Toliko gadosti na jednom mestu,
nestati imam potrebu čestu,
za skriti se od podlosti sveta,
premala postade ova planeta.
Vrednosti pravih nema više,
svako sa svakim podove briše,
blesav se udruži sa malko luđim,
ispiraju usta imenom tuđim.
Na licima samo pohlepa blista,
u srcima čuči svirepost čista,
sestra na sestru, brat na brata,
paklu smo davno odvalili vrata!
Laži odozgo liju ko kiša
svaka budala po narodu piša,
a ovce, navikle da ih se čuva,
ne mare odakle vetar duva.
Nastavljaju toksičnu travu pasti,
isprana mozga, bez trunke časti.
Ako i koja podigne papak,
ostane bez njega za tili časak.
Onda se ovce međusobno bore,
kad ne mogu ništa ovima gore,
na razne načine oči si vade
tuđim nedaćima rado se slade.
Golotinja pršti sa svih strana
veštačkih lepotica bez mana,
vešto naučiše usnice pućiti
a osnovnu kulturu bilo teško naučiti.
Na ekranu dete bulji u sliku
gde čiko grli drugoga čiku,
odgovor ište radoznalo lišce
o "normalnostima" današnjice.
A šta reći, šta mu kasti,
nastavi ti svoju travicu pasti:
-"Divi se našem gordome svetu,
i svemu što krasi našu planetu!"
Kako izbeći sudbinu kletu,
da niko ti na kičmi ne odmara petu,
da niko ti ne stiska kandžama glavu
i gura je dole da pase travu???
Da ti se "normalnost" u lice ne baca,
da ti se izmetom ne maže faca,
da ti se ne otima pravo glasa,
ne potapa zadnja slamka spasa...
Pobeći negde bilo bi fora
al' stopiti sa stokom, valjda se mora.
Radi i trpi, glasa ne pusti
i još se više ka zemlji spusti!
nestati imam potrebu čestu,
za skriti se od podlosti sveta,
premala postade ova planeta.
Vrednosti pravih nema više,
svako sa svakim podove briše,
blesav se udruži sa malko luđim,
ispiraju usta imenom tuđim.
Na licima samo pohlepa blista,
u srcima čuči svirepost čista,
sestra na sestru, brat na brata,
paklu smo davno odvalili vrata!
Laži odozgo liju ko kiša
svaka budala po narodu piša,
a ovce, navikle da ih se čuva,
ne mare odakle vetar duva.
Nastavljaju toksičnu travu pasti,
isprana mozga, bez trunke časti.
Ako i koja podigne papak,
ostane bez njega za tili časak.
Onda se ovce međusobno bore,
kad ne mogu ništa ovima gore,
na razne načine oči si vade
tuđim nedaćima rado se slade.
Golotinja pršti sa svih strana
veštačkih lepotica bez mana,
vešto naučiše usnice pućiti
a osnovnu kulturu bilo teško naučiti.
Na ekranu dete bulji u sliku
gde čiko grli drugoga čiku,
odgovor ište radoznalo lišce
o "normalnostima" današnjice.
A šta reći, šta mu kasti,
nastavi ti svoju travicu pasti:
-"Divi se našem gordome svetu,
i svemu što krasi našu planetu!"
Kako izbeći sudbinu kletu,
da niko ti na kičmi ne odmara petu,
da niko ti ne stiska kandžama glavu
i gura je dole da pase travu???
Da ti se "normalnost" u lice ne baca,
da ti se izmetom ne maže faca,
da ti se ne otima pravo glasa,
ne potapa zadnja slamka spasa...
Pobeći negde bilo bi fora
al' stopiti sa stokom, valjda se mora.
Radi i trpi, glasa ne pusti
i još se više ka zemlji spusti!
