Dijagnoza? Savet?

  • Začetnik teme Začetnik teme menna
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
...i nismo brat i sestra, vec sam objasnila otkud tolika netrpeljivost izmedju njih, to je zbog neke gluposti od pre, njegov otac se toga seca kao kroz maglu, a moj nije siguran kako je u stvari bilo, ali je zapamtio da ga mrzi. Znam samo da je bila neka tuca u pitanju, i da je moj otac slomio nos njegovom, tad, pre 25 godina. Ali, to su gluposti, sve se ipak vrti oko para.
 
moje srce:
a da zaradis sama to sto ti treba?
Kliknite za proširenje...

Zasto bih se mucila da sama zaradim ono sto mi treba, kad je to neko vec uradio umesto mene, i kad vec imam ono sto mi treba? I rekla sam da mi nije tesko da radim, ali mi je tesko da pocnem od pocetka, bez icega. Najgore sto nekom moze da se desi je da ima pa da nema. I ne stidim se da kazem da me to plasi.
E sad, mozda, mozda i mogu, zarad ljubavi, da se odreknem svega, ali...ne znam koliko ste pratili temu i sve ono sto sam pricala ovde, o sebi, o njemu, o nama, o mojoj i njegovoj porodici, o tome sta sam mu sve pre radila...? Imam drugaricu, najbolju, brutalno realnu, koja zna sve o meni i koja mi kaze da cak i da se promenim za 360 stepeni, i da se pomirim sa samom sobom i svojim osecanjima, da ostavim sve i odem s njim, da bi tu iskrsao jos jedan problem, da bih tek onda postala svesna koliko on meni nije oprostio, i nikad nece sve to sto sam mu priredjivala, sva ta moja s.anja i uvrede i ponizenja i maltretiranja njega, i da bi mi se konstantno svetio za sve to, jednog dana, kad bi osetio da moze. A ja ne bih imala kuda da odem napred ili kome da se vratim nazad. No, to je samo njeno misljenje, hipoteza, pretpostavka da bi svako normalno ljudsko bice na napad odgovorilo napadom, kazem, to je samo njeno misljenje koje za sad nema pokrice, jer on mi nikad ni jednu ruznu rec nije rekao, za ovih 15 godina koliko se poznajemo, a bilo je svega i svacega...
 
baby jane:
zar je ova tema jos aktuelna
hae36.gif
Kliknite za proširenje...

U mom zivotu, aktuelnije teme nema. A na forumu sam je izvukla iz naftalina da bih vam kukala kako idem u SAD i kako mu jos nisam rekla, i kako ne znam da li cu...bla bla bla. Cisto samosazaljevanje s moje strane vlada ovih dana...
 
menna:
Zasto bih se mucila da sama zaradim ono sto mi treba, kad je to neko vec uradio umesto mene, i kad vec imam ono sto mi treba?
I rekla sam da mi nije tesko da radim, ali mi je tesko da pocnem od pocetka, bez icega. Najgore sto nekom moze da se desi je da ima pa da nema.
I ne stidim se da kazem da me to plasi.
Kliknite za proširenje...

zato da bi bila slobodna osoba - slobodna da odabere sa kim ce da zivi i sta ce da radi sa svojim zivotom. meni si ti smesna sa svojim problemom - cak i da nema tog decka u igri -pomisao da me rodjeni otac ucenjuje i cima konce kao da sam marioneta za mene bi bio dovoljan razlog da ga odjebem. pa da mi je sto puta otac i da je bogat kao krez.
ali ti i ja imamo razlicite prioritete i pogled na zivot.
moj je sloboda i svest da je zivot samo jedan.
tvoj je bunda i skupa sminka (sto je opet smesno da se covek zarobi - jer vecina materijalnih dobara moze veoma lako da se zaradi - makar u inostranstvu ako ne ovde)

sto se tice ovoga "tesko mi je" mogu samo da ti kazem "ma zivota ti, tesko?" ko ti je uopste rekao da je zivot medmlecan?
svaka promena je teska i stresna. svaka. cak i ona na bolje. uvek postoji taj trenutak skoka u nepoznato... a jedini ljudi koji stvarno zive su upravo ti koji skoce.

najgore sto nekom moze da se desi je da umire u najgorim bolovima, a ne da ima pa da nema.
ti si jednostavno razmazena i ovde trazis umirenje savesti, a ne pomoc da resis problem. ti nemas problem samo potrebu da oscilujes izmedju sadizma i mazohizma (suptilnog doduse, ali kad se ogoli to je to).
a ja nemam vremena da ucestvujem u toj igri. pozdrav.
 
Pročitala sam svih 12 stranica...od početka do kraja..
.....
Menna iako imaš sve što se može kupiti ( verovatno ), ti ustvari nemaš ništa. Čak ni drugaricu koja bi te razumela i pred kojom bi se isplakala...
Meni je najiskrenije žao...Sve to što ti se dešava je tužno..
I ti ustvari nisi " ružičasta pojava" ti si siva i tmurna...
Ipak..i ja se, kao i većina ovde, nadam srećnom kraju...
Pozz za tebe...
 
E dušo, poklonio ti kompas...zar još ima takvih momaka, blago tebi...lepo ti reče moje srce, samo što je meni jasno da si ti "isprogramirana" od rođenja drugačije od mene ili nje i teško ti je da se menjaš, hoćeš sve...ali toga nema - i bogati plaču...
A što se tiče srećnog kraja, daleko si od njega, ti treba prvo da zavoliš sebe pa bilo kakva da si
Puno pozdrava i radi na sebi
 
menna:
Hm...ovako....
Sa jednim deckom sam vec par godina, mada to nikad nije bilo nista ozbiljno, bar ne s moje strane, nekako sam ga uvek hvatala u prolazu, krpila se za njega po par nedelja, pa onda nestajala na par meseci, pa opet ispocetka... Medjutim, poslednjih 5-6 meseci smo non-stop bili zajedno, nismo se odvajali, izgladili smo sve prethodne nesporazume i nejednakosti, i mogu reci da se u zivotu nisam osecala lepse. Inace, pre svega nas veze jedno veliko prijateljstvo, poznajemo se od obdanista, odrasli smo zajedno...ni prema kome ne osecam ono sto osecam prema njemu, i divim mu se, i obozavam ga i volim ga na sve moguce nacine. Ali, razlog zbog kog nikad zvanicno i ozbiljno nisam bila s njim je taj sto je on, tj. njegova porodica nizeg drustvenog statusa od moje. Ranije sam to mogla pravdati nezreloscu i zeljom da se izivim i provodim, ali cime da se opravdam sad? Sve je u redu dok se zabavljamo, izlazimo, provodimo, ali nedavno mi je rekao da bi voleo da se jednom udam za njega, na sta sam mu ja odgovorila da bi u mom zivotu jedino mogao da bude bastovan u mom dvoristu. Znam da je jako ruzno to sto sam rekla, ali znam da bih se jako tesko odrekla stvari koje imam trenutno, iako ga stvarno mnogo volim. Jos jedna tacka spoticanja je i ta sto ja studiram i jednom cu biti fakultetski obrazovana, a on je zbog nedostatka sredstava morao da pocne da radi i prekine skolovanje, a ja sam neko ko robuje stereotipima i predrasudama, i ne mogu da zamislim taj spoj. Da li me to cini losom osobom, sponzorusom, snobom? Sta biste vi uradile na mom mestu? Da li da pokusam da se izborim sa samom sobom ili da batalim i pronadjem nekoga koga cu zasigurno manje voleti, ali cu ga valjda smatrati ravnom sebi...?

Sad kad sam sve ovo napisala, shvatam koliko je moj pogled na svet, ljude i osecanja, u najmanju ruku, ruzan...ali hajde da cujem vase misljenje...?
Kliknite za proširenje...
Bolje je ziveti sa nekim koga mnogo volis, a pri tom taj ima razumevanja za tebe i postovanja, jer ljubav dodje i prodje a koliko god ga volela ta ljubav se kasnije pretvori u neku vrstu prijateljstva koje je opet mnogo iskrenije od onog gde nije ni bilo ljubavi. Bolje biti srecan praznog stomaka nego nesrecan lezati na zlatu.
Ako ga toliko volis prihvati ga onakvog kakav jeste, ako on ima zelju da se skoluje i u tome kasnije bude ravnopravan sa tobom onda ce u tome i uspeti.
Sta ti znaci gomila para u zivotu ako zivis sa nekim samo da bi zadrzala svoj status bogate princeze?
 
miraaa:
Pročitala sam svih 12 stranica...od početka do kraja..
.....
Menna iako imaš sve što se može kupiti ( verovatno ), ti ustvari nemaš ništa. Čak ni drugaricu koja bi te razumela i pred kojom bi se isplakala...
Meni je najiskrenije žao...Sve to što ti se dešava je tužno..
I ti ustvari nisi " ružičasta pojava" ti si siva i tmurna...
Ipak..i ja se, kao i većina ovde, nadam srećnom kraju...
Pozz za tebe...
Kliknite za proširenje...

Hvala ti sto se nadas srecnom kraju. No, nije istina da nemam drugarice, doduse, ne placem pred njima, jer ja jednostavno nikad ne placem. Nisam tuzna, te stoga ni ono sto mi se desava nije tuzno. Naprotiv, smatram sebe vanserijski srecnom osobom. Zivim sasvim obican, ispunjen, veseo i ususkan zivot, sa prijateljima koje volim i koji vole mene. I nisam tmurna i siva, zaista nisam. Osmeh jeste, i uvek je bio jedini jezik koji na svetu znam. Cak ni sada, kad sam se nasla u prepirci sa samom sobom, ja ne prestajem da se smejem. Ne mislim da je tvoj komentar zlonameran, ali je jednostavno pogresan.
 
menna:
Hvala ti sto se nadas srecnom kraju. No, nije istina da nemam drugarice, doduse, ne placem pred njima, jer ja jednostavno nikad ne placem. Nisam tuzna, te stoga ni ono sto mi se desava nije tuzno. Naprotiv, smatram sebe vanserijski srecnom osobom. Zivim sasvim obican, ispunjen, veseo i ususkan zivot, sa prijateljima koje volim i koji vole mene. I nisam tmurna i siva, zaista nisam. Osmeh jeste, i uvek je bio jedini jezik koji na svetu znam. Cak ni sada, kad sam se nasla u prepirci sa samom sobom, ja ne prestajem da se smejem. Ne mislim da je tvoj komentar zlonameran, ali je jednostavno pogresan.
Kliknite za proširenje...

Onda sam pogrešno shvatila ovih 12 stranica..:?
Negde sam naslutila ( istripovala sam, verovatno ) ironiju u tvojoj besedi o tom lagodnom životu...pa sam donela pogrešan sud...
Dobro je, ponekad, isplakati se...
I da..ja verujem u srećan kraj !! Uvek!!:lol::lol::lol:
 
Chovek je bogat kad ima dushu i ume da voli.
Fakultet ne mora pod obavezno da znachi novac i moc,status,shta god.... Danas sve to imash,sutra nemash... Ako te to vodi u zhivotu,zhivot ti je zaista zaista prazan i siromashan i ne zasluzhujesh takvog momka.
 
menna:
Odakle se ova tema povampirila... ?
@ Peta W. Kako je moguce da ga imam ako ga bas nicim nisam zasluzila?
Kliknite za proširenje...

Moguce je....jer tako velikim ljudima kao shto je on gotovo po default-u bar jednom u zhivotu zapadne neko kao shto si ti.
Iskreno se nadam da je sve ono shto si prichala da si mu radila,od Topica za kukavice pa na dalje , izmishljeno jer ne zhelim da verujem da postoje takvi ljudi kao shto si ti.
Iako mislim da nisi kriva. Samo si izuzetno loshe vaspitana,iskrivljen ti je sistem vrednosti .
I ne daj Bozhe da se jednog dana zaista zaista zaljubish u nekog ko ce tebe smatrati nedovoljno vrednom, jer mislim da to ne bi mogla da podnesesh. Kao shto sam rekla,sa takvim bolom mogu da zhive samo veliki ljudi.
Nadam se da ce on pronaci nekog ko ga zasluzhuje i ko ce znati da ceni njegove kvalitete.
 
Peta W.:
Moguce je....jer tako velikim ljudima kao shto je on gotovo po default-u bar jednom u zhivotu zapadne neko kao shto si ti.
Iskreno se nadam da je sve ono shto si prichala da si mu radila,od Topica za kukavice pa na dalje , izmishljeno jer ne zhelim da verujem da postoje takvi ljudi kao shto si ti.Iako mislim da nisi kriva. Samo si izuzetno loshe vaspitana,iskrivljen ti je sistem vrednosti .
I ne daj Bozhe da se jednog dana zaista zaista zaljubish u nekog ko ce tebe smatrati nedovoljno vrednom, jer mislim da to ne bi mogla da podnesesh. Kao shto sam rekla,sa takvim bolom mogu da zhive samo veliki ljudi.
Nadam se da ce on pronaci nekog ko ga zasluzhuje i ko ce znati da ceni njegove kvalitete.
Kliknite za proširenje...

Ne mogu da poreknem da on je veliki covek, i veliki covekoljubac.
Nije izmisljeno, ali, kako da objasnim... Post u topic-u za kukavice je citavih 15 godina sazetih u par redova. Nisam ja sve to uradila za mesec dana, imala sam ja i mirnih, sladunjavih dana, meseci,ali vremenom, nakupilo se svega i svacega. Nisam spominjala dobre stvari koje sam ja uradila, za njega i radi njega, a bilo ih je. I ja bez lazne skromnosti verujem da ih ima vise i da su bar podjednako teske kao i one lose.
...A ja se nadam da cu jednom nauciti da zaista cenim njegove kvalitete, i da to pokazem. Nadam se da cu jednom moci da kazem da sam ga zasluzila, i da to niko nece moci da porekne.
 
menna:
Hm...ovako....
Sa jednim deckom sam vec par godina, mada to nikad nije bilo nista ozbiljno, bar ne s moje strane, nekako sam ga uvek hvatala u prolazu, krpila se za njega po par nedelja, pa onda nestajala na par meseci, pa opet ispocetka... Medjutim, poslednjih 5-6 meseci smo non-stop bili zajedno, nismo se odvajali, izgladili smo sve prethodne nesporazume i nejednakosti, i mogu reci da se u zivotu nisam osecala lepse. Inace, pre svega nas veze jedno veliko prijateljstvo, poznajemo se od obdanista, odrasli smo zajedno...ni prema kome ne osecam ono sto osecam prema njemu, i divim mu se, i obozavam ga i volim ga na sve moguce nacine. Ali, razlog zbog kog nikad zvanicno i ozbiljno nisam bila s njim je taj sto je on, tj. njegova porodica nizeg drustvenog statusa od moje. Ranije sam to mogla pravdati nezreloscu i zeljom da se izivim i provodim, ali cime da se opravdam sad? Sve je u redu dok se zabavljamo, izlazimo, provodimo, ali nedavno mi je rekao da bi voleo da se jednom udam za njega, na sta sam mu ja odgovorila da bi u mom zivotu jedino mogao da bude bastovan u mom dvoristu. Znam da je jako ruzno to sto sam rekla, ali znam da bih se jako tesko odrekla stvari koje imam trenutno, iako ga stvarno mnogo volim. Jos jedna tacka spoticanja je i ta sto ja studiram i jednom cu biti fakultetski obrazovana, a on je zbog nedostatka sredstava morao da pocne da radi i prekine skolovanje, a ja sam neko ko robuje stereotipima i predrasudama, i ne mogu da zamislim taj spoj. Da li me to cini losom osobom, sponzorusom, snobom? Sta biste vi uradile na mom mestu? Da li da pokusam da se izborim sa samom sobom ili da batalim i pronadjem nekoga koga cu zasigurno manje voleti, ali cu ga valjda smatrati ravnom sebi...?

Sad kad sam sve ovo napisala, shvatam koliko je moj pogled na svet, ljude i osecanja, u najmanju ruku, ruzan...ali hajde da cujem vase misljenje...?
Kliknite za proširenje...

Društveni status zasnovan na novcu, je nestabilna kategorija. Danas jesi, sutra ko zna gde si! Pripazi ti da ne budeš jednog dana ti baštovan u nečijoj bašti, jer kolo sreće se okreće! Znam jednu koja je volela, pa je, kad ju je zaprosio, uslovila da on završi fakultet i finansirala ga (u braku) dok je studirao. E, to je za mene ljubav!
 
Drugari.... rekla sam mu da idem u SAD i da se ne vracam u dogledno vreme. Ocekivala sam da besni, da me moli, da place, da bar cuti, ali ni u snu nisam mogla da zamislim da ce da reaguje onako kako je reagovao. Rekao mi je da treba da idem, gde god mislim da cu biti srecna, i da se potrudim da stvarno to i budem. Da ostavim sve iza sebe, sve sto me je davilo i sputavalo, i da uradim, napravim sama nesto od svog zivota, ne nesto, sve. I da mi ni nebo ne bude granica. Da uzmem sve sto mi je zivot pruzio, da iskoristim do maksimuma, da se ne okrecem nazad, da volim sebe, da sve sto radim, radim zbog sebe....
I tako, jos svasta nesto je bulazio, a ja sam samo htela da kaze da On ne zeli da odem, da ostanem zato sto on tako hoce. I ja vise ne bih pomisljala da odem. Ostala bih. I rekla sam mu to, a on je imao da izjavi kako on nema pravo da rezira moj zivot, da menja moju putanju, da trazi niti da zahteva bilo sta. Da ne zeli da ga jednog dana lupim pikslom u glavu i kazem da je za nesto kriv. I pricao je, pricao, pricao, razumno i tiho, sa najvecom smirenoscu na svetu... Pa odakle mu toliki mir, zasto se uvek povlaci i ostavlja mi potpunu slobodu izbora? Ja necu u njemu savetnika, ni psihologa, oca ni brata, ni andjela...ja hocu Njega koji ce da mi kaze da zeli da ostanem s Njim!
I nista, sa obe pesnice sam ga najsnaznije sto sam mogla udarila u grudi, i vrisnula, i ostavila ga. I neka ostane tu mali, i jadan i bedan, kad vec takav hoce da bude, kad je jedna p.i.cka od coveka, kad nema ni rec, ni "ja"! Neka ga tu, nek uziva u toj svojoj smirenosti, i flegmaticnosti, i nesebicnosti, sam!
 
Naravno da necu mazohistu, ali ja znam da on zeli da bude samnom, znam da me voli, i ja njega volim, i znam da ne zeli da odem. I zasto mi onda jednostavno ne trazi da ostanem? Samo treba da mi kaze, i ne bi mi palo na pamet da idem.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top