Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Причај гласно и води колегу са собом
Интереси великих сила постављају границе и у дипломатији 21. века, а дипломатски бонтон да се земља домаћин јавно не критикује поштују још само они који морају
Дипломатска офанзива америчког и британског амбасадора у Београду, који преко домаћих медија агитују за отцепљење Космета од Србије, потпуно занемарује чињеницу да би прихватање онога што они заговарају представљало кршење устава земље у којој гостују. Овакви јавни иступи страних амбасадора скоро да су незамисливи у земљама из којих поменуте дипломате долазе и вероватно би били окарактерисани као мешање у унутрашње послове домаћина. Међутим, како интереси великих сила постављају границе и у дипломатији 21. века, стари дипломатски обичај и бонтон да се земља домаћин јавно не критикује поштују још само они који морају.
Да немачки амбасадор у Србији може да каже и оно што му као државном службенику никад не би пало на памет да уради ни у Немачкој још је једна потврда чињенице да је избрисана граница између заступања интереса сопствене земље и отвореног мешања у унутрашње послове државе-домаћина. Управо то је урадио највиши немачки дипломатски представник у Београду Андреас Цобел када је прошле године јавно критиковао рад Радиодифузне агенције (РРА).
Цобел је, неуобичајено оштро, изјавио да је избацивање немачког РТЛ-а из конкуренције за телевизијску фреквенцију „крајње неприхватљиво”. Прешавши границу између директног утицаја на државне органе, који се обично дешава иза затворених врата, и јавног утицаја он је у својим коментарима покушао грађанима да прикаже цео државни врх као корумпиране послушнике „тајкуна из Милошевићевог времена”.
У исто време, амерички амбасадор Мајкл Полт, задовољан што је (амерички) Фокс добио фреквенцију, јавно је похвалио „високе стандарде” РРА у избору телевизија које ће гледати цела Србија. Оба амбасадора месецима пре тога лобирала су за „своје” телевизије, али је само Американац могао да буде задовољан исходом. Напад Андреаса Цобела на Агенцију, који се може посматрати и као још један покушај лобирања да немачка телевизија ипак добије дозволу, међутим, излазио је из оквира дипломатског опхођења.
Слично Цобелу, крајем прошле године поступила је и америчка амбасада када је критиковала одлуку Врховног суда Србије да се поништи првостепена пресуда за стрељање хрватских заробљеника на фарми „Овчара” код Вуковара. Америчке дипломате у Србији себи су дозволиле оно што никада не би урадиле као државни службеници у својој земљи. Таква критика пресуде америчког Врховног суда сматрала би се кршењем независности судске власти.
Још један неприкладан дипломатски „захват” амерички амбасадор демонстрирао је и прошле недеље. Амбасадор Мајкл Полт јавно је критиковао српске државне органе обзнанивши да „Влада Србије није дозволила америчким добровољцима да помажу српским предузетницима”.
Полт је обелоданио да би желео да у Србију доведе младе Американце који би предавали енглески језик и помагали у обуци предузетника, али…
„Веома сам заинтересован, али нисам добио дозволу владе за програм Пис кора”, рекао је Полт остављајући грађане да своје уверење граде на полуинформацијама које им је сервирао.
Да подсетимо, поменути Мировни корпус (Peace Corps) организација је америчких волонтера, основана почетком шездесетих година прошлог века на иницијативу Џона Кенедија, која углавном ради у Африци и Јужној Америци, чије услуге нису сада први пут понуђене Србији. Исту такву понуду, али од тадашњег амбасадора САД у Београду Вилијема Монтгомерија одбила је и влада Зорана Ђинђића одмах после 5. октобра 2000. године. Покојном премијеру није требало много времена да се захвали на понуди, с објашњењем да Peace Corps има лош имиџ у Србији, јер углавном ради у земљама трећег света. Јасно је да је и до тадашњег премијера Србије стигао глас о репутацији америчких волонтера у Бугарској, који су код наших комшија дошли још почетком деведесетих са амбицијом да домаћине уче бизнису. Али, и гости и домаћини брзо су схватили да младићи и девојке из САД је много скромнији и сведен је само на наставу енглеског језика.заправо немају никаква искуства у послу. У овом тренутку, програм Мировног корпуса у Бугарској је много скромнији и сведен је само на наставу енглеског језика.
Интереси великих сила постављају границе и у дипломатији 21. века, а дипломатски бонтон да се земља домаћин јавно не критикује поштују још само они који морају
Дипломатска офанзива америчког и британског амбасадора у Београду, који преко домаћих медија агитују за отцепљење Космета од Србије, потпуно занемарује чињеницу да би прихватање онога што они заговарају представљало кршење устава земље у којој гостују. Овакви јавни иступи страних амбасадора скоро да су незамисливи у земљама из којих поменуте дипломате долазе и вероватно би били окарактерисани као мешање у унутрашње послове домаћина. Међутим, како интереси великих сила постављају границе и у дипломатији 21. века, стари дипломатски обичај и бонтон да се земља домаћин јавно не критикује поштују још само они који морају.
Да немачки амбасадор у Србији може да каже и оно што му као државном службенику никад не би пало на памет да уради ни у Немачкој још је једна потврда чињенице да је избрисана граница између заступања интереса сопствене земље и отвореног мешања у унутрашње послове државе-домаћина. Управо то је урадио највиши немачки дипломатски представник у Београду Андреас Цобел када је прошле године јавно критиковао рад Радиодифузне агенције (РРА).
Цобел је, неуобичајено оштро, изјавио да је избацивање немачког РТЛ-а из конкуренције за телевизијску фреквенцију „крајње неприхватљиво”. Прешавши границу између директног утицаја на државне органе, који се обично дешава иза затворених врата, и јавног утицаја он је у својим коментарима покушао грађанима да прикаже цео државни врх као корумпиране послушнике „тајкуна из Милошевићевог времена”.
У исто време, амерички амбасадор Мајкл Полт, задовољан што је (амерички) Фокс добио фреквенцију, јавно је похвалио „високе стандарде” РРА у избору телевизија које ће гледати цела Србија. Оба амбасадора месецима пре тога лобирала су за „своје” телевизије, али је само Американац могао да буде задовољан исходом. Напад Андреаса Цобела на Агенцију, који се може посматрати и као још један покушај лобирања да немачка телевизија ипак добије дозволу, међутим, излазио је из оквира дипломатског опхођења.
Слично Цобелу, крајем прошле године поступила је и америчка амбасада када је критиковала одлуку Врховног суда Србије да се поништи првостепена пресуда за стрељање хрватских заробљеника на фарми „Овчара” код Вуковара. Америчке дипломате у Србији себи су дозволиле оно што никада не би урадиле као државни службеници у својој земљи. Таква критика пресуде америчког Врховног суда сматрала би се кршењем независности судске власти.
Још један неприкладан дипломатски „захват” амерички амбасадор демонстрирао је и прошле недеље. Амбасадор Мајкл Полт јавно је критиковао српске државне органе обзнанивши да „Влада Србије није дозволила америчким добровољцима да помажу српским предузетницима”.
Полт је обелоданио да би желео да у Србију доведе младе Американце који би предавали енглески језик и помагали у обуци предузетника, али…
„Веома сам заинтересован, али нисам добио дозволу владе за програм Пис кора”, рекао је Полт остављајући грађане да своје уверење граде на полуинформацијама које им је сервирао.
Да подсетимо, поменути Мировни корпус (Peace Corps) организација је америчких волонтера, основана почетком шездесетих година прошлог века на иницијативу Џона Кенедија, која углавном ради у Африци и Јужној Америци, чије услуге нису сада први пут понуђене Србији. Исту такву понуду, али од тадашњег амбасадора САД у Београду Вилијема Монтгомерија одбила је и влада Зорана Ђинђића одмах после 5. октобра 2000. године. Покојном премијеру није требало много времена да се захвали на понуди, с објашњењем да Peace Corps има лош имиџ у Србији, јер углавном ради у земљама трећег света. Јасно је да је и до тадашњег премијера Србије стигао глас о репутацији америчких волонтера у Бугарској, који су код наших комшија дошли још почетком деведесетих са амбицијом да домаћине уче бизнису. Али, и гости и домаћини брзо су схватили да младићи и девојке из САД је много скромнији и сведен је само на наставу енглеског језика.заправо немају никаква искуства у послу. У овом тренутку, програм Мировног корпуса у Бугарској је много скромнији и сведен је само на наставу енглеског језика.
