Оружје у Америци је одавно прешло у ниво филозофске расправе које се јављају након оваквих масовних убистава.
- Почиње од онога да је поседовање оружја уткано у устав САД и да је то Богом дато право сваког Американца.
- Након пуцњава и тежих злочина тај став се напада да је оружје криво за смрт невиних.
- Одговор на то је да оружје не убија људе, већ да људи убијају људе.
- Даље одговор на то је да људи са оружјем убијају људе.
- Одговор на то је да ако неко планира да убије, тај ће свакако наћи начин да то учини и да никакво спречавање куповине оружја ту неће помоћи.
И тако у недоглед. Ако се амерички пример упореди са две земље са којима се граничи, Канадом и Мексиком, видећемо неке контроверзе. Оно што је занимљиво Мексико и Канада имају прилично строге законе када је у питању куповина и ношење оружја у питању. И у Канади се заиста не дешавају овакви масакри, нити има толико пуцњава које изводе банде.
Са друге стране, Мексико, који има исто веома строге законе против ношења оружја, има нарко-картеле којима само још фале борбени авиони, пошто подморнице и дронове већ имају. Да не говорим о борбеним возилима и свим другим врстама пешадијског наоружања. Дакле џаба закони у Мексику, када им годишње у обрачунима нарко-картела погине више десетина хиљада људи.
У преводу, није све до закона, нешто је и до друштва. Можемо да узмемо и наш пример, ми имамо јако строге законе за куповину и поседовање оружја, а опет у наоружани смо изнад просека, захваљујући ратовима 90их. Ипак, по статистици убистава из ватреног оружја далеко смо сигурнији од многих других земаља.
Не значи да ће свуда где има оружја у изобиљу значити да ће то оружје бити употребљено на улици. Има ту много других фактора који утичу.