DA LI JE VREME ZA SRPSKE SANKCIJE PUTINU? Pritisci Zapada su sve jači, a poslednji potezi ruskog predsednika daju sve više argumenata da se stav naše zemlje prema Kremlju PROMENI
Piše: Danijela Luković 22.09.2022.
Srbija već dugo odoleva da se pripoji sankcijama Rusiji, imajući u vidu svoje pozicije, interese, stav javnog mjenja i bolno iskustvo sankcija devedesetih. Ali Putinovi poslednji potezi, proglašavanje delimične mobilizacije i pretnje nuklearnim oružjem, koji čovečanstvo praktično guraju u novi svetski rat, navode na pitanje: da li je vreme za sankcije, one koje bi se odnosile na glavne donosioce odluka u Rusiji?
Nije uvela
sankcije, jeste osudila je rusku agresiju glasavši za rezoluciju u UN, i do sada je donosila odluke vodeći računa o svojim ekonomskim interesima (zavisnost od ruskog gasa) i političkim interesima (podrška Rusije oko kosovskog pitanja).
Srbija nije politički neutralna, opredelila se za ulazak u Evropsku Uniju, ali jeste vojno i shodno tom donosi odluke i od početka invazije Moskve na Ukrajinu.
Nije uvela
sankcije, jeste osudila je rusku agresiju glasavši za rezoluciju u UN, i do sada je donosila odluke vodeći računa o svojim ekonomskim interesima (zavisnost od ruskog gasa) i političkim interesima (podrška Rusije oko kosovskog pitanja).
SRBIJA DO LETA HVATA POSLEDNJI VOZ ZA EU Put ka članstvu posle 2030. vodi preko mesta u Evropskoj političkoj zajednici 2023, a uslov bez kog se ne može su SANKCIJE RUSIJI
Novo svetlo bacila je odluka predsednika Rusije Vladimira Putina da
proglasi delimičnu mobilizaciju, i zapretio nuklearnim oružjem ako se rat prelije na teritoriju njegove države.
"Sankcije, pa zajednica, pa članstvo"
Time je Rusija praktično bacila rukavicu Zapadu u lice i rat u Ukrajini podigla na nivo sukoba Moskve sa Zapadom. Nove okolnosti stavljaju i Srbiju u drugačiju poziciju, a direktan pokazatelj je i predlog prema kojem Srbija neće biti primljena u Evropsku političku zajednicu ako se ne priključi sankcijama Rusiji do leta 2023. kada bi mogla formalno da bude pokrenta. To onda povlači da ne bi bila primljena ni u EU, čije se proširenje očekuje posle 2030. godine.
Srbija nije politički neutralna, opredelila se za ulazak u Evropsku Uniju, ali jeste vojno i shodno tom donosi odluke i od početka invazije Moskve na Ukrajinu.
Nije uvela
sankcije, jeste osudila je rusku agresiju glasavši za rezoluciju u UN, i do sada je donosila odluke vodeći računa o svojim ekonomskim interesima (zavisnost od ruskog gasa) i političkim interesima (podrška Rusije oko kosovskog pitanja).
Pročitajte još
SRBIJA DO LETA HVATA POSLEDNJI VOZ ZA EU Put ka članstvu posle 2030. vodi preko mesta u Evropskoj političkoj zajednici 2023, a uslov bez kog se ne može su SANKCIJE RUSIJI
PUTINOV GOVOR Proglasio mobilizaciju i zapretio nuklearnim oružjem ako se rat prelije na teritoriju Rusije: "NE BLEFIRAM"
SVET PRED TOTALNIM RATOM, GDE SMO TU MI? Rusija i Zapad od jutros su u direktnom sukobu, a Putin mobiliše i preti nuklearnim ratom: Može li se Srbija izvući BEZ POSLEDICA?
Novo svetlo bacila je odluka predsednika Rusije Vladimira Putina da
proglasi delimičnu mobilizaciju, i zapretio nuklearnim oružjem ako se rat prelije na teritoriju njegove države.
"Sankcije, pa zajednica, pa članstvo"
Time je Rusija praktično bacila rukavicu Zapadu u lice i rat u Ukrajini podigla na nivo sukoba Moskve sa Zapadom. Nove okolnosti stavljaju i Srbiju u drugačiju poziciju, a direktan pokazatelj je i predlog prema kojem Srbija neće biti primljena u Evropsku političku zajednicu ako se ne priključi sankcijama Rusiji do leta 2023. kada bi mogla formalno da bude pokrenta. To onda povlači da ne bi bila primljena ni u EU, čije se proširenje očekuje posle 2030. godine.
To barem piše u
dokumentu za formiranje
Evropske političke zajednice (EPZ) koji je sastavio "Bruegel", najuticajnija tink-tenk organizacija u Briselu. Za ulazak će biti data najmanje tri minimalna uslova, a zbog jednog Srbija ne bi mogla da dobije pozivnicu.
- S obzirom na to da je geopolitički sukob sa Rusijom okidač za njeno stvaranje, prirodno da se zasniva na zajedničkim vrednostima i geopolitičkom opredeljenju - navodi se u predlogu.
Zato je logično zapiati se: ako nam je na početku neutralnost donela korist, da li je sada vreme da preispitamo odluku i uvedemo neki oblik sankcija
Rusiji? Možda ne Rusiji kao državi, ali svakako čelnim ljudima Kremlja, Putinu i njegovim najbližim saradnicima.
Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku napominje za Blic da dramatične promene međunarodnih okolnosti diktiraju i preispitivanje odluka.
- Srbija nije politički neutralna jer je već više od dve decenije na evropskom putu, a od 2014. u procesu pristupanja EU. Vojna neutralnost je uvedena skupštinskom rezolucijom krajem 2007, a uoči proglašenja kosovske nezavisnosti. Nikad nije ugrađena u domaće zakonodavstvo, ali jeste u dve strategije: odbrane i nacionalne bezbednosti, pa je usled dramatične promene međunarodne okolnosti podložna preispitivanju - napominje Grubješić.
"Nema podsticaja za prekretnicu"
Ona ističe da je, kao i kod pitanja uvođenja bilo kakvih sankcija Rusiji ili Putinu, postoji ogroman procenat građana Srbije koji se tome protivi, iako se prostor za vođenje dosadašnje spoljne politike dodatno smanjuje.
- Istovremeno, rastu pritisci da se kosovsko pitanje definitivno reši, što u uslovima nedovoljno jasne evropske perspektive, ne predstavlja nikakav podsticaj za promenu kursa spoljne politike, ili neki srpski "zeitenwende" (prekretnicu) - zaključuje ona.
Drugačijeg stava je Strahinja Subotić iz iz Centra za evropske politike koji napominje da je već krajnje vreme za taj korak
"Krajnje je vreme"
- Što rat duže traje, to je krvaviji, i onda se povećavaju pritisci da se Srbija usaglasi sa sankcijam EU. Ujedno, približava se period kada izlaze izveštaji
Evropske komisije, u kojima će biti istaknuta sva ključna pitanja, pa i stepen usaglašenosti zemalja kandidata. Mi smo na 44 odsto usaglašenosti, što je pad u odnosu na prošlu godinu, i kosi se sa obećanjima predsednika da će se taj procenat povećavati. Sve to govori da ako ove godine ne naprvimo iskorak, svake godine će EU perspektiva biti sve dalje - napominje Subotić.
NIje očekivati da Srbija preko noći usvoji sve pakete sankcija, jer je već pokazala gest dobre volje osuđujući agresiju i usaglasila se sa nekoliko deklaracija.
- To nam je kupilo vreme, i sada se očekuju novi iskoraci, ako nam je cilj punopravno članstvo u EU. U interesu je Srbije da razmotri postepeno usaglašavanje sa sankcijama - naglašava Subotić.
Dokument, rezolucija, glasanje
Srbija se o krizi u Ukrajini odredila i usvojila
dokument u 15 tačaka u kojem se izjasnila da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, ali da neće uvoditi sankcije Rusiji.
Takođe, osudila je rusku agresiju glasavši za razoluciju u UN, a u Generalnoj skupštini UN je glasala za rezoluciju kojom se od Rusije zahteva momentalni prekid rata u Ukrajini. Uz to, početkom aprila je glasala na Generalnoj skupštini UN da Rusija bude isključena iz Saveta UN za ljudska prava zbog njene invazije na Ukrajinu.
Nego, da te razočaram, neće biti nikakve denacifikacije jer ovdje nacista nema. Srbi u Hrvatskoj žive u miru i blagostanju tako da nema potrebe za nikakve ratove. I oni su skužili da im je matična država Rusko-Turska vukojebina bez pravog cilja i plana kako tu državu izvući iz sranja. Vi jednostavno previše ovisite o zapadu (pa i o Hrvatskoj) da bi ikakvo sranje opet ovdje započeli. Eu vas jednim klikom (sankcijama) može vratiti 50 godina unazad jer vam trgovinska razmjena u 70%-tnom omjeru ovisi o toj istoj Eu. Zadnji vlak za bilo kakve ratove ste imali tamo negdje 2008-e prije nego je Hrvatska ušla u NATO, pa zatim u EU.
