Quantcast

Đovani da Bolonja - Otmica Sabinjanke

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
258.793
e914558b2d1ba8901152392da365c367_L.jpg


Žan de Bulonj, flamanski vajar koga istorija umetnosti pamti po italijanizovanom imenu Đovani da Bolonja, odnosno Đambolonja, bio je jedan od najslavnijih vajara u Firenci u poslednjoj trećini XVI veka. Njegova grupa u mermeru, u natprirodnoj veličini, Otmica Sabinjanke, dovršena 1583. godine stekla je posebno priznanje i još uvek zauzima počasno mesto na trgu Sinjorija (poznato kao lođa Lanci) u Firenci.

Tema vajarskog dela Otmica Sabinjanke je uzeta iz legende antičkog Rima, što je neobičan izbor za takvo delo. Po legendi osnivači grada Rima, gomila pustolova koji su došli morem, su uzalud pokušavali da nađu žene među susedima, Sabinjanima, pa su se na kraju odlučili na podvalu. Oni su pozvali celo pleme Sabinjana u Rim na proslavu, a onda su ih napali oružjem, oteli im žene i na taj način obezbedili budućnost svoje rase.
(artnit i wikipedija)
Zadatak koji je Đovani da Bolonja sebi postavio bio je da izvaja grupu u mermeru, u velelepnim razmerama, koja će se povezati sa okolnim prostorom tako da može da se posmatra sa više strana Stvorio je figuru serpentinatu, koja se u spirali uspinje oko središnje ose, primoravajući posmatrača da je obilazi, jer se ni iz jedne tačke u prostoru ne pruža pogled koji zadovoljava u potpunosti

Grupu visoku oko četiri metra, Đovani da Bolonja je izvajao iz jednog mermernog bloka. Njena kompozicija prikazuje tri lika koja su isprepletena u jedinstvenom, snažnom i dramatičnom pokretu. Rimljinin diže Sabinjanku u vazduh, dok ona pokušava da se oslobodi njegovog čvrstog stiska. Drugi čovek čuči, očajnički podigavši ruku, i više liči na rođaka otete žene nego na otmičara. Prefinjeno oblikujući mermer umetnik je postigao hitrinu pokreta, kao i dinamičnu lepezu emocija.

Đovani da Bolonja je izvajao ovu grupu nemajući određenu temu na umu. Njegov cilj je pre svega bio da ućutka one kritičare koji su sumnjali u njegovu sposobnost da vaja monumentalne skulpture u mermeru. Zato je izabrao ono što mu je izgledalo najteže, tri lika suprotnih karaktera, ujedinjena u zajedničkoj akciji. O identitetu figura grupe raspravljali su učeni poznavaoci tog doba, koji su konačno zaključili da je najprikladniji naziv Otmica Sabinjanke.

Rođen u Flandriji (danas u Francuskoj), Jean de Boulogne je započeo slikarsko ucenje u Monsu; studirao je nekoliko godina u Rimu gdje se potpuno posvetio vajarstvu. Napokon se nastanio u Firenci gde je vodio radionicu u kojoj su se formirali mnogi italijanski, nemački i flamanski vajari. Svoja ponajbolja dela napravio je radeći za porodicu Medici koja mu kasnioje nikada nije dopustila da napusti Firencu.

Giambologna, kako su ga zvali u Italiji, dosta je uticao na razvoj vajarstva u prelaznom razdoblju između visoke renesanse i baroka, ne samo u Italiji nego i u celoj Evropi. Svom flamanskom realističkom shvaćanju skulpture pridodao je oznake italijanskog stila kasnoga cinquecenta.

Skluptura je nastala po narudžbini vojvode Farnezea, završena je 1583. i postavljena na trgu Sinjorija, pod lođom Lanci koju krase mnogobrojne statue, pa predstavlja pravi muzej na otvorenom. Međutim, aktuelne su diskusije o premeštanju u muzej ove skulpture, koja je krasila ovo mesto preko 400 godine, zbog štete koju nanose atmosferski uticaji, a ne mogu se sanirati, tako da će i ona doživeti sudbinu mnogih famoznih skulptura čije su replike zapravo turističke atrakcije na otvorenom.

Harmoniju ovog dela možemo sagledati tek kad obiđemo celu skulpturu, na šta nas i ona sama prisiljava, jer se i sama na neki način okreće, i to ne može proći nezapaženo. To je ono što je predstavljalo novitet u svetu skulpture, nešto što se ranije nije ni pokušavalo postići, i sve se svodilo na frontalnost. Možda nam sva ta dramatičnost može delovati preterana, ali ne može se sporiti genijalnost s kojom je Đanbolonja oživeo ove figure, i što sama uznemirenost prilikom prvog pogleda na delo prelazi u neko čudno stanje spokojstva i najiskrenijeg divljenja.
(artnit i vikipedija)
http://www.artnit.net/razglednica/item/878-đovani-da-bolonja-otmica-sabinjanke.html
 
Poslednja izmena:

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
258.793
Njegov bronzani Merkur iz 1576. g. pokazuje važnost prostora u manirističkoj skulpturi. Cela figura stoji na jednoj nozi oslonjenoj na dašak vetra, a oblici su tanki i produženi na sve strane. Giambologna je uspeo iskoristiti frontalno kretanje lika i osećaj nemira, koji su karakteristični za manirizam, kako bi dočarao brzinu leta. Statua se nalazi u Luvru

Mercure_volant_of_Giambologna,_Louvre,_Paris.JPG
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.