Quantcast

Detinjstvo u sećanju...

Little Redhead

ishchashena
Moderator
Poruka
40.228
Pamćenje je čudna stvar... Jednog jutra na kraju zime probudiš se i shvatiš da te uspomene miluju tamo gde su te greble, da te reči uljuljkuju tamo gde su te tukle. I zar tad ne pomisliš kako je čitav život prošao od kad si čim otvoriš oči trčala kod svoje male drugarice. Osim onih dana kad ona nije mogla da čeka više da se probudiš, pa te je budila rečima "probudi se, mnogo mi je dosadno". Imale ste dovoljno godina da umete da pređete ulicu, da same jedete i da se zabavljate satima. Imale ste, ona četiri, a ti pet. I dalje mi nije jasno kako su smeli da vas ostave same, ali Ona koja te je rodila kaže da nije imala izbora jer si toliko vrištala da ne ideš u vrtić, da ih je bilo sramota da te povedu tamo.

Ti, tako mala, Sanjalice moja, kako si mi divne bajke pričala! Pričala si mi da na tavanu imaš pravog Pegaza, tata ti ga je doneo sa planine gde ga je našao povređenih krila. Penjale smo se uz merdevine da mu ostavljamo travke i cveće, vodu i čokoladu. I nikad nisam tražila da dokažeš da postoji, samo sam verovala, mada sam u jednom trenutku bila skoro sigurna da si izmislila, ali do danas ti to nisam rekla.
Pamtim kad je tvoj tata napravio ljuljašku u tvom dvorištu. Niko me pre toga nije vodio u park da se igram i jako sam se bojala. A ti si to osećala i onda smo zajedno sedele na ljuljašci zagrljene i ti si naš ljuljala po malo, tek da se mrdamo. Sve dok jednog dana nisam skupila hrabrost da se ljuljam sama. Još pamtim kako je tog dana tvoj smeh odzvanjao baštom.
Jedne Nove godine, baba ti je poslala paket iz Nemačke. U njemu, milion čokoladica i stakleni ukrasi za jelku. Pitala sam te kako je to kad ti neko pošalje tako divne stvari, a ti si rekla da ću videti. Sutradan si došla kod mene da se igramo, a u rukama nosila veliku plastičnu činiju umotanu, pa ne baš umotanu, više trapavo pokrivenu starim, izgužvanim ukrasnim papirom. Poklon za mene! U njoj, pola onih jučerašnjih čokoladica i staklenih ukrasa, a gore predivan crtež Pegaza i u uglu nešto nažvrljano. Rekla si da tu piše "za moju sestru" na tajnom vilinskom jeziku. A istina je bila da si imala malo više od četiri godine i nisi umela da pišeš. Ali si znala da voliš iskreno.

Nosila si svoje lambada suknjice i pevala kao anđeo, ja sam oblačila tufnaste helanke i plela nam pletenice, pričala si mi bajke i poklanjala pola "zdenke" od doručka, ja sam slušala i verovala bez reči i delila sa tobom batak, učila si me da crtam i da se smejem, ja sam ti sledeće godine čitala priče na ćirilici, pokazivala si mi slike tvojih roditelja i pričala da takva ljubav svakom može samo jednom da se desi i da ću je ja sigurno doživeti, ja sam ćutala jer o ljubavi nisam mnogo znala, ali sam ti i dalje sve verovala.

Danas si daleko, ali si i dalje moja Sanjalica, šalješ mi prelepe poruke za rođendane i Nove godine jer znaš koliko ne volim ni jedno ni drugo. Kad se vidimo, nema prepreka, opet smo one male devojčice što dele "zdenke" i batake, to je jedina ljubav u mom životu koja je ostala konzervirana, koju nisu dotakle daljine, razmirice i svađe, i to je tako moralo, jer si mi uvek pričala da ćemo biti drugarice dok smo žive i ja ti verujem. :heart:

b7f96c732a7f29069ccc04bae5706a7c.jpg
 
Poslednja izmena:

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.