oziman
Veoma poznat
- Poruka
- 11.444
Све сам рекао о овој теми у посту број 16. на претходној страни као и у овом блогу:
http://forum.krstarica.com/entry.php/10082-Diogen-Tražim-čoveka
Додаћу овде нешто што је Шопенхауер у делу "О вољи у природи" писао управо о томе. Пренећу тај цитат:
"Животиња је најживље свесна свог постојања у иритабилитету, отуда егзалтира у његовим испољавањима. Док је сензибилитет главна особина човекова, оно заправо људско у човеку. Ни једна животиња се у овоме не може ни издалека поредити са њим. Када претежно превладава даје генија. Отуда је човек гениј у вишем ступњу човек. Тиме се објашњава, зашто неки генији нису хтели остале људе, са њиховим једноличним физиономијама и општим обележјима свакодневности, да признају за људе: јер у њима нису налазили себи сличне, те су западали у природну заблуду да је њихов склоп онај нормалан. У том смислу је Диоген лампом тражио човека;
Грациан У Критикону, можда највећој и најлепшој алегорији икада написаној, каже:
У ствари на овом почива склоност свих генија ка самоћи, ка којој их тако тера њихова различитост од осталих. : јер од људи, као и од дијаманата, само они необично велики ваљају за самца: обични морају да буду заједно и да делују у маси."
цитат: Шопенхауер
http://forum.krstarica.com/entry.php/10082-Diogen-Tražim-čoveka
Додаћу овде нешто што је Шопенхауер у делу "О вољи у природи" писао управо о томе. Пренећу тај цитат:
"Животиња је најживље свесна свог постојања у иритабилитету, отуда егзалтира у његовим испољавањима. Док је сензибилитет главна особина човекова, оно заправо људско у човеку. Ни једна животиња се у овоме не може ни издалека поредити са њим. Када претежно превладава даје генија. Отуда је човек гениј у вишем ступњу човек. Тиме се објашњава, зашто неки генији нису хтели остале људе, са њиховим једноличним физиономијама и општим обележјима свакодневности, да признају за људе: јер у њима нису налазили себи сличне, те су западали у природну заблуду да је њихов склоп онај нормалан. У том смислу је Диоген лампом тражио човека;
Грациан У Критикону, можда највећој и најлепшој алегорији икада написаној, каже:
"Најчудније је пак било, што у читавој земљи, чак и у најнасељенијим градовима, нису нашли ни једног човека; све је било настањено лавовима, тигровима, леопардима, вуковима, лисицама, мајмунима, воловима, магарцима, свињама, - нигде ни једног човека!
![]()
Тек касније су схватили, да се оно мало људи што их је било, да би се скрили и не би гледали шта се дешава, повукло у оне пустиње, које су заправо требало да буду станиште дивљих животиња" ( Грациан, из Ерида 5. и 6. првог дела).
У ствари на овом почива склоност свих генија ка самоћи, ка којој их тако тера њихова различитост од осталих. : јер од људи, као и од дијаманата, само они необично велики ваљају за самца: обични морају да буду заједно и да делују у маси."
цитат: Шопенхауер