српски владар замијенити бунтовне Србе послушнијим Сиријцима, Пакистанцима и сличним, надајмо се да му неће пасти на памет), и ту би поданство имало супремацију над народношћу.
Осјећај народносне припадности (а тако је и у данашњем времену) не би имао важности у стварном животу тамо гдје је изразита доминација једног народа, ту се мањине једноставно интегришу, и имао би важности тамо гдје имамо сусретање и суживот колективитета, имамо бројне списе (рецимо код нас неке повеље које уређују односе Србљина и Влаха) који о томе говоре.

Такође, погрешно је тежити поистовјећивању овог процеса код различитих европских народа, различита је прича код Њемаца, Италијана, Француза, Енглеза, Румуња, Мађара и иних народа, сличности тек дјеличично има, али код сваког народа има подоста посебности, код осјећаја припадности неком етницитету важни су и језик и културно насљеђе, некад и религија, наравно и историја.
Што се Њемаца тиче, осјећај посебности и припадности њемачком народу је свакако присутан од развијеног средњег вијека, значи дуго прије уједињења њемачких државица у други њемачки рајх 1871.године, и само царство, које већ тада јесте конгломерат више или мање независних државица, баш да би се дало до значаја њемачком карактеру, се од 1512. званично зове Свето римско царство њемачког народа (Heiliges Römisches Reich Deutscher Nation).
Код Италијана је замршеније, већ сам у претходном посту написао да је тешко оцијенити шта је у касном средњем вијеку или касније било важније, поданство републици, војводству или краљевини којих бјеше 10ак на простору данашње Италије, или тај неки заједнилки идентитет заснован на истом језику и припадности истој културној сфери. Код Италијана имамо помало сличности са Шпанцима, ту се зарад процеса јачања заједничког идентитета колективитета које спаја језик, култура а ту су и политички мотиви, реафирмисало древно име (Итали на апенинском полуострву, односно Хиспаниа која је вјероватно изведена из грчког Спаин у случају Шпанаца).
У процесу сазријевања идеје о идентитету Италијана и Шпанаца ни религија није имала безначајну улогу.

Како год, и њемачки и италијански народ са осјећајем припадности свом роду, постојали су прије уједињења Њемачке 1871.године, односно Италије 1870.године.
ne možeš nikako porediti feudalizam po zapadnoj evropi i kod nas.
 

Khal Drogo

Domaćin
Poruka
4.166
ne možeš nikako porediti feudalizam po zapadnoj evropi i kod nas.
Не поредим, писао сам уопштено. Ако си мислио на додатак у загради
..тако би могао и неки српски владар замијенити бунтовне Србе послушнијим Сиријцима, Пакистанцима и сличним, надајмо се да му неће пасти на памет..
у питању је очигледан сарказам.
 

vučji čopor

Legenda
Moderator
Poruka
53.388
У етногенези свих европских народа, изузев може бити неких изолованих група, су учествовали бројни народи. И у етногенези њемачког и италијанског народа (као и Срба и других балканских народа) су дали доприноса бројни народи. Код Њемаца је нешто једноставније, јер супстрат чине сродни германски народи, уз допринос келтских и словенских народа у мањој мјери. Код Италијана је шароликије, ту су допринос дали не баш сродни народи апенинског полуострва који ће временом бити романизовани, па келтски народи, Готи, Лангонарди, Франци, Нормани и уопште бројни германски народи, па на југу и Арапи, чак су и Бугари са Аварима вјероватно и Словенима имали један продор средином VII вијека све до југа и ту се настанили и из тог шароликог микса имамо данашњи италијански народ.

Но то је етногенеза, осјећај припадности неком роду, посебности је друга прича. Ту опет постоји замка, и код историчара, у једној тежњи поједностављивању и историје и гледања на овај сегмент. Тако се задња два вијека афирмише како јачање националне свијести почиње од француске револуције, фаворизују се појмови "политички народ", "нација у модерном смислу", а афирмише се тврдња како у доба антике те у раном и развијеном средњем вијеку народносна припадност није имала важност коју има у задња два вијека. Једно преслободно виђење, сачувани рукописи грчких и римских писаца, визатинске, франачке и англосаксонске хронике говоре супротно, итекако је имало важности.

У касном средњем вијеку имамо заиста неке процесе, јачање феуда, успоставља се систем вриједности гдје је владарима или пак феудалцима не ријетко вила важнија послушност поданика од етничке припадности, ако су превише бунтовни замијене их послушнијима (тако би могао и неки српски владар замијенити бунтовне Србе послушнијим Сиријцима, Пакистанцима и сличним, надајмо се да му неће пасти на памет), и ту би поданство имало супремацију над народношћу.
Осјећај народносне припадности (а тако је и у данашњем времену) не би имао важности у стварном животу тамо гдје је изразита доминација једног народа, ту се мањине једноставно интегришу, и имао би важности тамо гдје имамо сусретање и суживот колективитета, имамо бројне списе (рецимо код нас неке повеље које уређују односе Србљина и Влаха) који о томе говоре.

Такође, погрешно је тежити поистовјећивању овог процеса код различитих европских народа, различита је прича код Њемаца, Италијана, Француза, Енглеза, Румуња, Мађара и иних народа, сличности тек дјеличично има, али код сваког народа има подоста посебности, код осјећаја припадности неком етницитету важни су и језик и културно насљеђе, некад и религија, наравно и историја.
Што се Њемаца тиче, осјећај посебности и припадности њемачком народу је свакако присутан од развијеног средњег вијека, значи дуго прије уједињења њемачких државица у други њемачки рајх 1871.године, и само царство, које већ тада јесте конгломерат више или мање независних државица, баш да би се дало до значаја њемачком карактеру, се од 1512. званично зове Свето римско царство њемачког народа (Heiliges Römisches Reich Deutscher Nation).
Код Италијана је замршеније, већ сам у претходном посту написао да је тешко оцијенити шта је у касном средњем вијеку или касније било важније, поданство републици, војводству или краљевини којих бјеше 10ак на простору данашње Италије, или тај неки заједнилки идентитет заснован на истом језику и припадности истој културној сфери. Код Италијана имамо помало сличности са Шпанцима, ту се зарад процеса јачања заједничког идентитета колективитета које спаја језик, култура а ту су и политички мотиви, реафирмисало древно име (Итали на апенинском полуострву, односно Хиспаниа која је вјероватно изведена из грчког Спаин у случају Шпанаца).
У процесу сазријевања идеје о идентитету Италијана и Шпанаца ни религија није имала безначајну улогу.

Како год, и њемачки и италијански народ са осјећајем припадности свом роду, постојали су прије уједињења Њемачке 1871.године, односно Италије 1870.године.
Наравно да су имали, али не под садашњим именом.
 

Aranko

Primećen član
Poruka
612
Da politicki razlog je bio, sto je narod trazio nacionalnu drzavu Nemaca vec u skupstini u Frankfurtu 1848.

Ispade da nacionalnu svest su imali samo Srbi i svi drugi narodi nastali iz nekih drugih razloga.

Ajde mozda i Rusi.
Нисмо овде истраживали колико је народа настало у новије време али дефинитивно Немци нису осећали народну свест у 18. веку. Политичка потреба за стварањем велике државе је радила на стварању националне свести која је створила државу... Код нас је све обрнуто, свест о народу постоји од памтивека, политчка потреба (великих сила) је вековима радила на растакању и уништавању те свести али је она ипак опстала.
Сигурно нисмо једини али таквих народа нема много.
 

Aranko

Primećen član
Poruka
612
Можеш ли да појасниш мало овај одговор? На шта тачно мислиш.
Сасвим је јасно да је свест о припадању једном народу код нас постојала од средњег века (да не идемо раније). Сасвим је јасно да таква свест није била развијена код немачког и италијанског народа, за које је постављач теме питао. Код нас је постојао обрнут порцес, од турских освајања на овамо сви су се трудили уз огромне напоре и присилу да ту свест промене и избришу, док се код споменутих народа политички ради на формирању националне свести о заједништву.
 

Лекизан

Elita
Moderator
Poruka
17.683
Сасвим је јасно да је свест о припадању једном народу код нас постојала од средњег века (да не идемо раније). Сасвим је јасно да таква свест није била развијена код немачког и италијанског народа, за које је постављач теме питао. Код нас је постојао обрнут порцес, од турских освајања на овамо сви су се трудили уз огромне напоре и присилу да ту свест промене и избришу, док се код споменутих народа политички ради на формирању националне свести о заједништву.
На основу чега си дошао до таквих закључака?
 

Kole11

Aktivan član
Poruka
1.500
На основу чега си дошао до таквих закључака?
Ima dosta primera. Recimo u jednom prepisu letopisa iz 14. veka stoji da Srbi vode poreklo od Dacana i da ih je pobedio car Trajan

liki.jpg

Pa opet iz 14.veka, najverovatnije za vreme Kralja Milutina, stvorena je tvrdnja da Srbi poticu od Aleksandrovih Makedonaca..

maked.jpg


Da ne pominjem narodne pesme iz tog vremena, ali zanimljiv je Grigorin opis zenidbe Stefana Decanskog sa grckom princezom, gde on kaze da su srpski vojnici pevali pesme o svojim starim junacima.

Sigurno je ova svest o pripadnosti zajednickom narodu postojala u vreme kralja Milutina.
 
Poruka
15.335
Zar je moguće da za današnje Nemce koristimo termin koji je u zvanicnoj istorijografiji objasnjen kao osoba koja je nema (nema mogucnost govora). Pa od nemi nastade nemci? Tj tako je po slavistici. Slovenska plemena se sigurno nisu razumela sa tim susednim plemenima otuda naziv nemci. Belo more (Egejsko) , Crno more, Sinje more, mramorno more, Blatičko more..Ogromni je prostor na kojima su obitavala slovenska plemena tj i danas obitavaju.
Kao prvo Njemci ne znaci da su bukvalno njemi. Drugo, Njemci i Sloveni su uvijek zivili jedni do drugije i sasvim je normalno da Sloveni imaju svoje ime za taj narod i njegova plemena.

Trece, opet se vracamo na isto. Njemci i Talijani su dijeliji isti duh, kulturu, jezik itd. velikim dijelom ko i Srbi iako su imali mnoge razne drzavice. Sve ono sto su i Srbi dijeliji uz svoje posebnosti.... Osporavanje toga proizilazi iz ljubomore i gluposti i neznanja.

Kako danas imamo razlicite dijelove srpskog naroda tako imamo i ove druge. Ono dje vama logika zapinje je kako to da su Njemci i Talijani stvorili svoje drzave a toboze to su razni narodi, a vi nijeste mogli stvoriti Jugu. E pa da ste i vi stvarali SRPSKU drzavu isto bi bilo. No vi ste stvarali nesto drugo a pitanje je kolko ste imali kapaciteta i pameti i za ovo prvo. Jer ocigledno da je biloo i jednog i drugog ne bi se ni upustali u ovo prvo (stvaranje Juge).
 
Poruka
7.428
Kao prvo Njemci ne znaci da su bukvalno njemi. Drugo, Njemci i Sloveni su uvijek zivili jedni do drugije i sasvim je normalno da Sloveni imaju svoje ime za taj narod i njegova plemena.

Trece, opet se vracamo na isto. Njemci i Talijani su dijeliji isti duh, kulturu, jezik itd. velikim dijelom ko i Srbi iako su imali mnoge razne drzavice. Sve ono sto su i Srbi dijeliji uz svoje posebnosti.... Osporavanje toga proizilazi iz ljubomore i gluposti i neznanja.

Kako danas imamo razlicite dijelove srpskog naroda tako imamo i ove druge. Ono dje vama logika zapinje je kako to da su Njemci i Talijani stvorili svoje drzave a toboze to su razni narodi, a vi nijeste mogli stvoriti Jugu. E pa da ste i vi stvarali SRPSKU drzavu isto bi bilo. No vi ste stvarali nesto drugo a pitanje je kolko ste imali kapaciteta i pameti i za ovo prvo. Jer ocigledno da je biloo i jednog i drugog ne bi se ni upustali u ovo prvo (stvaranje Juge).
Nemci ne znaci potpuno nemi, to je tacno.
Kad je stvorena Nemacka drzava? Sta je Prusija, ko su Prusi, i gde je etimologija preci PRusija.
Germanski narodi su govorili slovenskim jezikom do pre par vekova.
Germanski jezici su mladi evropski jezici i lingvisticki gledano nisu evolucija, vec degradacija, de-evolucija jezika.
Romanski jezici su nastali od vestacki stvorenog latinskog (vise verzija latinskog), latinski koji nikad nije bio organski prirodni maternji jezik (ziv jezik) neke populacije za razliku od srpskog, slovenskih, sanskrta.
Cela evropa u davnoj proslosti je govorila staroevropske jezike a to su jedino srpski i keltski jezici, keltski su srodni srpskom jer vuku isti praevropski koren, Ranka Kuic.
Od srpskog/slovenskog su nastali vestacki konstruisani latinski/romanski jezici i germanski jezici.
"Rimljani Slovenstvujuci." Pavle Solaric
"Reci Slovenskog Porekla na Peloponezu."
 
Poslednja izmena:

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.