Ceo dan sam neshto smorena. Kako i ne bi , jel...ceo dan ucim.Tmurno vreme.Samo pevushim ''how J wish you were here...'' ....ali nikog nema da podeli pesmu sa mnom...
Ma nebitno , tu je klupa , tu su knjige. Zatvaram se polako u svet matematike II...Mrzim matematiku , mislim , znate onaj vic o matematicaru , fizicaru i inzenjeru?
Zatvore njih u zasebne sobe , sa konzervama bez otvaracha.(i pakovanjem kisele vode,cepidlake)
Nakon sedam dana otvaraju sobu gde je inzenjer.On sedi malo podgojen,izrasla mu bradica,sve konzerve otvorene,prazne...
Uzeo kopchu s kaisha , i otvarao konzerve s njom.
Zatim ulaze u sobu gde je fizichar.On sedi prilicno u ok stanju...pola konzervi otvoreno,pola spljeskano,izguzvano...
Izracunao covek trajektoriju konzerve , pod kojim uglom i kojom brzinom treba da lupi u zid da bi se otvorila.
Tako ih bacao , neke je potrefio a neke omanuo.
I najzad , ulaze kod matematicara.A chovek lezi...jedva gleda , izgladneo...paket konzervi netaknut , samo jedna fali...
A on lezi i drzi tu konzervu u ruci...i mrmlja...
''Ako pretpostavimo da je ova konzerva otvorena...''
To je bio vic, za slucaj da niste culi.
E a ja sam inzenjer.
Koja je slicnost izmedju zene inzenjera i morskog praseta? Pa morsko prase nije ni prase a nije ni morsko...a zena inzenjer nije ni inzenjer a nije ni......ahem tako nekako...
Volim ja inzenjerske predmete , i idu mi odlichno...al josh vishe volem mog ninju-inzenjera.Takva sam , prava Ana Karenjina...sve cu na kocku zbog ljubavi...Valjda cu barem dobro da se udam , pa da mi se i isplati...
Pokushavam da se snadjem nekako u moru onih teorema i pretpostavki koje su tu pro forme...da izvuchem nesto korisno za moju struku...nesto konkretno...
Posle pola sata , izlazim napolje.Malo da udahnem hladnijeg vazduha...u nadi da me ceka topla cokolada iz automata.
Dok izlazim primetjujem....opet on. Eh , iskushenje moje...hmm...
Docekuje me praznina , da li automat nije bio profitabilan ili sta...uglavnom nema ga.A mozda je zato da se ne prosipa kafa po knjigama.Koje su uzgred nashe.Pa je to tako i nash problem...zar ne? e jbg...oprosti se od topchok
Proshetam se do dole...i vratjam se.
Ma , da li je josh tu?Ali...kako lep decko.Mrshav , kose skupljene u rep.Kao i uvek u zelenoj majici,bez aplikacija.
Ali neverovatan osecaj.Kao sto biste gledali neku lepu sliku,ne zelite da je dotaknete,samo da zadrzite pogled na njoj neko vreme...
...sa tim mislima ulazim , pravac uperenog pogleda...
...iskoristivshi psiholosku prednost pridoshlice , da mu uhvatim pogled...
...znachi , da sam mogla da zamrznem tu sliku...te krupne ochi crne kao notj , koje presecaju moj pogled , pravac po pravoj liniji...ko da me je opekao laser , refleksno skrecem pogled.
I od tada , a bilo je 22h,evo do sada ne izlazi mi iz glave...
Ne znam , u mom malom svetu meni privlacnih muskaraca , u tom trenutku sam mu okacila lentu najlepsheg.
I neshto mislim , samo zelim da uhvatim taj trenutak.Taj pogled. I nista vishe.
J still wish you were here...
Ali isto me ne sprecava da vidim.... tu jednostavnu a tako savrshenu lepotu.U cosku citaonice.Povijen nad knjigom.U zelenoj majici , skupljene kose. Uvek u istom cosku. Da zamrznem tu sliku crnih ociju. Da nikad ne razvije usta u osmeh ili glas.
Samo da ostane jedna lepa slika ovog tmurnog dana...
Ni priblizno tako raskoshan kao ti , moj excentricni i samoljubivi savrsheni inzenjeru.
...zato si ti i za...
...nesto vishe od gledanja...
Ma nebitno , tu je klupa , tu su knjige. Zatvaram se polako u svet matematike II...Mrzim matematiku , mislim , znate onaj vic o matematicaru , fizicaru i inzenjeru?
Zatvore njih u zasebne sobe , sa konzervama bez otvaracha.(i pakovanjem kisele vode,cepidlake)
Nakon sedam dana otvaraju sobu gde je inzenjer.On sedi malo podgojen,izrasla mu bradica,sve konzerve otvorene,prazne...
Uzeo kopchu s kaisha , i otvarao konzerve s njom.
Zatim ulaze u sobu gde je fizichar.On sedi prilicno u ok stanju...pola konzervi otvoreno,pola spljeskano,izguzvano...
Izracunao covek trajektoriju konzerve , pod kojim uglom i kojom brzinom treba da lupi u zid da bi se otvorila.
Tako ih bacao , neke je potrefio a neke omanuo.
I najzad , ulaze kod matematicara.A chovek lezi...jedva gleda , izgladneo...paket konzervi netaknut , samo jedna fali...
A on lezi i drzi tu konzervu u ruci...i mrmlja...
''Ako pretpostavimo da je ova konzerva otvorena...''
To je bio vic, za slucaj da niste culi.
E a ja sam inzenjer.
Koja je slicnost izmedju zene inzenjera i morskog praseta? Pa morsko prase nije ni prase a nije ni morsko...a zena inzenjer nije ni inzenjer a nije ni......ahem tako nekako...
Volim ja inzenjerske predmete , i idu mi odlichno...al josh vishe volem mog ninju-inzenjera.Takva sam , prava Ana Karenjina...sve cu na kocku zbog ljubavi...Valjda cu barem dobro da se udam , pa da mi se i isplati...
Pokushavam da se snadjem nekako u moru onih teorema i pretpostavki koje su tu pro forme...da izvuchem nesto korisno za moju struku...nesto konkretno...
Posle pola sata , izlazim napolje.Malo da udahnem hladnijeg vazduha...u nadi da me ceka topla cokolada iz automata.
Dok izlazim primetjujem....opet on. Eh , iskushenje moje...hmm...
Docekuje me praznina , da li automat nije bio profitabilan ili sta...uglavnom nema ga.A mozda je zato da se ne prosipa kafa po knjigama.Koje su uzgred nashe.Pa je to tako i nash problem...zar ne? e jbg...oprosti se od topchok
Proshetam se do dole...i vratjam se.
Ma , da li je josh tu?Ali...kako lep decko.Mrshav , kose skupljene u rep.Kao i uvek u zelenoj majici,bez aplikacija.
Ali neverovatan osecaj.Kao sto biste gledali neku lepu sliku,ne zelite da je dotaknete,samo da zadrzite pogled na njoj neko vreme...
...sa tim mislima ulazim , pravac uperenog pogleda...
...iskoristivshi psiholosku prednost pridoshlice , da mu uhvatim pogled...
...znachi , da sam mogla da zamrznem tu sliku...te krupne ochi crne kao notj , koje presecaju moj pogled , pravac po pravoj liniji...ko da me je opekao laser , refleksno skrecem pogled.
I od tada , a bilo je 22h,evo do sada ne izlazi mi iz glave...
Ne znam , u mom malom svetu meni privlacnih muskaraca , u tom trenutku sam mu okacila lentu najlepsheg.
I neshto mislim , samo zelim da uhvatim taj trenutak.Taj pogled. I nista vishe.
J still wish you were here...
Ali isto me ne sprecava da vidim.... tu jednostavnu a tako savrshenu lepotu.U cosku citaonice.Povijen nad knjigom.U zelenoj majici , skupljene kose. Uvek u istom cosku. Da zamrznem tu sliku crnih ociju. Da nikad ne razvije usta u osmeh ili glas.
Samo da ostane jedna lepa slika ovog tmurnog dana...
Ni priblizno tako raskoshan kao ti , moj excentricni i samoljubivi savrsheni inzenjeru.
...zato si ti i za...
...nesto vishe od gledanja...