Đavo ili Bog...

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Pa, sad, to je... nekako...apsurd.
Ako je Đavo simbol zla, onda svakako ne može predstavljati ništa dobro.
Pošto nisam religiozna, ne verujem u postojanje gore navedenih biblijskih oponenata.
Čak i ako "Đavola" podvedem, u prenesenom smislu, pod neko nematerijalno Zlo, opet je apsurd.
Čini mi se, mogli bismo diskutovati samo o tome da li je Đavo interesantnija figura od Boga... U literarnom, estetskom (ne i etičkom) smislu.
Ili pričati o privlačnosti "tamne" strane?
 
... pa izbačen i zato osvetoljubiv.

Ako biblijske priče posmatramo kao metafore i parabole (što mahom i jesu), onda je Đavo pre svega personifikacija gordosti. Neko, ko neće da pogne glavu pred autoritetima. Dotle je zanimljiv i, rekla bih, vrlo "čovečan", tj. ima ljudske osobine.
Pored toga, Đavo je i perfidan - njegova najveća lukavost sastoji se, naime, u tome da nas razuveri u svoje postojanje (tako tvrde vernici).
Uprošćeno: Bog je, navodno, dobar. On i kad kažnjava, čini to iz najbolje namere. Neki kažu da je Bog "ljubav". Ah, o tome bi se dalo filozofirati danima...
 
Boga je iz nekih razloga izmislio čovek i pridodao mu neke zadivljujuće sposobnosti. Sve je funkcionisalo prilično dobro dok se ljudi nisu počeli prizivati pameti i počeli da uviđaju da Bog ne nagrađuje, ne kažnjava, ne spašava, drugim rečima neaktivan je i jalov. I šta sad sa teorijom svemogućeg Boga. Promeniti čitavu teoriju bila bi Njegova negacija. Znači lakše je izmisliti Đavola koji kvari račune Bogu i time privremeno žrtvovati svemogućnost (jer zašto bi Svemogući Bog trpeo Đavola) a onda Bogu pripisati još jednu osobinu-miroljubivost iliti da Bogu nije u prirodi da uništava (jer inače može da uništi Đavola dok si rekao keks).
 
Ali, Đavo je oduvek bio zanimljivija figura.
I Pakao - to mračno podzemlje puno užasa - oduvek je bilo intrigantnije od Raja.
Umetnici-romantičari biblijski Raj su smatrali dosadnim i pronalazili ga u ovozemaljskim lepotama (prirodi, ljubavi). Đavola su stavili na pijedestal buntovnika.
U osnovi, i Đavo i Bog (tj. predstave o njima) samo su hiperbolisane ljudske osobine: crno-belo, zlo-dobro, ružno-lepo itd.
 
... pa izbačen i zato osvetoljubiv.

Ako biblijske priče posmatramo kao metafore i parabole (što mahom i jesu), onda je Đavo pre svega personifikacija gordosti. Neko, ko neće da pogne glavu pred autoritetima. Dotle je zanimljiv i, rekla bih, vrlo "čovečan", tj. ima ljudske osobine.
Pored toga, Đavo je i perfidan - njegova najveća lukavost sastoji se, naime, u tome da nas razuveri u svoje postojanje (tako tvrde vernici).
Uprošćeno: Bog je, navodno, dobar. On i kad kažnjava, čini to iz najbolje namere. Neki kažu da je Bog "ljubav". Ah, o tome bi se dalo filozofirati danima...

Ne širi priču... to ćemo kasnije, za sada ostajemo samo na Bibliji... Bog kažnjava, uništava, ubija... On je sujetan, gord, ponosan, zao... On je loš momak... Đavo nigde u Bibliji tj. po Bibliji ne uništava, ne kažnjava, ne ubija... On je okrivljen za nešto što ne čini i okrivljen je za ljudsko kopiranje svog Tvorca...
 
A ko je zao i opak po Bibliji. Pročitaj iz Biblije knjigu o Isusu Navinu pa se upoznaj sa sudbinom žitelja biblijskih gradova Jerihona, Gaja, Makide, Livna, Lahisa, Jeglona, Hevrona i Davira i od svih žitelja ovih gradova, jedino će ti ***** Rava (koja je zbog prostitucije šurovala sa Đavolom i spašena) potvrditi o "dobroti" Svevišnjeg, dok su svi ostali pobijeni uz Njegov blagoslov.
 
A ko je zao i opak po Bibliji. Pročitaj iz Biblije knjigu o Isusu Navinu pa se upoznaj sa sudbinom žitelja biblijskih gradova Jerihona, Gaja, Makide, Livna, Lahisa, Jeglona, Hevrona i Davira i od svih žitelja ovih gradova, jedino će ti ***** Rava (koja je zbog prostitucije šurovala sa Đavolom i spašena) potvrditi o "dobroti" Svevišnjeg, dok su svi ostali pobijeni uz Njegov blagoslov.

Hm, zaboravio si Sodom i Gomor...
 
Ali da vas podsetim ne postoji samo jedan Đavo:"Bog je prvo stvorio nevidljiv duhovni svet, sa mnoštvom nebeske vojske. Jedan od najviših duhova, Satana, se je pogordio, pobunio protiv Boga, i pao. Za sobom je povukao, po učenju Svetih Otaca, trećinu te nebeske vojske, i otada oni prebivaju u podnebesju, vidljivom delu neba iznad nas. Od tada su oni postali đavoli. Oni su izvor svakog zla u svetu". Iz knjige "Pokajanje put spasenja" na str 35.
 
Jedan od vodećih duhovnih predavača Mozes Hal daje sledeću izjavu kao odggovor na pitanje... kome treba verovati, Bogu ili Sotoni... ''Činjenice u svakom slučaju u Bibliji, opravdavaju verovanje Sotoni, jer je on taj koji je uvek govorio istinu, a to ne može da se kaže i za onog drugog... Grešku u edemskom vrtu nije načinio djavo već Bog... Bog je, a ne đavo, bio ubica od samog početka...''
 
Đavo, vrag, Lucifer, Satana (od hebr. satan, grč. satanas - protivnik, neprijatelj), arhanđeo koji se odmetnuo od Boga. Po psihoanalitičaru Jungu, Satana je arhetip niže duše prirodnog čoveka. U Kumranskim rukopisima naziva se još i "Belial". Teologija tvrdi da njega okružuju demoni, tj. pali anđeli (vampiri, škotski zli duhovi kelpiji; u drugim, ne-hrišćanskim religijama, to su: jinn u islamu, asuras u hinduizmu).
(Iz moje knjige)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top