Dno Dna (Zrenjanin)

Posveceno svim MOJIM sugradjanima !!!
Mala prica koju sam napisao prosle godine.

Začarani krug

Ušao sam u Zmaj Jovinu ulicu u centru Novog Sada i seo za sto u jednoj od mnogobrojnih bašti. Poručio sam produženi s toplim mlekom i kiselu. Kao uspomenu na studenske dane kad mi je bilo nezaobilazno sesti u jednoj od bašti oko jedan sat popodne, kad se razbije akvarijum. Čitao bih tada opozicione novine Blic i više-manje posmatrao srednjoškolke sa onim obaveznim rančevima na ledjima kako šetaju gradom. Seansa bi trajala oko sat vremena i posle toga bih se vratio u stan na proučavanje literature za naredni ispit. Ovoga puta sam bio drugom prilikom. Najbliža sestra koju imam od rodjaka, je odlazila za Ameriku da se nastani i želeo sam da se oprostim. Kako je bila non-stop u nekoj frci i špartajući gradom obavljala poslednje pripreme pred put nekako nam je bilo najzgodnije da se nadjemo u centru. Ugledao sam je kako vrcka sa par kesa u rukama i pogledom traži gde sam. Mahnuo sam i prišla je.
- J.bo mamu, da sam znala koliko će mi gluposti trebati za put, nikad se ne bih selila ! – reče, bacajući kese na stolicu pored.
- Gde si bre ti ? Kako si oslabio, jesil zdrav ? Kako ti porodica, što i oni nisu došli ? Kako mi stoji ova bluzica ? Koliko imaš vremena ? – pitanja bi se nizala u nedogled da je nisam zaustavio.
- Stani Marina, sedi, oduvaj se, šta ćeš popiti ? – pokušao sam da usporim ritam.
- Ne mogu pola stvari da pronadjem što sam naumila, ceđenu pomorandžu ! - nastavila je, ujedno poručivši piće od konobara koji je prišao.
Pričali smo pola sata o neobaveznim temama kad se na kraju nametnulo i pitanje razloga odlaska preko bare.
- Znaš, bato da sam živela poslednje 3 godine u Beogradu. – poče sa objašnjenjem.
- Znam !
- Imala sam tamo odličnu platu u Narodnoj Banci Srbije kao glavni programer, predobre uslove za rad i sve u svemu brutalno dobar posao - nastavi.
- Ali ? – upitah.
- Bila sam podstanar, a stan u Bulevaru nije jeftin, da znaš – reče.
- Pa što nisi uzela neki kredit, vidiš i sama da se banke utrkuju koja će više podeliti.
- Mogla sam, i onda da narednih dvadeset godina cvikam hoće li me otpustiti, hoću li se razboleti, hoće li zatvoriti moje odeljenje itd – nabroja argumente svoje odluke.
- Pa vrati se za Novi Sad – rekoh, kao neko spasonosno rešenje.
- U ovu rupu od grada ? – odgovori.
- ?
- Pa bato, sve dobre firme su u Beogradu, sva predstavništva, ovde u Sadu nemaš nikakvu perspektivu, ovo je bre jedna tuga od grada. – ponovi svoju konstataciju.
Šta sam mogao drugo, iluzorno bi bilo da hvalim i prenosim svoje utiske o Novom Sadu jednoj rođenoj novosađanki.
Sedeli smo još neko vreme, taman toliko da mi objasni kako je pranašla stotinak poslova preko interneta kao diplomirani elektrotehničar sa prosekom 9.86, ali su svi odgovori bili – gospođice, ima samo jedan problem, živite u Srbiji a ne u Americi. Zato je odlučila da ode preko. Izljubili smo se na rastanku i svako je krenuo svojom putanjom.
Pošto sam ima dosta vremena do polaska busa za Zrenjanin, iskoristio sam da se sretnem i sa kumom. Imao je malu garsonjeru u blizini Matice Srpske, nedaleko od centra i uputio sam se tamo. Usput sam vraćao film našeg studiranja kao i njegove konačne odluke da ostane da živi ovde.
- Gde si bre, upadaj, i ja sam baš stigao sa posla ! – reče sa vrata.
Skuvao je kafu, seli smo na malu terasu sa pogledom na ofucani zid zgrade pored i nastavili da pričamo.
- Otkud tebe ? – upita
- Marina se seli za Kaliforniju pa sam došao da se oprostimo. – odgovorih.
- Što, pa imala je ekstra posao u Banci.? – iznenadi se.
- Izgleda da joj je Beograd postao tesan ! – prokomentarisah.
- Šta ima kod tebe ? – nastavih.
- Unapredili su me, sad pričaš sa šefom prodaje „Hemija produkta“, povećali platu za 30 posto, tako da se uskoro selim iz ove rupe u dvosobnu gajbu na Limanu ! –odgovori ponosno.
- Šta da ti kažem kume, ovo je obećani grad. Klondajk, Eldorado, Holivud, nazovi ga kako hoćeš.- nastavi usplahireno.
- Znači definitivno ostaješ ovde ? – prekinuh ga.
- Naravno, ne vraćam se u ono ruglo od Zrenjanina nikad više ! – odgovori.
- Tada sam shvatio kako izgleda taj začarani krug. Beograđani imaju svoje oduševljene Novosađane. Novosađani svoje Zrenjanince. Mi verovatno imamo svoje Kikinđane, oni svoje Novobečejce, Novobečejci svoje Bočarce i tako do poslednjeg i najmanjeg salaša u nekom ataru.
- Posedeli smo još malo, pozdravili se na vratima i pohitao sam na stanicu.
Zamišljeno sam sabirao utiske, u skoro praznom autobusu, i pokušavao da izvućem neku paralelu današnjih priča, jedne Novosađanke i jednog Zrenjaninca, ali bezuspešno. Polako su počela da se pojavljuju svetla Bagljaša i obuze me neka tolina. Kakav je takav je, ipak je moj grad i ako ne pronađeš ono lepo u njemu postaće ti pretesno ma gde živeo.
 
...slazem se sa tobom...
...ovo je kao tema sta ne valja u gradu Zrenjaninu...a to sto pises govori o ljudskim osobinama...ali ok...dobra prica...

...ja sam uvek govorio da ko jednom zivi u Beogradu, kad ode u ns bice mu smesno...
...moze bezbroj paralela da se povuce...
...ali mislim da je opisano ponasanje super ako je vodjeno visokim ambicijama...a potpuno ne razumem one kojima je mnogo lepse da trule^2 u bg, nego da trule u zr...
 
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=48287
Писац уџбеника добио отказ у школи
Користећи дискреционо право, директор Средње пољопривредне школе у Зрењанину је, уместо Драгана Секулића, ангажовао наставника са нижом стручном спремом

Зрењанин – Дипломирани инжењер саобраћаја Драган Секулић остао је крајем октобра без посла наставника у Средњој пољопривредној школи у Зрењанину. При доношењу такве одлуке пренебрегнута је чињеница да је Секулић био бриљантан студент, а уз то и аутор два уџбеника. На његово место примљен је наставник са нижом стручном спремом. Челници школе тврде да је све по прописима и законима. Инжењер Секулић има 26 година, а дипломирао је у мају прошле године, међу првих пет у генерацији на свом смеру. Носилац је Изузетне универзитетске награде, коју му је децембра 2002. доделио Универзитет у Новом Саду за тематски рад. Још као двадесетогодишњак, код једне иностране издавачке куће, објавио је своје прво ауторско дело – уџбеник за основну школу, а касније му је из штампе изашао још један уџбеник.

Из његових књига до сада је учило више од 50.000 основаца широм Републике Српске. И поред тога, након што је једну школску годину радио као наставник у Средњој пољопривредној школи у Зрењанину, директор му је отказао уговор о раду.

– Послодавац није имао примедби на мој рад. Напротив, од директора су долазиле само похвале. Послови које сам прошле школске године у школи обављао сада су поверени особи која има нижу стручну спрему од моје, а и од прописане за то радно место – тврди за „Политику” Драган Секулић.

Директор Милан Кузмановић пак за наш лист каже да се за радно место о коме је реч тражи дипломирани инжењер пољопривреде са положеним специјалним испитом за возачке инструкторе, али да ниједан од два конкурента није испуњавао услове.

– Оба су инструктори, али немају завршени Пољопривредни факултет, већ саобраћајни, Секулић седми степен, други кандидат шести, а моје је дискреционо право да, пошто ниједан не испуњава услове, изаберем кога хоћу. Такви су прописи – објашњава Кузмановић и додаје да је Секулић у међувремену примљен на место директора школе за обуку возача „Сигнал”, али и да је прошле године имао конфликте с ученицима. Према речима директора Кузмановића, чињеница да је Секулић аутор два уџбеника није посебна предност, јер је реч о уџбеницима за основну, а не за средњу школу.

– По систематизацији, наставник обуке возача трактора и комбајна и наставник прописа о безбедности саобраћаја треба да има пољопривредни, а не саобраћајни факултет – објашњава директор зрењанинске Средње пољопривредне школе Милан Кузмановић.

– Истина је да је било вербалног дуела са једним од ученика, због чега сам се извинио, јер сам схватио да сам пренаглио. Директор је уважио моје извињење, и не схватам зашто ту причу поново потеже. Истина је да сам Кузмановића обавестио и да ми нуде да будем директор у „Сигналу” са трећином радног времена, што дозвољава Закон о раду, и он није имао ништа против. Будући да сумњам да је починио кривично дело, односно самовољно изменио Уговор о раду који сам потписао и који је предвидео рад на неодређено време, поднео сам кривичну пријаву Општинском тужилаштву – наглашава Драган Секулић.

...imali neko informacije iz prve ruke u vezi ovog slucaja...?
 
Nisam čula ništa o ovom, ali ako je on bio zaposlen na određeno vreme, verovatno mu je istekao ugovor i ponovo je raspisan konkurs na kom je primljen ovaj drugi sa nižom stručnom spremom. U suštini, on ima pravo na žalbu. E sad, ukoliko je konkurs raspisan za dipl. inž. poljoprivrede i obojica ne ispunjavaju taj uslov, ne znam ko ima veća prava. Tu komisija uvek može da se vadi na prosek, efikasnost u studiranju...bla bla... E sad je pitanje da li po zakonu neko sa školskom spremom VI stepena ima prava da predaje u srednjoj školi? Jer on nema zvanje profesora već nastavnika.

bug.gif
 
Dragana Sekulica znam licno i mislim da je skroz OK covek. Posten korektan i pedantan.
Sa druge strane, povraca mi se od sljamova na direktorskim mestima skola koji veciti namestaju poslove svojim rodjacima i drugarima... bagra.
 
UltraZvuk:
Dragana Sekulica znam licno i mislim da je skroz OK covek. Posten korektan i pedantan.
Sa druge strane, povraca mi se od sljamova na direktorskim mestima skola koji veciti namestaju poslove svojim rodjacima i drugarima... bagra.
Kliknite za proširenje...

U pravu si skroz. Supruga mi je profesor ......je i na licnom iskustvu je osetila samovolju direktora jedne srednje skole. Primljena je osoba koja je istaknuti clan jedne partije bez obzira sto je po kvalifikacijama daleko ispod moje supruge. al to je zivot ....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top