Ширина се стиче и формалним ( школовањем) и нерофмални ( индивидуалним) путем.
Видиш, ја сам студирала са људима од којих је можда, по групи од стотињак људи, десетак било ширег општег образовања.
То је тако са уско дефинисаним факултетима чија се наука не базира на општим.
Дакле, мој став је да човек да би имаш ширину, мора једноставно жељу за знањем да носи у себи и да има могућност за ''широком'' анализом.
Сваки дам може да набуба гомилу чињеница, али то не значи да је и широк.
Има истине у овоме што си рекла...али рецимо ја која то исто тврдим, заврших медицину у року рокова са високим просеком.
Студирала сам са гомилом медиокритета који нису нпр. умели да проанализирају линеарну зависност једне вредности од друге, који нису контали на крају факултета зашто ноге отичу код инсуфицијенције срца, који нису знали ко је био Вук Бранковић ( једна га је мешала са Деспотом Ђурађем Бранковићем!), који нису умели да повезу две ствари из лекције, ако се којим случајем налазе у различитим пасусима...ја свој став базирам на искуству.
А пошто се дружим са доста њих који су предавачи на факултету ( па чак и моја јача половина), дефинитивно имам информације и са других факултета- критеријуми су јако срозани и баш због тога свако може да заврши факултет- како би га иначе завршили они које ти поменух, а које сам гледала 6 година на студијама?
Кад је иностранство у питању, то је друга прича.
Јер у иностранству студирају само они који то желе- у Србији је факултет основа да колико толико живиш пристојно и зато већина хрли на исте.
Успут, Немачка има само 5% образованих, јер и радник живи пристојно.
То је битан услов квалитета кадрова који изађу са факултета и гарант неспуштања критеријума.
Дакле, све је узрочно-последично.