digitalna demencija, medicinski, drustveni ili nikakav problem ?

forum romanum

Domaćin
Poruka
3.055
tokom detinjstva i rane adolescencije ljudski mozak je veoma "plastican". on formira svoja polja neurona u odnosu na nacin na koji ga koristimo, obnavljajuci ih kasnije, tokom zivota.

za mozak je bitna stimulacija kroz normalan (zdrav) razvoj u komunikaciji sa stvarnim svetom, prevazilazenje prepreka sa zivim i nezivim svetom.

okidac za postavljanje ove teme jeste, zamalo pa sokantan uvid(nazalost, coveka vise nista ne moze da sokira, mi zivimo "sokirani") u radu sa grupom dece, uzrasta 6-7 godina. od njih 8, sedam se ne seca dogadjaja od pre par dana. radi se o normalno razvijenoj , zdravoj deci. i to nije usamljen slucaj, nazalost. nije problem pomoci mu da se seti i ne radi se o tome vec o cinjenici da je to postalo potrebno.

odrasli(neki, ne svi) se trude da prepoznaju, ozive i zive sa tzv. unutrasnjim detetom u sebi, da sacuvaju tu najzivotniju nit u sebi, dok sa druge strane, gomila dece tone u bezdan u kom su sve dalji od sebe.

nekada su se deca radovala svacemu, pogotovo su se secala poklanjanja, svega, od paznje do materijalnih darova, opisujuci do u najsitnije detalje taj radostan dogadjaj.
danas imamo slucaj da se dete od nekih 10 god, uslovno receno pravo, zdravo, dobro odgajeno, ne seca koji je poklon dobilo pre 20-ak dana niti da mu je iko ista poklonio.

avanturu virtuelnog vise nista u svakidasnjem zivljenju ne moze da uprati, decu vise ne mozes da obradujes...ili su duboko introvertni, delujuce odsutno depresivni u prostoru, ili deluju tupo prezasiceni, kako god, jako tesko i jako retko srecni, zadovoljni, ispunjeni sasvim osmehom koji im predje licem.
sve ostaje na povrsnosti.

pre nego okacim adekvatan tekst, zamolila bih vas za vas stav povodom toga, kroz uvide koje sticete u okruzenju, sa vlastitom decom .
mera, kao uostalom, u svemu .

------------------------------------------------------------------------

"“Digitalna demencija” – kako internet utiče na nas

Čak 99 odsto mladih svakodnevno je onlajn i na internetu. To međutim nije bezopasno, smatra nemački neurolog Manfred Špicer. On je objavio knjigu pod nazivom „Digitalna demencija"

Čak 99 odsto mladih svakodnevno je onlajn i na internetu. To međutim nije bezopasno, smatra nemački neurolog Manfred Špicer. On je objavio knjigu pod nazivom „Digitalna demencija“.
Većina mladih je svakodnevno, u proseku tri sata onlajn – preko pametnog telefona ili računara. To je veoma opasno, piše Manfred Špicer u svojoj knjizi, čiji podnaslov glasi: „Kako mi i naša deca gubimo razum“. Drugim rečima, klikovima uništavamo mozak.

„U knjizi sam jednostavno pokušao da pokažem zašto i ovde možemo da govorimo o propratnim efektima i rizicima, kako mi lekari to obično nazivamo, a ne samo o pozitivnim stranama novih medija. Naravno da niko ne želi da se vrati u srednji vek ili u šumu, ali i u narodu je poznato da ’nije zlato sve što sija’.“

Zašto je internet poguban po mozak naše dece?

„Mozak raste sa zadacima. Uzmite na primer navigaciju za vožnju. Ako uvek vozite sa navigacijom, kroz neko vreme imaćete problema da se odvezete do nekog cilja, bez njega. Biće vam teško da se orijentišete. Posledica toga je da se mozak sve manje restrukturiše i, na kraju krajeva, dugoročno gledano, to dovodi do opadanja duševne sposobnosti“, kaže Špicer.

Budućnost prepuštena tržištu

Na osnovu rezultata istraživanja, Špicer je došao do zaključka da je telesni aspekat veoma važan prilikom učenja, na primer, da se reči pišu olovkom na papiru, a ne samo dodirom tastature. Pisanje duže traje nego kucanje. „Fejsbuk“ nije zamena za prava prijateljstva, kaže autor knjige „Digitalna demencija“.

„Mnogo toga se menja, ali u negativnom smislu. Ko mnogo igra igrice, postaje bezosećajan za stvarno nasilje. Dokazano je da će čak lakše i sam činiti nasilje. Na osnovu rezultata ozbiljnih studija i naših kolega došlo se do zaključka da medijalno nasilje čini čoveka nasilnim, a putem kompjutera se ne uči bolje, nego lošije. Drugačije to i ne može da bude, pošto nam kompjuter oduzima duhovni rad. Sve drugo su samo interesi tržišta. Ako jednu stvar ne smemo da dozvolimo, to je da budućnost narednih generacija prepustimo instituciji tržišta…“

Surfovanje u digitalnom svetu zamenjuje pravo učenje, ocenjuje doktor Špicer: „Ako đacima u prvom, drugom i trećem razredu poklonite ’Plejstejšn’, njihove ocene postaju lošije, i uopšte, oni imaju sve više problema u školi, to je nedvosmisleno dokazano. Sve ostalo su samo parole u interesu tržišta.“

http://www.personalmag.rs/internet/digitalna-demencija-kako-internet-utice-na-nas/
 

Back
Top