Dnevnik Jovana Ćirilova

Soradze

Veoma poznat
Moderator
Poruka
10.100
Jovan Ćirilov je bio jedan od najvećih ličnosti srpske, jugoslovenske i evropske
kulture... Suosnivač, umetnički direktor i selektor BITEF-a...
Istaknuti teatrolog, književnik, hroničar društva i teatra, kolumnista i prevodilac,
interdisciplinarni autor 21. veka...

Putovao je po svetu kao selektor i umetnički direktor BITEF.a, gledao predstave,
odabirao i Beogradu i svetskoj pozorišnoj sceni predstavljao najveće ansamble
i reditelje sveta, imena avangarde i novog svetskog pozorišta...

Uredno je vodio dnevnik sa tih putovanja

Screenshot_27.png


Screenshot_29.png
 

Indigo3

Poznat
Poruka
7.855
Ćale mi je na njega skretao pažnju i maltene me ganjao da ga gledam i slušam dok sam još bila neki poletarac.
Osećam se nekako ponosno jer ga ''znam'', ali ne i iz svetla nekog ko je ostavio iza sebe ovakve redove.
Kultura i predstavnici nje iz nekog već prošlog vremena se mnogo razlikuju od ovoga što imamo danas.
Da li je njih bodrila životna teskoba da stvaraju lepo u inat, i da li smo sada ovako opušteni, opustošeni, unapređeni i navodno na dobrom putu, mi prazni jer su vremena mnogo ''bolja''?
Ili je vreme samo vreme, ali postoji vreme velikih ljudi, i postoji neko koje sledi-malih, minijatura, skaradnih, kao što postoji smena godišnjih-možda postoji i smena ljudskih doba, da bi se opet težilo ekspanziji zgrčenog i ugnjetenog duha tako da mekan i paperjast shvata da mora da promeni svoje agregatno stanje i slomi šipke imaginarnog čeličnog kaveza?
 

Soradze

Veoma poznat
Moderator
Poruka
10.100
Ćale mi je na njega skretao pažnju i maltene me ganjao da ga gledam i slušam dok sam još bila neki poletarac.
Osećam se nekako ponosno jer ga ''znam'', ali ne i iz svetla nekog ko je ostavio iza sebe ovakve redove.
Kultura i predstavnici nje iz nekog već prošlog vremena se mnogo razlikuju od ovoga što imamo danas.
Da li je njih bodrila životna teskoba da stvaraju lepo u inat, i da li smo sada ovako opušteni, opustošeni, unapređeni i navodno na dobrom putu, mi prazni jer su vremena mnogo ''bolja''?
Ili je vreme samo vreme, ali postoji vreme velikih ljudi, i postoji neko koje sledi-malih, minijatura, skaradnih, kao što postoji smena godišnjih-možda postoji i smena ljudskih doba, da bi se opet težilo ekspanziji zgrčenog i ugnjetenog duha tako da mekan i paperjast shvata da mora da promeni svoje agregatno stanje i slomi šipke imaginarnog čeličnog kaveza?
Lepa su ti razmišljanja... Dobra pitanja postavljaš... S obzirom da se ja sećam kulture iz kako kažeš "prošlih vremena", jer sam je živela, bila svedok njenog postojanja, lako mi je da ti odgovorim: u prošlom veku je država ulagala ogromne
investicije u kulturu i to je trajalo decenijama... to vreme danas nazivamo "Zlatnim vremenom " kulture kod nas, pa se ne može reći da je umetnike bodrila životna teskoba i da su stvarali "u inat"... mislim na umetnike svih vrsta, na vreme ekspanzije i dobre književnosti i pesništva i slikarstva, vajarstva, opere, baleta, pozorišta... I to ne samo u Beogradu... I najmanje selo je imalo Dom kulture i nekakve umetničke programe koje su redovno održavali... U to vreme su naši fakulteti bili na svetskom glasu, a pasoši naših građana poštovani na svim granicama...

Danas ni Beograd ne liči više na sebe... To više nije grad ni moj, niti moje dece...
Sada je to grad milion i po ljudi doseljenih, koji ga pri tom ne vole...
Beograd je pre nego je postao kičerajski unakažen - bio grad pun duha, građanskog šmeka, pun intelektualaca,
muzeja, biblioteka, punih škola, punih fakulteta, školovanih ljudi, radničke klase i pristojne dece...

Ne čudi me da su mladi danas prazni, opustošeni i da ne vide "drvo od šume".
Danas se u kulturu skoro ništa ne ulaže... Fakulteti su izgubili svoj ugled, svi su potkupljivi, diplome se kupuju,
živimo u haosu... za par godina će nas lečiti lekari koji su kupili duplome... Danas je sve fake... ljudi više liče na Eru Ojdanića, nego na Ivu Andrića...

Mislim da ne postoji vreme "velikih ljudi" kako ti to lepo kažeš... mislim da postoji vreme pametnih ljudi, poštenih, empatičnih, vaspitanih, kreativnih, skromnih i lepih i vreme "onih drugih" koji su sada prisutni u velikom broju...


Evo ti lep crtež i misao Franca Kafke...

Screenshot_78.png


Za utehu, na 36. stranici knjige "Razgovori sa Kafkom" stoji Kafkina misao:
"Zlo se uvek vraća na svoje polazište".
Da mu verujemo?

:vzagrljaj:
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.