Dnevnici nashih mladosti...

Butterflies & Hurricane:
Kakva su vasha iskustva sa dnevnicima?
Kako se osecate posle chitanja istih?
Da li izvodite neke zakljuchke?
Kliknite za proširenje...

ostavila sam u zivotu neke pisanije recimo od 6.osnovne do 2.srednje... to volim da chitam... lepo je setiti se tih bezbriznih dana... :)
sve shto je pisano nakon toga, pa sve do 2006.godine je spaljeno... dnevnici, razni pariri i sveske sa pesmicama, prichama... nekada mi bude zao zbog toga, ali znam da bih mnogo vishe zalila da je to dospelo u pogreshne ruke...
od pochetka 2006. pishem samo kada mi se desi neshto bash krupno, sabiram utiske, ispovedam se samoj sebi, ostavljam neke misli za nauk, za podsetjanje na stvari koje ne bi trebalo vishe da radim...
zapisivala sam chak i neke SMS-ove proshle godine, bilo mi je zao da budu zaboravljeni kada ih obrishem ili promenim telefon... :) i to nisam spalila, jer obelezavaju najlepshi period mog zivota... :)
inache, loshe izvodim zakljuchke iz tih mojih pisanija... vetjinu toga shto sam tada pisala ne mogu da shvatim... nekako mi to ne lichi na mene... hm... bitje da sam odrasla konachno... :lol:
 
Aaaaa..pisala sam dnevnik do 7 -og razreda osnovne....otprilike....u pocetku mi je bilo zanimljivo, posle mi dosadilo....:? Uvek sam pisala kratko i jasno...:lol:
Uostalom imam stariju sestru....tako da je ona moj dnevnik a ja njen..:lol:..poveravale smo se jedna drugoj.....
Secam se 3-eg razreda kad sam se ludo zaljubila u skolskog druga...bila sam zaljubljena sve do 5-og...:lol: enivej....tako ja pricam sestri ( lezimo u krevetu, hihocemo se...itd )kako on ima slatke oke, pa kako me je ceo dan zadirkivao, pa je s moje strane pao i samarcic...itd...:lol:

Sad se raznezih....nikad ne bih menjala svoju sestru....volim je najvise....
a050.gif


P.s. Vise sam volela da se ceo dan igram i zezam vani.....ono sto je lepo i meni jako bitno pamtim...
 
Ja nikad nisam pisala dnevnike.
Imala sam doduše kojekakve sveske svaštare, ali nikad nisam opisivala neki konkretan događaj, ili zapisivala muška imena po ivicama.
Ali, zato sam, kad sam imala nekih 12-13 godina, imala jednu svesku koju sam celu ispunila jednim imenom, od korice do korice, uredno, po linijama, kao domaći zadatak.
Tad sam bila zaljubljena u tog lika, i kad god bih pomislila na njega, ja uzmem svesku i ispišem njegovo ime desetak puta. I tako do nisam popunila svesku. Posle sam je bacila, jer me prošla zaljubljenost, a i trebalo mi je mesta u fioci.
 
Ne pisem dnevnik. Imam par tekstova... imam neke svastare sa pesmicama i pricicama slicicama. Ionako se jedva izborim sa patnjom, nostalgijom, jedva zaboravim... jos mi samo dnevnik fali da se potsecam... A sto se tice tog analiziranja sopstvene licnosti kroz dnevnik... to je totalna bezvezurija :wink:
 
Da li ste primetili koliko vashe sopstvene napisane rechi mogu da budu zastrashujuce. Nanizete ih ko brojanicu u besu, ljubavi, euforiji, letargiji....a onda naidje Vreme. Pa mahne levom rukom i nabaci malo prashine. Pa mahne desnom rukom i ukloni vam pauchinu zabluda sa ochiju. I onda posle ko zna koliko vremena prochitate sopstvene misli i zaprepastite se. Zar sam ovo, zaaaista, Ja?!!! Zar mogu ovoliko da mrzim, zar umem tako duboko da potonem, zar.... Zato ja vecinu svojih tekstalnih svlachenja shaljem Chedinom gazdi (a mom prijatelju)....On ih chuva i brishe umesto mene. Ponekad poludim pa mu zatrpam sanduche. Ne buni se.... Za sada....
Mislim da cu jednom, kad budem to zaista pozelela, neke od tih okrajaka iskoristiti za svoju knjigu....
 
imam 30 god i dete ali jos uvek pisem dnevnik
blog mi ne ide
moj dnevnik je zbirka kuknjave i besa
lepe emocije zivim i ko ce tada da misli na pisanje a kad sam tuzna i ljuta i nervozna onda se vratim svom dnevniku da ne stradaju zivi ljudi oko mene
nikad ih neci spaliti,jer to sam ja,ne stidim se sebe
moj muz zna da pisem samo u losim raspolozenjima pa se buni sto ispada totalni negativac u njima :lol: ali to nije bas tako
 
alya:
Aaaaa..pisala sam dnevnik do 7 -og razreda osnovne....otprilike....u pocetku mi je bilo zanimljivo, posle mi dosadilo....:? Uvek sam pisala kratko i jasno...:lol:
Uostalom imam stariju sestru....tako da je ona moj dnevnik a ja njen..:lol:..poveravale smo se jedna drugoj.....
Secam se 3-eg razreda kad sam se ludo zaljubila u skolskog druga...bila sam zaljubljena sve do 5-og...:lol: enivej....tako ja pricam sestri ( lezimo u krevetu, hihocemo se...itd )kako on ima slatke oke, pa kako me je ceo dan zadirkivao, pa je s moje strane pao i samarcic...itd...:lol:

Sad se raznezih....nikad ne bih menjala svoju sestru....volim je najvise....
a050.gif


P.s. Vise sam volela da se ceo dan igram i zezam vani.....ono sto je lepo i meni jako bitno pamtim...
Kliknite za proširenje...

Samo sto je moja maladja.
Ona mi je "dnevnik" i dan danas.
Osoba koja mi je najbitnija i najvise ja volim na celome svetu...
Treba da se uda sledece godine.
Mozda sam sebicna, ali ne znam sta cu da radim, kad ona ode... :cry:
 
Pisala sam dnevnik tokom dva perioda u životu...Prvi put je bio period petog razreda osnovne škole i njegova forma je bila u vidu stavki...1.2.3...i prosto proširenih rečenica... Npr...gledala sam taj i taj film ili jela sam čokoladu tu i tu...Sve bitni događaji....:) Iz tog dnevnika se,recimo vidi koliko su djetetu bitne neke sitnice,na šta kao odrasli ne obraćamo pažnju ili su nam smiješne...Ponekad,mada rijetko,uzmem nešto da pročitam,i sjetim se nekih lijepih trenutaka djetinjstva koji bi sigurno bili zaboravljeni da nema dnevnika...
Drugi put sam dnevnik pisala u periodu ‚ `93-`96...i tad mi je služio kao neka vrsta psihoterapije, pražnjenja, zbog uglavnom loših događaja,zna se kojih....To su bile bilješke,ne samo mojih osjećanja ,nego i zapisi svih tadašnjih aktuelnosti...da se ne zaboravi,jer sjećanje je varljivo...
Kad ga sad čitam,još rjeđe nego onaj prvi,i daleko neradije, jer me baš "prenese" u te dane...istovremeno i ružne i možda i najljepše u životu, javlja se paradoksalni osjećaj nevjerice samom sebi da je sve tako bilo i da se sve to uopšte izdešavalo...A jeste...
Sad više nemam potrebu da pišem dnevnik,niti vidim smisao i mislim da ga više nikad ni neću pisati...mada,uvijek postoji ono...nikad ne reci nikad...
Idem sad baš da vidim šta je bilo 10.10.1995...:)
E,da...i nikad se nisam "obraćala" dnevniku u vidu onih fraza "Dragi dnevniče" i sl...To za mene nije bio neko kome se obraćam,već jednostavno sveska u koju se piše...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top