Quantcast

Đavo nije crn", plate kao 1.000 €

Maksim 3

Iskusan
Poruka
5.333
Kaze covek da djavo nije tako crn kako ekonomski eksperti sa krstarice pisu,i to sve lik potkrepljuje sa statistickim podacima :rtfm: dobro,ja znam, da ce sada glavni krstaricin ekspert, sve to racunati u mangulicama da bi pobio ove podatke ,ali cinjenicu su neumoljive :D
Hm kome sada verovati ,ovom ekonomskom ekspertu ili krstaricinim ekspertima,u teskoj sam nedoumici,sta vi kazete drage kolege :think::lol:

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=02&dd=27&nav_id=495506
"Đavo nije crn", plate kao 1.000 €


IZVOR: POLITIKA
Beograd -- Srbija prolazi nešto bolje od drugih zemalja u komšiluku kroz godine krize po tempu ekonomske aktivnosti, rastu izvoza i standarda, kaže Miladin Kovačević.

Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, dodaje da je Srbija, ipak, sve to morala da plati visokom stopom nezaposlenosti od 19 odsto.

"Ruku na srce mi smo i pre kriza s nezaposlenošću od 14 procenata imali taj problem u odnosu na okruženje jer su pojedine balkanske i druge zemlje ranije ušle u tranziciju i izašle iz nje", upozorava on.

Da za Srbiju „đavo” i nije baš tako crn ukazuju iskustva pojedinih zemlja, koje su, uglavnom, uspešno prebrodile tranziciju, čak su i u EU ušle, ali beleže osetan pad ekonomske aktivnosti, praćen malaksavanjem standarda, zaposlenosti i eksplozijom spoljnog duga (Mađarska, Rumunija, Hrvatska...).

Svejedno iz kog razloga – inertne budžetske ili spoljnotrgovinske neravnoteže. Najčešće zbog pada izvoza. Neke zemlje imaju krizu na svim nivoima – od finansijske do realne ekonomije, kao na primer Letonija ili Mađarska.

U svemu tome, napominje dr Kovačević, bez davanja ocene opravdanosti zahteva, sindikati, od prosvete, policije ili zdravstva pa redom, listom iznose argumente o najnižoj plati u regionu koje potkrepljuju podacima o nominalnom iznosu prosečne, minimalne ili neke druge mere izražene u evrima po internom kursu.

Zaboravlja se ili previđa, kaže, da je uporedivost standarda i kupovne moći pa i plata preračunati na standard pariteta kupovne moći jedino moguća ako se sledi račun Eurostata (evropske statistike) o paritetu kupovne moći.





Prosečne zarade u evrima obračunate nominalno prema paritetu kupovne moći u odnosu na EU 27 (mereno 2009) (Politika)
Tu se može videti da Srbija ne zaostaje u zaradama po paritetu kupovne moći u odnosu na neposredno okruženje, makar i da se merenja Eurostata uzmu kao kao manje pouzdana u balkanskom okruženju gde su tržišne, cenovne i prihodne nepravilnosti daleko veće nego u stabilnim i razvijenim ekonomijama.

Plata u Srbiji vredi preko 1.000 evra

Statistika pokazuje da prosečna neto zarada prema paritetu kupovne moći evrima u decembru 2010. u Srbiji iznosi 1.014 evra. Naime, prosečna plata u Srbiji je iznosila tog meseca oko 375 evra, dok je odnos pariteta kupovne moći u Srbiji prema EU iznosio 37 procenata. Tako posmatrano, naše zarade manje vrede od od bosanskih (1.301 evro), kao i svih ostalih zemalja bivše Jugoslavije. Iza nas je samo Makedonija (931 evra), dok daleko zaostaju Bugarska i Rumunija, članice EU.

Da sve, ipak, nije tako dramatično promenjeno, uprkos godinama krize, čiji se kraj tek naslućuje, svedoči i činjenica da se struktura potrošnje u Srbiji tokom krize nije znatno izmenila. To, tvrdi dr Kovačević, najbolje pokazuje Anketa o potrošnji domaćinstava.

Mada se struktura potrošnje nije bitnije promenila, jesu cene prehrambenih proizvoda u Srbiji, baš kao i u okruženju. One su i najveći generator inflacije od 10,3 odsto u 2010. To je najlošiji rezultat u poslednjih devet godina.

Udeo industrijsko-prehrambenih proizvoda u tom rastu bio je 29,8 procenata, dok je učešće osnovnih poljoprivrednih artikala bilo svega 7,5 odsto. Razlozi su, između ostalog, smatra dr Kovačević, u rastu cena hrane u globalnom okruženju, neadekvatnoj poljoprivrednoj politici i kartelskim strukturama proizvođača u zemlji.

Zbog toga su, po njegovoj oceni, veoma poželjni strateški investitori, ne samo poput Fijata, Benetona, Jure ili Panasonika, zbog zapošljavanja znatnijeg broja ljudi, već i velike trgovinske kompanije kako bi se uravnotežila ponuda i cene, a domaći proizvođači bili podstaknuti da razvijaju evropske standarde.





(Politika)
Očekuje se belgijski Delez da kupi Delta maksi. Možda je i to put da dođe do bržih promena navika domaćih kupaca.

Tokom krize najpre su cene prilagođavali trgovinski lanci, jer su privreda, kako industrija tako i trgovina, pa i poslovi s nekretninama, opterećeni spoljnim dugom. Zato je očuvanje prometa u trgovini u finansijskoj krizi bio imperativ opstanka i održanja likvidnosti.

To je pokazalo da su veliki trgovinski lanci fleksibilniji na tržištu, iako kod nas ogromnu ulogu u snabdevanju imaju „zelene pijace” i male trgovinske radnje. Dobro je, smatra dr Kovačević, što njihov značaj neće uskoro biti marginalizovan.

Slom industrije doneo nezaposlenost
Nezaposlenost je posledica, pre svega, sloma industrije u minuloj deceniji, kao posledica razaranja jugoslovenskog tržišta, ratnog okruženja, sankcija međunarodne zajednice, izraubovanosti tehnologije, podinvestiranja devedesetih i sloma finansijskog sektora.


Promenu na bolje, po dr Kovačeviću, nisu donele ni prve godine novog milenijuma. Svedoci smo veoma spore reindustrijalizacije, zbog koje nije moglo doći do pomaka u zapošljavanju.

"Može se grubo konstatovati da je industrijska proizvodnja u 2008. dostigla tek polovinu učinka iz 1989, a bruto domaći proizvod 75 odsto iz te iste godine. Ipak, BDP Srbije i u 2008. godini, kao najveći agregat ima industriju sa oko 22 procenta učešća. U zemljama koje se graniče sa nama nema nijedne ekonomije koja dostiže taj obim i učešće industrijske proizvodnje, izuzimajući možda Rumuniju", kaže on.

"S druge strane, veoma je važan uspon prehrambene industrije, koja je oslonjena je na značajne kapacitete primarne poljoprivredne proizvodnje, gde je perspektiva neograničena s obzirom na zemljišne resurse i neiskorišćene mogućnosti navodnjavanja”, naglašava Kovačević.
 

gost 204907

Elita
Poruka
22.667
Кад ће у пензију овај Сељадин, сере још од Слобе. Нека на Калемегдану објашњава пензионерима, као што то раде наше новине сада, да не једу бели хлеб, него од разних житарица јер је он јефтинији и здравији.. :lol: Каквих 19%, у оној емисији о Либији, рекоше код нас незапосленост око 24%..ко то зна.
 

NE-ZGODAN

Poznat
Poruka
7.541
Ala ovde ima pacijenata zrelih za ludaru.::lol:
Sutra ce se pojaviti druga budala koja ce tvrditi da 300 evrica u Srbiji ustvari vredi 3000, :lol:
Glupost je stvarno bezgranicna.
Jel budala koja je ovo smislila zna koliko je hrana na zapadu jeftinija nego u Srbiji ,da li taj debil zna da je DSL 3-4 puta skuplji u Srbiji nego na zapadu.:dash:
Kakvi hebeni pariteti....
 

RoccoS

Veoma poznat
Poruka
11.396
a evo sta kaze narod na ove bolesne lazi:

http://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=495506

Ковачевић је или потпуна незналица или вешт манипулатор.
Срећом је овај пут показао табеле из којих се види на који начин он потпуно погрешно рачуна.Његов погрешан рачун је овај 375*100/37=1014 за Србију и 1041*100/88=1183. Тај паритет куповне моћи, који је приказан у табели је просечан однос новца на располагању по становнику који би био да су исте цене у свим земљама и по томе се јасно види да је омер плата Словеније и Србије=88:37, па ако је словевенска плата заиста 1041, онда је српска 1041*37/88=437, Бих 1041*31/88=366, хрватска 1041*65/88=768,
Румунија 544, Бугарска 520 Црна Гора 485. Дакле та табела представља отприлике омере плата. Чудно је да је такав човек заменик завода за статистику. Па ови европски експерти би требали да провере да ли им је он давао фризиране податке.
(Д.Карповић, 27. februar 2011 05:12)

# Link komentara
Preporučujem (+791)
Ne preporučujem (-18)


Ne stize da doda na kraju da su Elvis, Brus Li, i Tito zivi, i da se kriju u pecini...
(vukasin, 27. februar 2011 04:53)

# Link komentara
Preporučujem (+456)
Ne preporučujem (-7)


Mi smo inače svi mentalno zaostali. Hvala gospodinu i novinarima "Politike" što imaju tako visoko mišljenje o njihovim čitaocima, i ovom narodu uopšte... Da nije tužno bilo bi smešno.
(Milan NS, 27. februar 2011 04:39)

# Link komentara
Preporučujem (+501)
Ne preporučujem (-11)


Ako nam vec racunaju platu po "kursu" 37 = 100, jel' onda mogu i ja tako da odem u prodavnicu i platim racun od 100 din sa 37 din? Ili ta "visoka matematika" vazi samo sa jedne strane?
(RR, 27. februar 2011 04:34)

# Link komentara
Preporučujem (+532)
Ne preporučujem (-10)


Evo sad je 04.05 ujutru, ustao sam od muke ne mogu da spavam i dodjem na net i procitam ovo.
Odoh na Brankov Most.
(Realnost je tuzna, 27. februar 2011 04:07)

# Link komentara
Preporučujem (+733)
Ne preporučujem (-25)


:super::super::super:
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.