RoccoS
Veoma poznat
- Poruka
- 11.405
Dinkićeve subvencije otišle u vetar
Ugovori sa predstavnicima Benetona (vrednost investicije 43,2 miliona evra) i Gorenja (početno ulaganje oko 2,9 miliona evra) već su potpisani, a očekuje se da će posao dobiti oko 3.000 ljudi.
Na prvi pogled, reklo bi se, ohrabrujući početak godine ali tu optimističku sliku kvari podatak da je država, da bi „namamila“ investitore, Benetonu morala da ponudi 9.000 evra, a Gorenju 10.000 evra, za svako otvoreno radno mesto što znači da će iz budžeta za podsticaje biti izdvojeno više od 27 miliona evra (ove godine će za državne podsticaje biti izdvojeno oko tri milijarde dinara).
I mada Dinkić tvrdi da jedan evro podsticaja donosi osam evra prihoda u budžetu ta računica u njegovoj interpretaciji deluju mnogo lepše od realne slike s obzirom na to da se u državnu kasu, kroz poreze na zarade, direktno vraća samo 11 odsto, dok doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje podrazumevaju i pravo radnika da koriste ta sredstva.
„Dileme nema, direktnu korist od ovih podsticaja imaju strani poslodavci, radnici koji se zapošljavaju, opštine na čijoj se teritiriji grade fabrike, ali i ministar ekonomije, koji novcem građana Srbije finansira svoju predizbornu kampanju. Da li su, međutim, ukupni društveni efekti pozitivni, to nije moguće proceniti na osnovu oskudnih i često netačnih i spinovanih izjava pojedinih ministara“, smatra Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
On kaže da se u svakoj ozbiljnoj zemlji odluka o dodeli subvencija stranim investitorima podrazumeva prethodnu, veoma rigoroznu, analizu potrebnih ulaganja i potencijalnih efekata.
„Umesto toga, ogromna sredstva po zaposlenom koja se kreću i do 10.000 evra, dodeljuju se na osnovu jedne uopštene odluke vlade i slobodne procene nekog od ministara“, ističe Savić.
Sumnjivi kriterijumi
I Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, smatra da ovo nije dobar način za lečenje nezaposlenosti, pre svega zato što podrazumeva mnogo novca iz budžeta.
Polazeći od pretpostavke da će svako novootvoreno radno mesto država stimulisati sa 10.000 evra, naš sagovornik izvodi računicu da bi u tom slučaju iz državne kase trebalo obezbediti oko 200 miliona evra, s obzirom na to da je cilj da se uposli oko 200.000 ljudi.
Tu je i ništa manje izražen problem i onako visokih javnih rashoda koji se ovim merama samo povećavaju, a mogu se smanjiti samo podizanjem nameta onima koji već rade.
„U protivnom, budžetski deficit će se povećavati što znači da se krećemo u začaranom krugu i da će ceh platiti poreski obveznici“, ističe Kovačević.
Domaćim privrednicima najviše smeta to što podsticaji nisu svima dostupni pod istim uslovima. Drugim rečim, svi mogu da konkurišu, ali pošto je fond limitiran ne mogu svi i da dobiju subvencije, a ko će ih dobiti to, čini se, zavisi od diskrecionog prava nekog od ministara.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=02&dd=07&nav_id=491119
Ugovori sa predstavnicima Benetona (vrednost investicije 43,2 miliona evra) i Gorenja (početno ulaganje oko 2,9 miliona evra) već su potpisani, a očekuje se da će posao dobiti oko 3.000 ljudi.
Na prvi pogled, reklo bi se, ohrabrujući početak godine ali tu optimističku sliku kvari podatak da je država, da bi „namamila“ investitore, Benetonu morala da ponudi 9.000 evra, a Gorenju 10.000 evra, za svako otvoreno radno mesto što znači da će iz budžeta za podsticaje biti izdvojeno više od 27 miliona evra (ove godine će za državne podsticaje biti izdvojeno oko tri milijarde dinara).
I mada Dinkić tvrdi da jedan evro podsticaja donosi osam evra prihoda u budžetu ta računica u njegovoj interpretaciji deluju mnogo lepše od realne slike s obzirom na to da se u državnu kasu, kroz poreze na zarade, direktno vraća samo 11 odsto, dok doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje podrazumevaju i pravo radnika da koriste ta sredstva.
„Dileme nema, direktnu korist od ovih podsticaja imaju strani poslodavci, radnici koji se zapošljavaju, opštine na čijoj se teritiriji grade fabrike, ali i ministar ekonomije, koji novcem građana Srbije finansira svoju predizbornu kampanju. Da li su, međutim, ukupni društveni efekti pozitivni, to nije moguće proceniti na osnovu oskudnih i često netačnih i spinovanih izjava pojedinih ministara“, smatra Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
On kaže da se u svakoj ozbiljnoj zemlji odluka o dodeli subvencija stranim investitorima podrazumeva prethodnu, veoma rigoroznu, analizu potrebnih ulaganja i potencijalnih efekata.
„Umesto toga, ogromna sredstva po zaposlenom koja se kreću i do 10.000 evra, dodeljuju se na osnovu jedne uopštene odluke vlade i slobodne procene nekog od ministara“, ističe Savić.
Sumnjivi kriterijumi
I Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, smatra da ovo nije dobar način za lečenje nezaposlenosti, pre svega zato što podrazumeva mnogo novca iz budžeta.
Polazeći od pretpostavke da će svako novootvoreno radno mesto država stimulisati sa 10.000 evra, naš sagovornik izvodi računicu da bi u tom slučaju iz državne kase trebalo obezbediti oko 200 miliona evra, s obzirom na to da je cilj da se uposli oko 200.000 ljudi.
Tu je i ništa manje izražen problem i onako visokih javnih rashoda koji se ovim merama samo povećavaju, a mogu se smanjiti samo podizanjem nameta onima koji već rade.
„U protivnom, budžetski deficit će se povećavati što znači da se krećemo u začaranom krugu i da će ceh platiti poreski obveznici“, ističe Kovačević.
Domaćim privrednicima najviše smeta to što podsticaji nisu svima dostupni pod istim uslovima. Drugim rečim, svi mogu da konkurišu, ali pošto je fond limitiran ne mogu svi i da dobiju subvencije, a ko će ih dobiti to, čini se, zavisi od diskrecionog prava nekog od ministara.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=02&dd=07&nav_id=491119
