Divovi i gnomi, Prvi deo

[Zoroastar]

Laza Paču - finansijski genije (1855 – 1915)
Dr Laza Paču je do današnjeg dana ostao najčuveniji i najuspešniji srpski ministar finansija. Ostaće upamćen i kao jedan od najstrožih poreznika. Nije bio ekonomista, nego lekar. Ovaj veliki administrator, otporan na korupciju, preporodio je finansije i to u vreme dok je Srbija bila izložena stalnom pritisku

Nakon što je odlučio da više ne želi da leči ljude, Dr Laza Paču je počeo da se bavi finansijama i to u vreme kada Srbiju potresaju veliki problemi - nakon masakra kralja Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin u maju 1903. godine, na čelo Srbije dolazi kralj Petar I Karađorđević, zemlja je trebala da se ekonomski osnaži, a pritisak Austro - Ugarske se nije smanjivao. Pa ipak, dok je vodio državne finansije Srbije, dinar je bio konvertibilna valuta. Priznavao je samo novac sa zlatnom podlogom. Čak i u vreme Balkanskih ratova, nije dopustio da ima deficit u budžetu - što je slučaj nezabeležen u istoriji bankarstva i istoriji ratovanja. Svet je znao za “finansijskog genija” i u to vreme, Srbija je mogla da podigne kredit u bilo kojoj svetskoj banci.

Kada je dr Laza Paču prvi put postao ministar finansija 26. januara 1904. godine u vladi Save Grujića, država nije imala dospelih, a nepokrivenih dugova. Ali, važno je bilo takvo stanje i održati. Paču je istovremeno trebao da obezbedi i mnogo ozbiljnija finansijska sredstva za dalekosežne političke planove : emancipovanje Srbije od tutorstva Austro-Ugarske, izbacivanje sve slabije Turske sa Balkana… Srbija se tih godina spremala za “velike istorijske poslove”, zbog čega se morala ozbiljnije naoružati i proširiti unutrašnju železničku mrežu, a za sve to je trebalo stvoriti pare uz rastuće tekuće potrebe. Od Pačua se jednostavno očekivalo da stvori ta sredstva. Na samom početku svog mandata je počeo finansijski da jača Srbiju iz domaćih izvora.

Biografija Laze Paču (1855 – 1915)
1880. godine doselio se u Srbiju
1889. - 1897. godine bio je šef Monopolske uprave
1904. - 1905. Prvi mandat na mestu ministar finansija u vladi Save Grujića
1904. godina : u prvoj godini vođenja Ministarstva finansija ostvaren je suficit u budžetu od 6,3 miliona dinara
1904. godina : uvodi novu niklovanu petodinarku sa likom Karađorđa i kralja Petra i novi petoparac i dvoparac. Zamenjeno je i prekovano 6.650.000 dinara.
1906. -1908. Drugi mandat na mestu ministra finansija
1906. godine počinje takozvani Carinski rat između Austro-ugarske i Srbije. Paču pronalazi nova tržišta (Nemačka, Belgija, Francuska, Egipat) i povećava spoljnu trgovinu
1909. godine potpuno je pokriven državni budžet od 103 miliona zlatnih dinara.
1912. -1915. Treći mandat na mestu Ministra finansija
1912. godina : obrt spoljne trgovine povećan je za 100% (iznosio j 200 miliona dinara u zlatu)
1912 - 1913. godina : Balkanski ratovi iz kojih Srbija izlazi bez finansijskih gubitaka
1915. godine : Umire pre kraja trećeg mandata

http://www.pozoristeduga.ch/Clanovi.html

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Лазар_Пачу

Uporedite ovog čoveka sa aktuelnom ministarkom finansija ili onim bivšim, upropastiteljem finansijskog sistema Srbije, Dinkićem, koji sa Lazom imaju samo tu vezu što su oboje za Lazu (ali Lazarevića), pa recite da je istorija istorija progresa.

Više je nego vreme da se ovi politički gnomi, smešteni i u poziciji i u opoziciji, oduvaju, kako bi Srbija doživela i nacionalnu i ekonomsku i političku renesansu.

 

[gica]

jes, al znaš kad bi tihi i drugari dozvolili da ministar finansija bude nek s prezimenom paču
koji se pritom DOSELIO u srbiju u 25. godini

 

[Zoroastar]

jes, al znaš kad bi tihi i drugari dozvolili da ministar finansija bude nek s prezimenom paču
koji se pritom DOSELIO u srbiju u 25. godini

Osim što sam siguran da sposobnih u Srbiji ima sasvim dovoljno i sa prezimenom koje se završava na ić, ništa manje nisam siguran da bi "tihi i drugari" itekako pristali na ministra koji se i ne bi prezivao na ić, kada bi taj bio u rangu Laze Pačua, koji je, inače, kao i Pašić, bio Cincarin.

A oni koji bi ipak vilenili tim povodom su nebitni i nikad ne prelaze marginalni značaj

 

[eremita]

Osim što sam siguran da sposobnih u Srbiji ima sasvim dovoljno i sa prezimenom koje se završava na ić, ništa manje nisam siguran da bi "tihi i drugari" itekako pristali na ministra koji se i ne bi prezivao na ić, kada bi taj bio u rangu Laze Pačua, koji je, inače, kao i Pašić, bio Cincarin.

A oni koji bi ipak vilenili tim povodom su nebitni i nikad ne prelaze marginalni značaj

А шта вреди сада када смо тотално пропали... то што имамо и способних и стручних људи не значи ништа када нас је стока увалила у гов*на до гуше... не верујем да се можемо уопште извући... једино ако је могуће поништити све што су претходно радили, али у то не верујем...

 

[Zoroastar]

А шта вреди сада када смо тотално пропали... то што имамо и способних и стручних људи не значи ништа када нас је стока увалила у гов*на до гуше... не верујем да се можемо уопште извући... једино ако је могуће поништити све што су претходно радили, али у то не верујем...

Баш "сада када смо тотално пропали", способни и стручни су нам не само неопходни, него ће са баш сада најбоље и уочити њихова способност.
Ако си прочитао топик: Пачу је Србију из Балканских ратова извео без финансијских губитака.

Веровао или не, Србија ће се дићи из пепепла

 

[Top Stil]

А шта вреди сада када смо тотално пропали... то што имамо и способних и стручних људи не значи ништа када нас је стока увалила у гов*на до гуше... не верујем да се можемо уопште извући... једино ако је могуће поништити све што су претходно радили, али у то не верујем...

Ja sam samo za jednu opciju.

Oni što su zaduživali državu i svi njihovi u zatvore da vraćaju napravljene dugove kroz zatvorski proces proizvodnje.

Svi ostali uz pomoć određenih finansijskih krugova a ono određenih znači ništa sa zapada, u obnavljanje proizvodnje i poljoprivrede.


Znači imaćemo one koji će da vraćaju novac a imaćemo i one koji će da od samog dna i same nule započnu novi ekonomski razvoj države.

 

[velke712]

jes, al znaš kad bi tihi i drugari dozvolili da ministar finansija bude nek s prezimenom paču
koji se pritom DOSELIO u srbiju u 25. godini

зезаш, није то многима овде битно, презиме се уопште и не гледа. и павле јуришић штурм је доказ моје тврдње.
једино ако би се показало да је неспособан за тај посао би га оплели и по презимену можда, ал чак ни тад то не би био озбиљан напад,
то неки који су се показали потпуно некомпетентним смишљају приче тог типа, као фол сменили га због презимена, нацоши уааа...
а оно у ствари лопина лупешка која се само вади на то и још најстрашније лаже и клевеће домаћина

 

[gica]

jao izvinite, nisam vas prepoznao

 

[Zoroastar]

Ja sam samo za jednu opciju.

Oni što su zaduživali državu i svi njihovi u zatvore da vraćaju napravljene dugove kroz zatvorski proces proizvodnje.

Svi ostali uz pomoć određenih finansijskih krugova a ono određenih znači ništa sa zapada, u obnavljanje proizvodnje i poljoprivrede.


Znači imaćemo one koji će da vraćaju novac a imaćemo i one koji će da od samog dna i same nule započnu novi ekonomski razvoj države.

Тај "затворски процес производње" би се могао назвати и друштвенио корисним радом. Не само да лепше звучи, него је и прихватљивије за алапаче са Запада, а осим тога захебаваћемо их користећи њихов израз, па и поступак, те нам не могу приговарати.

Битније од свих "финансијских кругова" је предузетништво засновано на одличним идејама и реалним претпоставкама. Јер предузетништво ствара (и)финансије, а не обрнуто.

 

[gost 15307]

i sta predlazete; da ga iskopamo
te suocimo s...novonastalom situacijom...? : )

 

[ValterX]

Postoji covek koji je mogao da postane novi Laza Pacu,zove se Dusan Vujovic i bio je kandidat za guvernara ali covek je suvise nezavistan za ukus zutih.

 

[Zoroastar]

Postoji covek koji je mogao da postane novi Laza Pacu,zove se Dusan Vujovic i bio je kandidat za guvernara ali covek je suvise nezavistan za ukus zutih.

Може ли мало више информација о њему?

 

[ValterX]

Prof. dr Dušan Vujović

Dušan Vujović je redovni profesor na FEFA i Direktor FEFA Instituta za strategiju i konkurentnost. Profesor Vujović je MOC profesor Institute for Strategy and Competitiveness Harvard Businees School, SAD. Glavni je urednik časopisa Finansije koji izdaje Ministarstvo finansija Srbije.

Prof. Vujović je Lead Economist u Independent Evaluation Group u The World Bank. Washington, D.C. a bio je i Country Manager za Ukraijinu u okviru svog dugogodišnjeg rada u Svetskoj Banci u Vašingtonu, SAD.
Prof. Vujović je diplomirao, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Postdoktorske studije je obavio na University of California at Berkeley. Bio je Visiting Fellow na Department of Agriculture and Resource Economics, University of California at Berkeley.

Objavio je veliki broj radova u medjunarodnim časopisima.

Bio je Co-Director of the Joint Vienna Comprehensive program for government officials from the Former Soviet Union, Central and Eastern Europe, a 5-month retraining program sponsored by the World Bank, IMF, BIS, OECD, EU and WTO

 

[ValterX]

Dušan Vujović, Svetska banka: Korupcija blokirala celu državu
Svetska banka
Autor: Zoran Luković

- Ja sam dugo vremena mislio da postoji čitav niz ekonomskih teškoća, da je to glavni problem, a sada sam došao do uverenja da je kod nas glavni problem generalizovani kvalitet upravljanja ili, narodski rečeno, korupcija. To blokira sve odluke u ovoj zemlji. Kad se kratkoročnom interesu političara doda netransparentni problem upravljanja, znači korupcija, onda dobijete ovo što sada imate: totalnu blokadu svega. Mi smo lošu vlast imali i pre, imali smo neefikasnu administraciju, mi smo bahatost imali i ranije.

Ono što je novo, to je 2000. godine bio osećaj da nova politička želja može da prevaziđe ograničenja upravljanja i da preokrene celu stvar. To se nije desilo, ta politička volja nije uspela to da učini, ona je pala na tom ispitu jer je uključena u sistem - od male do velike korupcije. Tu je sada Aleksandrov mač neophodan, nema drugog načina da se to reši, priča u razgovoru za „Blic nedelje“ doktor Dušan Vujović, glavni ekonomista u Svetskoj banci i profesor FEFA.

Na primer, javna potrošnja i korupcija, kako to povezujete?

- Vrlo jednostavno. Korupcija je ovde način na koji političari rešavaju pitanje sopstvenih prihoda, jer ne može da se živi od 1.000 evra, kada vam samo odela za službene potrebe koštaju mesečno otprilike toliko. Otvorena je breša da je korupcija neophodna za preživljavanje. Kada jednom otvorite prolaz za korupciju, to onda znači da se krasti mora, tada je, kako kažu Amerikanci, nebo granica.

Vi godinama živite i radite u Americi, dolazite dva-tri puta godišnje. Jeste li rešili da se sa svima ovde posvađate?

- Nisam ja rešio da se sa svima posvađam, samo sam rešen da stvari nazovem pravim imenom. Kad god dođem ovde, imam utisak da kod nas ništa ne funkcioniše. Gotovo za sve vi morate da intervenišete. Sistem je zarđao. Deset godina sam se nadao, a sada vidim da je generalizovana korupcija postala blokada svega. Korupcije su razne: neko prima pare, neko se slaže da prima pare a da ne radi, neko se slaže da zatvori oči i ne kaže ljudima šta je glavni problem. Strašno je loše ako neko kaže da će izgraditi 200 kilometara autoputa, a napravi dvadeset. Država nije u stanju da se uhvati u koštac sa birokratijom i administracijom, nego se bolna prepucavanja oko budžeta na kraju svedu na nekoliko miliona pomaka. Greška je što je princip budžetiranja pogrešan. Nama budžet valorizuje sve neefikasnosti, sve nakupljene loše poteze, pogrešne ljude na pogrešnim mestima. To ova privreda ne može da podnese. Moramo da se suočimo sa svim ograničenjima, moramo promeniti ukupnu filozofiju življenja.

Šta je, dakle, izlaz, koji su to potezi koje treba vući?

- Prvo, najvažnija stvar je da ako smo ušli u demokratiju, da se ona učvrsti. Bez poverenja naroda nema demokratije. Pogledajte Ameriku. Predsednik Obama je dve godine posle izbora dobio znak da stvari nisu u redu. On sada sve to rekalkuliše jer ako to ne radi, izgubiće naredne izbore. Demokratija znači poverenje naroda ne samo u momentu izbora nego i trajno. Neophodno je razumeti da se ne može farbati poverenje naroda. Treba nam rad, red i produktivnost u zemlji. Ne može nama EU da reši sve to, ona je odlično sredstvo da to sami rešimo jer nam daje standarde, od socijalne pravde do tehnologije. Tačno se zna, urađene su analize, gde je naša šansa i šta treba da radimo. Država treba da stvori generalne uslove za podizanje industrijalizacije i produktivnosti.

Koliko nam vremena treba da izađemo iz problema?

- Teorija kaže, koliko vam je trebalo da skočite sa tornja i da stignete do najniže tačke u vodi, toliko treba vremena da se izađe. Sada računajte kada smo mi potonuli. Ova zemlja bi mogla mnogo više i brže kada ne bi toliko ljudi primalo neke pare a da ništa ne radi.

Precenjeni kurs nije prepreka izvozu
- Kurs ima pozitivno dejstvo u određenom domenu, kada iz toga izađete, on ne deluje, počinje da šlajfuje. Ako je neki proizvod inferioran tehnološki, kao nekada „jugo“ što je bio kolaps veka, ako je to proizvod koji jednostavno nema tražnju, kurs to ne rešava i ne može da pomogne prodaju na inostranom tržištu. Dani Rodrik sa Harvarda, jedan od najtalentovanijih ekonomista današnjice, lepo kaže da kurs ne može sve da reši. Suština kursa je da promeni odnos domaćih i izvoznih cena, da se time omogući rast produktivnosti i konkurentnosti. Kurs je jedan parametar koji utiče na promene u privredi. Najbolje je kada se kurs kombinuje sa merama takozvane industrijske politike, kako to piše Rodrik. Kina vam je najbolji dokaz da precenjeni kurs juana nije nikakva barijera rastu izvoza

 

[Somebody74]

jes, al znaš kad bi tihi i drugari dozvolili da ministar finansija bude nek s prezimenom paču
koji se pritom DOSELIO u srbiju u 25. godini

Ja se doselio u 11.-toj i isto mi prezime strano, imam li ja šansu?

 

[ValterX]

E onda bi smo procvetali skroz naskroz.

 

[Zoroastar]

Dušan Vujović, Svetska banka: Korupcija blokirala celu državu
Svetska banka
Autor: Zoran Luković

- Ja sam dugo vremena mislio da postoji čitav niz ekonomskih teškoća, da je to glavni problem, a sada sam došao do uverenja da je kod nas glavni problem generalizovani kvalitet upravljanja ili, narodski rečeno, korupcija. To blokira sve odluke u ovoj zemlji. Kad se kratkoročnom interesu političara doda netransparentni problem upravljanja, znači korupcija, onda dobijete ovo što sada imate: totalnu blokadu svega. Mi smo lošu vlast imali i pre, imali smo neefikasnu administraciju, mi smo bahatost imali i ranije.

Ono što je novo, to je 2000. godine bio osećaj da nova politička želja može da prevaziđe ograničenja upravljanja i da preokrene celu stvar. To se nije desilo, ta politička volja nije uspela to da učini, ona je pala na tom ispitu jer je uključena u sistem - od male do velike korupcije. Tu je sada Aleksandrov mač neophodan, nema drugog načina da se to reši, priča u razgovoru za „Blic nedelje“ doktor Dušan Vujović, glavni ekonomista u Svetskoj banci i profesor FEFA.

Na primer, javna potrošnja i korupcija, kako to povezujete?

- Vrlo jednostavno. Korupcija je ovde način na koji političari rešavaju pitanje sopstvenih prihoda, jer ne može da se živi od 1.000 evra, kada vam samo odela za službene potrebe koštaju mesečno otprilike toliko. Otvorena je breša da je korupcija neophodna za preživljavanje. Kada jednom otvorite prolaz za korupciju, to onda znači da se krasti mora, tada je, kako kažu Amerikanci, nebo granica.

Vi godinama živite i radite u Americi, dolazite dva-tri puta godišnje. Jeste li rešili da se sa svima ovde posvađate?

- Nisam ja rešio da se sa svima posvađam, samo sam rešen da stvari nazovem pravim imenom. Kad god dođem ovde, imam utisak da kod nas ništa ne funkcioniše. Gotovo za sve vi morate da intervenišete. Sistem je zarđao. Deset godina sam se nadao, a sada vidim da je generalizovana korupcija postala blokada svega. Korupcije su razne: neko prima pare, neko se slaže da prima pare a da ne radi, neko se slaže da zatvori oči i ne kaže ljudima šta je glavni problem. Strašno je loše ako neko kaže da će izgraditi 200 kilometara autoputa, a napravi dvadeset. Država nije u stanju da se uhvati u koštac sa birokratijom i administracijom, nego se bolna prepucavanja oko budžeta na kraju svedu na nekoliko miliona pomaka. Greška je što je princip budžetiranja pogrešan. Nama budžet valorizuje sve neefikasnosti, sve nakupljene loše poteze, pogrešne ljude na pogrešnim mestima. To ova privreda ne može da podnese. Moramo da se suočimo sa svim ograničenjima, moramo promeniti ukupnu filozofiju življenja.

Šta je, dakle, izlaz, koji su to potezi koje treba vući?

- Prvo, najvažnija stvar je da ako smo ušli u demokratiju, da se ona učvrsti. Bez poverenja naroda nema demokratije. Pogledajte Ameriku. Predsednik Obama je dve godine posle izbora dobio znak da stvari nisu u redu. On sada sve to rekalkuliše jer ako to ne radi, izgubiće naredne izbore. Demokratija znači poverenje naroda ne samo u momentu izbora nego i trajno. Neophodno je razumeti da se ne može farbati poverenje naroda. Treba nam rad, red i produktivnost u zemlji. Ne može nama EU da reši sve to, ona je odlično sredstvo da to sami rešimo jer nam daje standarde, od socijalne pravde do tehnologije. Tačno se zna, urađene su analize, gde je naša šansa i šta treba da radimo. Država treba da stvori generalne uslove za podizanje industrijalizacije i produktivnosti.

Koliko nam vremena treba da izađemo iz problema?

- Teorija kaže, koliko vam je trebalo da skočite sa tornja i da stignete do najniže tačke u vodi, toliko treba vremena da se izađe. Sada računajte kada smo mi potonuli. Ova zemlja bi mogla mnogo više i brže kada ne bi toliko ljudi primalo neke pare a da ništa ne radi.

Precenjeni kurs nije prepreka izvozu
- Kurs ima pozitivno dejstvo u određenom domenu, kada iz toga izađete, on ne deluje, počinje da šlajfuje. Ako je neki proizvod inferioran tehnološki, kao nekada „jugo“ što je bio kolaps veka, ako je to proizvod koji jednostavno nema tražnju, kurs to ne rešava i ne može da pomogne prodaju na inostranom tržištu. Dani Rodrik sa Harvarda, jedan od najtalentovanijih ekonomista današnjice, lepo kaže da kurs ne može sve da reši. Suština kursa je da promeni odnos domaćih i izvoznih cena, da se time omogući rast produktivnosti i konkurentnosti. Kurs je jedan parametar koji utiče na promene u privredi. Najbolje je kada se kurs kombinuje sa merama takozvane industrijske politike, kako to piše Rodrik. Kina vam je najbolji dokaz da precenjeni kurs juana nije nikakva barijera rastu izvoza

Zahvaljujem. Uzgred, i sam sam našao ponešto, na netu i tjubu.
Što šta govori da bi Vujović zaista mogao biti savremeni Paču.
U svakom slučaju, spada u grupu onih koji su kadri da rade na oporavku Srbije od posledica političarske vladavine.
Da li možda imaš i informacije o mogućnosti kontakta sa G. Vujovićem?

 

[ValterX]

Zahvaljujem. Uzgred, i sam sam našao ponešto, na netu i tjubu.
Što šta govori da bi Vujović zaista mogao biti savremeni Paču.
U svakom slučaju, spada u grupu onih koji su kadri da rade na oporavku Srbije od posledica političarske vladavine.
Da li možda imaš i informacije o mogućnosti kontakta sa G. Vujovićem?

Odavno je bilo kad sam bio njegov student,nemam.

 

[Zoroastar]

Odavno je bilo kad sam bio njegov student,nemam.

Pa verujem da si od njega imao šta da naučiš. Radiš li u struci?