Digitalna dekadencija

Steinadler

Poznat
Moderator
Poruka
9.451
Pozitivan napredak u jednoj oblasti nekada sa sobom nosi odredjenu dozu dekadencije koja pogadja neku drugu oblast, kao što i neki lijek ima ljekovita svojstva u jednoj oblasti, tako isto mnogi od njih, u većoj ili manjoj mjeri nakon konzumacije izazivaju i neželjena dejstva.
Ove polarnosti na relaciji dobro-loše su zastupljene u mnogim oblastima, nekada je to nužno da dobro sa sobom nosi i loše/zlo, ili zlo i loše da sa sobom nose i nešto dobro..
Tema je generalno komplikovana, ali ono što me je podstaklo na istu je to da u poslednje vrijeme vidjam mlade, mlade koji su odrasli u digitalnom okruženju, koji nose sa sobom neželjena dejstva upravo pod uticajem ovog digitalnog doba!
Najpre, ne znaju reći dobar dan, ne da ne žele, nego ne znaju i osjećaju se neprijatno kada se susreću sa drugim osobama, nivo asocijalnosti raste, otudjenosti jednih od drugih, nema društvene interakcije gde mogu učiti kako da se ponašaju i ophode jedni prema drugima, oni ne znaju da se verbalizuju i da komuniciraju, da se izraze, prosto ne znaju da se ponašaju. Uprkos ovom novom dobu, gde imamo više stvari i mogućnosti, pa čak i slobode, ovo novo doba rezultira jednom velikom dozom mentalne dekadencije, ali i fizičke, jer je manje igre i manje kretanja kod mladih, tijelo se ne razvija kako bi trebalo, a ni mozak!
Pre digitalizacije društva, ulica je imala posebno mjesto u odrastanju, ona je sa sobom nosila druge oblike dekadencije, rizike i opasnosti, i neželjena dejstva, ali po nekom mom zapažanju disbalans digitalnog doba neminovno pogadja skoro sve, i oblikuje jednu sličnu mentalnu svijest kod mladih internacionalno, globalno.
Čini mi se da je ovo put bez povratka, jednostavno mora dalje, ovako, pametni telefoni, društvene mreže, igrice, aplikacije, kompjuteri itd. neće nestati, sa njima će se od sada pa nadalje morati živjeti, oni će uvijek predstavljati odredjeni neminovan socijalni disbalans, ali kako i šta možemo očekivati u budućnosti, da li će biti gore, ili će postojati neki oblik adaptacije digiralnom dobu kojim će se ublažiti ovaj raskorak? Statistike su globalno poražavajuće, ljudi po svijetu, a pogotovo mladi postaju više anksiozni, depresivni, nesrećni, više je samoubistava, self-help se traži i preplavljeni smo tom vrstom literature i sadržajima po internetu upravo zbog ovih negativnih posledica, ali na kraju i taj dostupan self-help ima vrlo slab učinak u praksi, statistika nas i dalje vodi u nove poraze..
 
Ima neke istine, ali ne mora da bude pravilo. Sam kažeš da su mladi, iz tvog ugla gledanja, ti bi trebalo da si stariji, znači, druga generacija... a svaka nosi svoje obeležje. Pošto teleport još nije izumljen, ulica i dalje ostaje glavni poligon kretanja...;) I u to se možeš uveriti, čak ne ni samo lokalna mesta, već često zapucaju na neka svetska, ekskluzivna, jer je razvoj transportne tehnologije i ovome doprineo.;) Kako bilo, kao i svaka generacija, stasavaju u međusobnoj komunikaciji, žargonu i slično, što su sve relativno normalne karakteristike.
 
Ima neke istine, ali ne mora da bude pravilo. Sam kažeš da su mladi, iz tvog ugla gledanja, ti bi trebalo da si stariji, znači, druga generacija... a svaka nosi svoje obeležje. Pošto teleport još nije izumljen, ulica i dalje ostaje glavni poligon kretanja...;) I u to se možeš uveriti, čak ne ni samo lokalna mesta, već često zapucaju na neka svetska, ekskluzivna, jer je razvoj transportne tehnologije i ovome doprineo.;) Kako bilo, kao i svaka generacija, stasavaju u međusobnoj komunikaciji, žargonu i slično, što su sve relativno normalne karakteristike.
Komunikacija je poprimila drugi oblik, i uzima svoj danak sa druge strane, što sam naveo, ako imaš konkretnu konstataciju u vezi s tim, napiši, jer očigledno je da svaka generacija ima nešto svoje, ali razlika medju generacijama tj. u njihovim krugovima odrastanja u poslednjim dekadama je drastično veća, nego razlika u poslednjih par vijekova iza ovih dekada.
Ulica u kojoj sam odrastao, kada prodjem njom, tu još stoje upisana naša imena, po trafoima, zidovima, nema graje, nema lopte, niko ne igra kockice, niko ne zna šta je lastiš, školica, nema više starijih žena da polivaju djecu vodom sa balkona jer su preglasni, prosto ne vidjam djecu da se druže i igraju na mjestima na kojima smo mi visili dan noć, meni je zbog toga žao, jer su negativne posledice već vidljive.
 
To je tako, svaki pas svoje breme nosi... Zamisli samo sebe kao klinca. Sigurno nisi zamišljao da te neki matorac vije gde udaraš... ? Tako ni ti danas ne možeš tačno znati gde se odvija tačno poprište njihovog odrastanja i ludorija. Tako je u svakom vremenu, veruj...:cool:
 
procelave i sede glave su vise sklone suicidu nego omladina.

pa opet ceo tekst se svodi na to da "maldi nisu kao nekada bulshit"
Ne poredimo omladinu i stare, već omladinu sada i od pre, sada imamo činjenično stanje da se broj samoubistava medju omladinom povećava, što je problem koji se nebi smeo ignorisati, a nesumnjivo je povezan sa digitalnom dekadencijom.
 
Ima neke istine, ali ne mora da bude pravilo. Sam kažeš da su mladi, iz tvog ugla gledanja, ti bi trebalo da si stariji, znači, druga generacija... a svaka nosi svoje obeležje. Pošto teleport još nije izumljen, ulica i dalje ostaje glavni poligon kretanja...;) I u to se možeš uveriti, čak ne ni samo lokalna mesta, već često zapucaju na neka svetska, ekskluzivna, jer je razvoj transportne tehnologije i ovome doprineo.;) Kako bilo, kao i svaka generacija, stasavaju u međusobnoj komunikaciji, žargonu i slično, što su sve relativno normalne karakteristike.
mladi danas i njihov žargon
kad ih pitam gde idu kažu

da zablejimo!
 
To je tako, svaki pas svoje breme nosi... Zamisli samo sebe kao klinca. Sigurno nisi zamišljao da te neki matorac vije gde udaraš... ? Tako ni ti danas ne možeš tačno znati gde se odvija tačno poprište njihovog odrastanja i ludorija. Tako je u svakom vremenu, veruj...:cool:
Onda ti ne vidiš ovaj problem koji navodim, koji razlikuje poslednje generacije jedne od drugih, npr. statističko uvećanje depresije, anksioznosti, samoubistava kod omladine danas?
 
Ne poredimo omladinu i stare, već omladinu sada i od pre, sada imamo činjenično stanje da se broj samoubistava medju omladinom povećava, što je problem koji se nebi smeo ignorisati, a nesumnjivo je povezan sa digitalnom dekadencijom.
mi sa sela smo bili "mali ljudi" sa 12 godina ne tako davno.
dal' bili poljoprivrednici ili deca radnika.
retki su bili oni sabani i nesposobni. a danas?

ne kazem da moras da koljes jarice i da vozis uveliko traktor sa 2 prikolice sa 7, 8 godina,
ali opet majku mu, sta je problem iscepati i uneti par kubika drva sa 12-15?
 
Bilo je toga u svim vremenima, kuku... Samo se sad zapatilo po mrežama. ;)
Bleke, kada si dolazio onomad ovde, suportovao si Jasnu, a sad mene miniraš.. neka, neka..
Bilo je svega u svim vremenima, prvo pitanje je čega, nakon toga ide pitanje zbog čega, a nakon tog odgovora sledi pitanje, šta je rešenje, ili kako dalje i sl.
Ono na šta ciljam nije da istaknem svoju generaciju, kako je to bilo super, a kako je sad bez'ze.. nisam toliko mizeran. I nas je zakačila digitalizacija, ali u znatno manjoj mjeri.

Pre je bilo rizičnije, sva ta spoljna izloženost i interakcija nosila je odredjene rizike, kriminal u skoro svim oblicima više se dešavao 80tih, nego 2000tih! Jedna televizijska stanica na osnovu podataka iz policijske krimi statistike 80tih i 2000tih, radila je anketu na ulicama gde su postavljali pitanje prolaznicima, "da li je bilo više kriminala i da li je bilo sigurnije živeti 80tih ili 2000tih", svi do jednog odgovorili su da su 80te bile sigurnije i da je bilo manje kriminala, što nije tačno! Tada se crna hronika i šok vijesti nisu gurale u mejnstrim medije kao danas.
Ovde imamo dva bitna zaključka, prvo koliko su mediji bitni i moćni u oblikovanju percepcije stvarnosti, da su isti mediji postojali i prenosili vijesti 80tih, kao što je to radjeno 2000tih, odgovori na pomenutu anketu bi bili drugačiji, drugo, vrijeme pre digitalizacije društva je nosilo veće rizike koji su dolazili spolja.

Digitalno doba, za razliku od prethodnih, u većoj mjeri generiše introverte, umanjuje emocionalnu inteligenciju, mnogo više se vremena provodi u zatvorenom, i boravi se u virtuelnom. Znatno je uvećan rizik gde dolazi do duhovne implozije, odnosno do nekog oblika samouništenja ili autoagresije, manifestovane u vidu apatije, depresije itd. do samoubistava. Logičkim sledom zaključujući vidimo da ove neželjene posledice nesumnjivo dolaze uz sve ono drugo što digitalizacija nosi sa sobom. Pitanje je kako dalje?
 
Bleke, kada si dolazio onomad ovde, suportovao si Jasnu, a sad mene miniraš.. neka, neka..
Bogami, bolje da ne znaš kako prolaze oni koje sam ja suportovao... :mrgreen: :lol: vrvt već znaš, od ovamo okolo. ;) kako bilo, bilo mi lepše u njenom slučaju.:flert:
Bilo je svega u svim vremenima, prvo pitanje je čega, nakon toga ide pitanje zbog čega, a nakon tog odgovora sledi pitanje, šta je rešenje, ili kako dalje i sl.
Ono na šta ciljam nije da istaknem svoju generaciju, kako je to bilo super, a kako je sad bez'ze.. nisam toliko mizeran. I nas je zakačila digitalizacija, ali u znatno manjoj mjeri.

Pre je bilo rizičnije, sva ta spoljna izloženost i interakcija nosila je odredjene rizike, kriminal u skoro svim oblicima više se dešavao 80tih, nego 2000tih! Jedna televizijska stanica na osnovu podataka iz policijske krimi statistike 80tih i 2000tih, radila je anketu na ulicama gde su postavljali pitanje prolaznicima, "da li je bilo više kriminala i da li je bilo sigurnije živeti 80tih ili 2000tih", svi do jednog odgovorili su da su 80te bile sigurnije i da je bilo manje kriminala, što nije tačno! Tada se crna hronika i šok vijesti nisu gurale u mejnstrim medije kao danas.
Ovde imamo dva bitna zaključka, prvo koliko su mediji bitni i moćni u oblikovanju percepcije stvarnosti, da su isti mediji postojali i prenosili vijesti 80tih, kao što je to radjeno 2000tih, odgovori na pomenutu anketu bi bili drugačiji, drugo, vrijeme pre digitalizacije društva je nosilo veće rizike koji su dolazili spolja.
Pa samo si potvrdio ono što sam već rekao... Danas mediji češće izveštavaju o tome i to je sve....

Digitalno doba, za razliku od prethodnih, u većoj mjeri generiše introverte, umanjuje emocionalnu inteligenciju, mnogo više se vremena provodi u zatvorenom, i boravi se u virtuelnom. Znatno je uvećan rizik gde dolazi do duhovne implozije, odnosno do nekog oblika samouništenja ili autoagresije, manifestovane u vidu apatije, depresije itd. do samoubistava. Logičkim sledom zaključujući vidimo da ove neželjene posledice nesumnjivo dolaze uz sve ono drugo što digitalizacija nosi sa sobom. Pitanje je kako dalje?
Ovo stoji, ali to je generalno večna priča o odnosu čoveka i tehnologije... i pre neta i mobilnih, televizija je delovala kao opijum za narod. Pitaj Boga koliko njenih žrtava postoji, zabeleženo i nezabeleženo. ;) To je zapravo priča o tehničkom proboju i redovnim žrtvama koje on odnosi... Misliš da toga nije bilo u vreme otkrića parne mašine, industrijske revolucije i slično? Sasvim sigurno da jeste. Pa opet, čak i takvim uslovima, nezamislivim za današnje, čovek je uspevao da se uhoda sa tehnologijom i da prevlada...
 
Bogami, bolje da ne znaš kako prolaze oni koje sam ja suportovao... :mrgreen: :lol: vrvt već znaš, od ovamo okolo. ;) kako bilo, bilo mi lepše u njenom slučaju.
"Na distanci budimo bolje je za oboje.."
Ovo stoji, ali to je generalno večna priča o odnosu čoveka i tehnologije... i pre neta i mobilnih, televizija je delovala kao opijum za narod. Pitaj Boga koliko njenih žrtava postoji, zabeleženo i nezabeleženo. ;) To je zapravo priča o tehničkom proboju i redovnim žrtvama koje on odnosi... Misliš da toga nije bilo u vreme otkrića parne mašine, industrijske revolucije i slično? Sasvim sigurno da jeste. Pa opet, čak i takvim uslovima, nezamislivim za današnje, čovek je uspevao da se uhoda sa tehnologijom i da prevlada...
Manupilacija i tv su drugo, ova tematika se odnosi na odrastanje uz digitalno, na nešto gde se provodi mnogo vremena i utiče na razvoj i formiranje ličnosti, npr. uz igrice, boravak na socijalnoj mreži, internet, telefoni, i bezbroj aplikacija koje se konzumiraju danas, ovo je game changer, ovo drastično mijenja situaciju.
Konkretno ono što mene muči je sledeće, jer mi je žao npr. moje djece, i druge djece.. žao mi je kada komšijska djeca sjede zatvorena u svom stanu, kući, provodeći vrijeme u virtuelno digitalnim aktivnostima, a žao mi je i mojih jer ne možeš im to sada kompeltno ukinuti, i roditeljima je tako lakše.. moramo planski da organizujemo dječija druženja, vodiš ih u park na konstruisana igrališta, igraonice.. to nije bilo tako, nekad su nas tjerali sa ulica jer smo se igrali, kazna je bila ostati u kući, i nije bilo potrebno zvati nekoga jedostavno izadješ napolje, sada nije, sad se stariji organizuju za dječija druženja i vode jedne kod drugih.. kad prodjem kraj zgrada gde sam odrastao, pogotovo u letnjem periodu, odmah mi sjećanja dolaze, kako su tu sve klupe bile zauzete, sve generacije su bile ispred, grupice koje su bile levo desno, živo i toplo, e to me najviše zaboli, kad prodjem sada, nema ama baš nikoga, pustoš, hladnoća, sterilno sve, tuga.. e to moja djeca nažalost nikada neće doživjeti, ni znati, da je bilo i da može biti bolje u tom pogledu, i da je ovo danas u stvari degradirano društvo..
 
Sve, bukvalno svaki tehnološki napredak u čovekovoj istoriji je game changer.... ;) Istina, čoveku ostaje da nadgleda i pomno prati razvoj situacije.
Čitam, npr. kako Đokovići još ne daju deci mobilne, iako im ona kukaju da svi u školi imaju sem njih... Dakle, roditelji uvek utiču. Uveren sam da će priroda i socijalno okruženje uvek biti važne stavke za razvoj u svakoj, pa i ovoj generaciji. Pravilno roditeljsko usmerenje produžava život i vitalan duh i samim roditeljima, jer i oni ostaju bliži svom izvornom, nego nekom modernom, da ne kažem, pomodarskom idealu... Nije ti poenta da teraš decu napolje, već da i sam uživaš sa njima u onom u čemu si se već osvedočio da je normalno i prirodno. Ne teraj od sebe, već vodi za sobom. Kao da sad tebe to ograničava, ne njih...? Prvo ih sam navikni na tu avanturu, pa će ona nastaviti...
 
Poslednja izmena:
Sve, bukvalno svaki tehnološki napredak u čovekovoj istoriji je game changer.... ;) Istina, čoveku ostaje da nadgleda i pomno prati razvoj situacije.
Čitam, npr. kako Đokovići još ne daju deci mobilne, iako im ona kukaju da svi u školi imaju sem njih... Dakle, roditelji uvek utiču. Uveren sam da će priroda i socijalno okruženje uvek biti važne stavke za razvoj u svakoj, pa i ovoj generaciji. Pravilno roditeljsko usmerenje produžava život i vitalan duh i samim roditeljima, jer i oni ostaju bliži svom izvornom, neko nekom modernom, da ne kažem, pomodarskom idealu... Nije ti poenta da teraš decu napolje, već da i sam uživaš sa njima u onom u čemu si se već osvedočio da je normalno i prirodno. Ne teraj od sebe, već vodi za sobom. Kao da sad tebe to ograničava, ne njih...? Prvo ih sam navikni na tu avanturu, pa će ona nastaviti...
bleke svaka ti je zlatna, skoro pa ko u Ljube2..
 

Back
Top