Eric Draven
Veoma poznat
- Poruka
- 13.290
Драгутиновићева: Није нестало 130 милијарди динара
Применом новог Закона о буџетском систему сопствени приходи републичких институција постепено ће се укључивати на јединствени рачун ради бољег увида и контроле
Диана Драгутиновић (Фото Танјуг)
Око 130 милијарди динара државних прихода – разних такса, накнада, донација, зајмова – није несталоиз буџета, јер их у њему није ни било. Или још јасније,тај новац се не књижи у буџетским, већ у књигама републичких институција који их убирају илидобијају и користе. И нико нe тврди да се тај новац троши мимо закона, већ само да није обухваћен буџетом, да се у њега не слива и из њега не троши. Нови закон о буџетском систему омогућиће постепено укључивање и ових прихода у буџетски процес, што ће омогућити јаснији увид, бољу контролу и боље управљање јавним финансијама.
Тако бимогло да гласи објашњење прекјучерашње констатације министарке Диане Драгутиновић о несвеобухватности буџетског система, које смо јуче добили из Министарства финансија. Наиме, њенаизјава да не зна како се поменута средства троше различитоје протумачена у јавности – до сумње да је око 130 милијарди динара државног новца негде нестало.
На питање зашто је то тако и зашто се сви приходи не евидентирају на једном месту, не убацују у једну касу и ондаиз ње расподељују итроше, Драгутиновићева у писаном одговору „Политици” пре свега подсећа да држава прикупља приходе по разним основама. Пореске и непореске који се сливају у буџет и из којих се финансирају права и програми утврђени Законом о буџету, али поједини директни и индиректни корисници буџетских и средстава организација за социјално осигурање (на пример школе, установе културе, факултети, САНУ, клинички центри, али и статистика, геодетски завод....) имају право на сопствене приходе (које остварују продајом робеили вршењем услуге) или наменске приходе (чије је коришћење утврђено посебним законима, као што су на пример Закон о водама, шумама, пољопривредном земљишту, путевима, рударству...). Постоје, каже, „оправдани разлози за увођење циљаних накнада које имају карактер сопствених прихода: неке услуге треба да плате појединци, а не цела популација (на пример казне, уколико не поштују законе, али и такве услуге као што су регистрација, контрола, инспекција, коришћење јавне инфраструктуре, плаћање дела трошкова у здравству или школарине, кад је образовање у питању), а неопходна је ирегулација појединих индустрија и употребе јавних добара”.
–У Србији заиста постоји много закона и много различитих накнада. Због чињенице да је употреба дефинисана посебним законима а не Законом о буџету, мора се рећи да се о коришћењусредстава одлучује ван буџетског процеса, али у складу са појединачним законима. Међутим, најбоља пракса је раздвајање питања регулације јавног добра од његове цене, што значида би уместо финансирања различитих расхода из наменских или властитих прихода највећи део ових средстава требало да се слије на јединствен рачун Трезора, при чему наравно остаје обавеза њиховог финансирања, али из буџетских апропријација –каже Драгутиновићева.
Министарка објашњава и да евиденција прилива ових средстава није јединствена: један део се слива на консолидовани рачун Трезора, али много већи део серегиструје преко платног промета. Према прикупљеним подацима, око 70 милијарди динара су сопствени приходи директних и индиректних буџетских корисника, различитих агенција и регулаторних тела, укључујући и наменске приходе, а око 30 милијарди динара износеприходи здравствених установа.
Тако је сада. А постоји ли могућност да се ради јаснијег увида и боље контроле та средства ипак евидeнтирају на једном месту, како бистебили сигурни како се и да ли се наменски троше?
– Новим Законом о буџетском систему, усвојеним ове године,створен је правни оквир за укључивање ових прихода у консолидовани рачун Трезора. Закон захтева да се такозвани сопствени приходи исказују као јавна средства у буџету, односно финансијском плану. Али, укључивање је и техничко питање и оно ће се обавити фазно. На овај начин, Трезор ће моћи ефикасније да управља ликвидношћу и дугом, али и да ефикасније контролишетрошење. Такође,новим Законом о буџетском систему створен је и правни оквир припреме за коришћење развојне помоћи ЕУ. Тако је,на пример, прописано да општи део буџета садржи и преглед очекиваних средстава по овом основу. Наглашавам да су бесповратна средства по овом основу стизала и у протеклом периоду, била су усмерена на разне пројекте, као што су на пример јачање институционалног капацитета пореске управе, НБС, подршка развоју интерне финансијске контроле, контроладржавне помоћи избеглим и расељеним лицима, реконструкција Жежељевог моста... Наравно да постоји евиденција свих прихода и пројеката, али она до сада није била приказана у буџету, пише у додатном објашњењу министарке финансија.
Весна Јеличић
[објављено: 29/10/2009]
Jos jedan podvig lopova na vlasti!!!
Ce se nadju...mora da je u nekoj od fioka!
