Dizajn enterijera

[Lada]

U 20. veku, dizajn je već bio deo našeg svakodnevnog života. U generalnom smislu, dizajn se može posmatrati kao instrument za poboljšanje kvaliteta našeg života. Nedavno smo se osvrnuli na modernistički dizajn nameštaja, i zagrebli smo površinu dizajn (r)evoluje kada je nameštaj u pitanju.

Ne možemo govoriti od modernističkom dizajnu i funkcionalizmu (a bez kojeg nema ni minimalizma) a da ne pomenemo nemačkog industrijskog dizajnera Ditera Ramsa, čije ime se vezuje za čuvenu Braun kompaniju. Ali ova priča nije samo o životu i delu Ditera Ramsa, već se fokusira i na prakse dobrog dizajna i modernistički dizajn u generalnom smislu.

Do određenog nivoa možemo pratiti poreklo dizajna i vezati ga sa industrijskom revolucijom i mehaničkom proizvodnjom. Sve do ranog 20. veka kada je dizajn teorija integrisana sa praksom kroz nova sredstva produkcije – tek tada je modernistički dizajn doživeo pravu ekspanziju i postao ono što predstavlja danas. Cilj dizajna, kako je praktikovano i na Bauhausu u okviru modernizma, jesu proizvodi koji spajaju intelektualne, praktične, komercijalne i estetske zahteve u umetničkom poduhvatu, koristeći nove tehnologije.

 

[Lada]

Dieter Rams’s living room, with many of his classic designs, such as the TG 504 Braun reel-to-reel recorder on the wall.

 

[Lada]

Interior details: The ET 88 World Traveller calculator, that was an inspiration for the iPhone calculator app.

 

[Lada]

Ovi principi, nastali na Bauhausu su se kasnije preneli i u Novi Bauhaus u Čikagu (1937) i u školu za dizajn u Ulmu (1953). Obe škole su dale ogroman doprinos novom načinu razmišljanja koja se tiče ujedinjenja dizajn teorije i prakse u kontrastu sa industrijskim metodama proizvodnje. Ovo je ujedno i trenutak u istoriji kada mašinska estetika ulazi u domen običnog potrošača i postaje vodeći trend. Upravo taj funkcionalizam i racionalizam u dizajnu je prigrlio Diter Rams, postavši zaštitnik principa koje je propagirala škola u Ulmu.

 

[Lada]

”Škola za dizajn u Ulmu, nije samo škola gde se opredeljujete za određeni predmet, već je više kao zajednica čiji članovi dele iste namere: uspostaviti strukturu i stabilnost u svetu oko nas“ – Tomás Maldonado, Inaugural speech of the Rector of the HfG, 1964.

Krajem sedamdesetih, Diter Rams je postao zabrinut za stanje sveta oko nas i prema njegovim rečima postao je „konfuzija forme, boje i zvuka“. Bitno je istaći, da u tom trenutku Diter je već poznato ime u svetu dizajna.

 

[Lada]

Diter se zapitao: da li je moj dizajn dobar dizajn? Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, i ne može se izmeriti tako jednostavno, stoga je on kreirao deset pravila dobrog dizajna. Danas se ti principi često nazivaju i „10 zapovesti“ u dizajnu.
Dobar dizajn je inovativan
Mogućnosti za inovativnosti nisu iscrpljene. Tehnološki razvoj nudi nove mogućnosti za inovativni dizajn. Ali inovativni dizajn uvek je u tandemu sa inovativnom tehnologijom i ne može biti kraj sam po sebi.

 

[Lada]

Dobar dizajn čini proizvod korisnim
Proizvod se kupuje da bi bio koristan. Mora da zadovolji određeni kriterijum, ne samo da bude funkcionalan već da ima i psihološki i estetski karakter. Dobar dizajn naglašava utilitarnost proizvoda, zanemarujući sve što može da odvuče pogled od funkcije.

Dobar dizajn je estetski
Estetski kvalitet proizvoda je integralni deo utilitarnosti istog, jer proizvodi koje koristimo svakog dana utiču na našu ličnost i naše zdravlje. Ali samo dobro izvedeni predmeti mogu biti estetski zadovoljavajući.

Dobar dizajn čini proizvod razumljivim
Pojašnjava strukturu proizvoda. Još bolje – može da učini da proizvod govori. U najboljem slučaju objašnjava sam sebe.

 

[Lada]

Dobar dizajn je nenametljiv
Proizvodi koji imaju svrhu su poput alata. Nisu dekorativni predmeti a ni umetnička dela. Dizajn predmeta bi trebao biti neutralan i umeren, da se ostavi prostor za ekspresiju korisnika.

Dobar dizajn je iskren
Ne čini proizvod inovativnijim, moćnijim ili više vrednim nego što zapravo jeste. Dobar dizajn ne pokušava da manipuliše korisnikom sa obećanjima koje ne može da ispuni.

Dobar dizajn je dugotrajan
Izbegava biti u trendu, što znači da nikada ne izgleda ni zastarelo. Za razliku od dizajna u trendu, dobar dizajn traje niz godina – čak i u današnjem konzumerističkom društvu.

 

[Lada]

 

[Lada]

Dobar dizajn je promišljen do samih detalja
Ništa ne sme biti arbitrarno ili ostavljeno slučaju. Brižljivost i tačnost u procesu dizajna pokazuju poštovanje prema korisniku.

Dobar dizajn je onaj koji vodi računa o okolini
Dizajn daje značajan doprinos očuvanju životne sredine. Ona čuva resurse i smanjuje fizičko (i vizuelno) zagađenje tokom životnog ciklusa proizvoda.

Dobar dizajn je što je moguće manje dizajna
Manje, ali bolje – zato što se koncentriše na suštinske aspekte, a proizvodi nisu opterećeni ne-esencijalnim elementima

 

[Lada]

Karijera Ditera Ramsa je bila ekstremno uspešna i može se pratiti sa uspehom Braun kompanije koju je učinio slavnom. Kao glavni dizajnera Braun-a sa posleratnom masovnom proizvodnjom, konzumerizmom, kapitalizmom i generalno uspehom Braun kompanije – rad i delo Ditera Ramsa je našlo put do skoro svakog doma prosečnog potrošača. Mašinska estetika, funkcionalistički pristup dizajnu, i čiste geometrijske linije i oblici jesu postali trend u posleratnom periodu, jer nakon Drugog svetskog svetu su bili potrebni jeftiniji materijali koji se lako mogu masovno proizvesti. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto je mašinska estetika, kao nasleđe Bauhausa postala jedna od prominentnih trendova u istoriji dizajna i prisutna je i danas u kapitalističkom uređenju.

 

[Lada]

Dizajn je deo svakodnevnog života i važan je jer loše dizajnirani proizvodi ne odgovaraju svojoj primarnoj funkciji i unazađuju nas. U produkt dizajnu, Diter Rams nam je pokazao kako u dobu kapitalizma možemo da funkcionišemo tako da ne kreiramo proizvode lošeg kvaliteta.

 

[Lada]

Ajlin Grej je bila dizajnerka irskog porekla u Parizu stvarajući u tada dominantnoj muškoj sferi dizajna, stoga nije ni čudno zašto je tradicionalna istorija dizajna izostavlja iz diskursa modernizma, iako se njeni radovi i projekti smatraju najoriginalnijim iz epohe modernizma i široko su poznati. Ajlin je postala poznata kasnije u životu i posthumno, i to prvenstveno kao dizajnerka tzv. lakiranih zidova (lakiranih dekorativnih panela). Njene teorije dizajna i arhitekture su ostavile trag u našem razmišljanju o svakodnevnom životu i potrebama.

Danas, Ajlin Grej se smatra epitomom modernizma i njeno ime se mora spomenuti kada se govori o Korbizjeu, Mis van de Roeu i Marsel Brojeru.

 

[Lada]

Ajlin Grej je rođena 1878. godine u okolini grada Eniskortija u Irskoj. Iako je pripadala irskoj aristokratskoj porodici, Ajlin se odrekla privilegija i odbila je da studira u poznatoj Slade School of Art u Londonu.

Ajlin se nakon Irske nastanila u Parizu i tamo je prihvatila moderni trend, šišajući kosu na bob za androgeni izgled, i poznato je da je imala partnere oba pola, kao i da je navodno vozila pantera kao kućnog ljubimca na zadnjem sedištu svog automobila.

 

[Lada]

Iako se možemo složiti da je vodila interesantan privatni život, fokusiraćemo se više na njena dostignuća u domenu dizajna i arhitekture. Grej nije studirala u nekoj velikoj avangardnoj školi, i nije se priključila nekom velikanu arhitekture kao što je Šarlot Perijan Korbizjeu i Žan Pruveu, Lili Rajh Mis van de Roeu, ili Aino i Alvar Alto.
Ajlin Grej je postavila svoju praksu jedino kako je znala – intuitivno, istrajno i sa neprikosnovenom (re)invencijom.

 

[Lada]

 

[Lada]

Grej je rešila da savlada medij lakiranih ploča – a lakirani materijal je u to vreme bio dosta opskuran, redak i relativno nepoznat. Materijal koji je zahtevao posebnu pažnju i bio nepredvidljiv su idealne osobe za dizajnera poput Ajlin Grej. Kasnije se u svom stvaralaštvu okrenula čistim linijama i modernoj apstrakciji i prevazišla egzotiku. Međutim, zahvaljujući njenom uspehu, lakirani paneli su postali opsesija za kolekcionare do kraja decenije i njeni talenti su bili traženi.

Navike i iskustvo koje je stekla radeći sa ovako nepredvidljivim materijalom su se nastavili u njenom istraživanju ritma, taktilnosti, i prostorne vrednosti u njenim kasnijim radovima.

 

[Lada]

Bibendum stolica i E- 1027 stolovi od stakla i metalnih tubularnih cevi se danas smatraju pravim primerima modernizma, ali se dizajnerka nikada zapravo nije pozicionirala u okviru modernističke ideologije. Za nju je modernizam otišao previše u tehničke mogućnosti, a njen trud i istraživanje je posvećen stvaranju komada koji uzimaju u obzir komfort korisnika, osiguravajući da potrebe pojedinca postanu fokus u njenom nameštaju i dizajnu enterijera.

 

[Lada]

1929. godine Ajlin Grej je završila svoj prvi veliki projekat na francuskoj rivijeri, Kuća koju je projektovala je odisala modernizmom čak i pre nego što je modernizam kao takav prihvaćen u svim sferama naših života. Kuća pored mora je bila namenjena njoj i njenom tadašnjem partneru Žanu Badovičiju, rumunskom arhitekti i pesniku. Ime projekta E – 1027 je predstavljao šifru njihovih inicijala i trebao je da služi kao podsetnik njihovog zajedničko rada. Iako je Badoviči napustio projekat da bi se posvetio samostalnom radu, kasnije je kreditovan kao autor projekta a Ajlin Grej je dobila zasluge za samo opremanje enterijera.

Grej je opisala E – 1027 kuću kao „kuća koja je zamišljena sa sociološke tačke gledišta: minimum prostora, maksimum komforta“. Insistirala je da je, kao što očima trebaju kapci za odmor, tako prozorima trebaju zastori.

 

[Lada]

Njen nameštaj od tubularnih metalnih cevi je u to vreme bio revolucionaran ali je ubrzo postao moderni klasik. Njen uspeh je zvanično priznat kada je dobila titulu dizajnera 1972. godine na Royal Society of Art in London. Muzej moderne umetnosti je dodao njen sklopivi sto E – 1027 u njihovu stalnu postavku 1978. godine. Ajlinin rad i životno delo je ovekovečeno velikom izložbom u Pompiduu 2013. godine, a prati ga i dokumentarni film „Gray matters“ kao i „Price of Desire“ iz 2014. godine. Nakon godina restauracije, kuća E – 1027 na francuskoj rivijeri je otvorena za posetioce 2015. godine.

 

[Lada]

Ovaj blog post je napisan uz pomoć knjige Libby Sellers, Women Design koji se bavi ženama pionirima u arhitekturi, industrijskom i grafičkom dizajnu.

 

[~Severus Snape~]

Dizajn enterijera (arhitektura enterijera) je arhitektonsko-dizajnerska disciplina, koja se realizuje u masivnom i konkretnom arhitektonskom prostoru šta je dokaz da je to stvaralaštvo u svojoj suštini spajajući elemenat između velike arhitekture i maloga dizajna.

Pod dizajnom enterijera smatra se uređenje i osmišljavanje unutrašnjih prostora. Neuki često kažu „unutrašnji enterijer“, što je pogrešno, kao što je pogrešno smatrati nameštaj za enterijer. Pod enterijerom se podrazumeva uređenje kompozicija i organizacija poda plafona i zidova u arhitektonskom prostoru.

Izvor: Wikipedia

Primeri:

 

[Lada]

 

[Lada]

 

[Lada]