Quantcast

Destinacije za letnji odmor u Srbiji

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
256.779
Đerdap

Pored neverovatne prirode čija je izuzetnost dokazana statusom Nacionalnog parka koju je Đerdap dobio još 1974. godine ovde se nalaze i arheološki ostaci jedne od prvih evropskih civilizacija i brojni vredni spomenici iz rimskog i srednjevekovnog doba. Sve to čini Đerdap idealnom vikend destinacijom ali i destinacijom za višenedeljne boravke.

hajducka11.jpg

Moze se posetiti :

Rajkova pecina ili Homoljska lepotica, kako još nazivaju ovu pećinu.Poznata je po lepoti svog pećinskog nakita,stalaktita, stalagmiti, pećinski stubovi, kadice, draperije,koji su velikim delom izgrađeni od čisto belog kalcita .

rajkova pecina.jpg


Kapetan Mišin Breg
Jedan odnajlepsih vidikovca na Dunavu
kapetan-misin-breg-1024x683.jpg


Lepnski vir
Lepenski Vir je neolitsko naselje .Uredjen je i natkriven.Deluje kao velika staklena bašta koja je klimatizovana tako da je unutra veoma prijatno

lepenski vir.jpg


Donji Milanovac

Donji Milanovac lepo uređeno mesto na samoj obali Dunava, nedaleko od Lepenskog Vira. Ima uređen park pored obale, turistički vizitorski centar i granični prelaz za rečni saobraćaj. Donji Milanovac je idealno mesto za šetnju, odmor od puta, uživanje u pogledu na Dunav ili veoma dobar ručak.

donji-milanovac-djerdap.jpg

rucak.jpg


Golubacka tvrdjava

Golubačka tvrđava podignuta je na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, na mestu gde Dunav najširi u svom toku prelazi u tesnac Karpatskih planina. Tvrđava je predstavljala važno srednjovekovno vojno pogranično utvrđenje, planski građeno zbog vojno-strategijskog značaja mesta

golubacka tvrdjava.jpg


Đerdapska klisura i Trajanova tabla

Sa dužinom od 130 kilometara Đerdapska klisura je najduža kompozitna klisura Evrope. Ovo “kompozitna” znači da Dunav menja svoju širinu od par kilometara do par stotina metara, vijuga i juri, gradeći moćnu klisuru visokih stenovitih litica, kreirajući jedan od najlepših prizora u ovom delu sveta.
Dunav je moćna reka, koja na svom 2850 kilometara dugom toku protiče kroz 10 država, ali je upravo u Đerdapskoj klisuri Dunav i najširi i najdublji i najuži na svom čitavom toku.

Trajanova tabla ili Tabula Traiana) latinski natpis posvećen rimskom caru Trajanu, urezan na isklesanoj steni koja se nalazi iznad Đerdapske klisure. Ova tabla je deo ansambla rimskih spomenika na takozvanom rimskom putu kojem pripadaju i ostaci mosta koji je Trajan sagradio preko Dunava

trajanova tabla.jpg
 
Poslednja izmena:

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
256.779
Zlatibor

Zlatibor se nalazi u jugozapadnoj Srbiji.Od Beograda je udaljen 230km.

Zlatibor je talasasta planina, oivičena planininskim vrhovima i ispresecana brojnim rekama i potocima. Centralni deo planine je blago zatalasan, dok se po obodu nalaze duboki klanci, najčešće teško pristupačni, koji su pokriveni borovom šumom. Posebnu draž predstavljaju planinski vrhovi: Tornik (1496m), ujedno i najviši vrh Zlatibora, Čigota (1422m), Brijač na Murtenici (1480m) i drugi, sa kojih se pruža neverovatan pogled na zlatiborsku visoravan.
igraliste.jpg


Zlatibor odlikuju alpska i subalpska klima, sa svojim posebnim obeležjima. Leta su prijatna, sa umereno toplim danima i hladnim noćima. Sa druge strane, zlatiborske zime su, po pravilu, duge i snežne. Ovde sneg pada od oktobra do maja sa kraćim ili dužim prekidima. Ono što Zlatibor posebno izdvaja od drugih planinskih centara u Srbiji i okruženju je velika osunčanost ove planine, koja može da se pohvali sa prosečno 2000 sunčanih sati tokom godine, što je približava mediteranskoj klimi.
bazen.jpg


Zlatibora ima veliki broj turističkih atrakcija kao sto su : Stopića pećina u Rožanstvu, Vodopad u Gostilju, „Staro selo“ u Sirogojnu, Ribničko jezero i Prerast u Dobroselici.

zima zlat.jpg

Stopica-pecina-Zlatibor-Srbija.jpg


selo.jpg

1327612489-jezero.jpg
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
256.779
Rajačke pimnice

43531086_175555903331849_1367038646653288448_n.jpg


Kada je 1870-ih godina u zapadnoj Evropi bolest filoksera izazvala nestašicu vina, došlo je do procvata vinogradarstva u Negotinskoj krajini, u kojoj, zbog peskovito-krševite strukture tla, filoksera nije mogla da se proširi. Tada je negotinsko vino počelo da se izvozi u celu Austrougarsku, ali i u Francusku, Englesku i Rusiju.

Vino se iz Negotinske krajine prevozilo brodovima koji su plovili Dunavom. Krajina je krajem 19. veka imala najveću površinu pod vinogradima u celoj Srbiji.
43544648_333222917224111_1708464752566468608_n.jpg


Zbog velike rasprostranjenosti vinogradarstva u ovim krajevima, nastali su posebni kompleksi namenjeni proizvodnji i čuvanju vina, poznati kao pimnice, koji izgledom podsećaju na omanja sela. Kompleks poznat pod imenom Rajačke pivnice sagrađen je u periodu između sredine 18, i tridesetih godina 20. veka. Rajačke pimnice danas imaju oko šezdeset aktivnih vinskih podruma, od preko tri stotine, koliko ih je nekada bilo.

Rajačke pimnice nalaze se na brežuljku pored sela Rajac, nedaleko od Negotina, u istočnoj Srbiji. U pitanju je pravo malo selo sastavljeno od tradicionalnih kamenih kućica, koje služe isključivo za proizvodnju i čuvanje vina.

Rajačke pimnice su jedinstvene po tome što, iako po svemu nalikuju na selo, u njima niko ne živi tokom cele godine. Svaka kuća predstavlja vinski podrum, čiji vlasnici žive u selu Rajac, koje se nalazi na 15ak minuta hoda od pimnica.
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
256.779
Semeteško jezero

semetsko4.jpg

Kada ste na Kopaoniku obavezno posetiti i Semeteško jezero.Nalazi ataru sela Semeteš, na 200 metara od Nacionalnog parka Kopaonik. Geolozi tvrde da je ovo jezero, pre više miliona godina nastalo od lednika.

Kružnog je oblika, prečnika 60 metara. Uvek ima isti nivo, a vodom se snabdeva iz podvodnih izvora, i manjim delom iz dva izvora iznad jezera. Zbog velike širine i dubine podvodnih izvora, koji na središnjem delu jezera prave levak, praktično je nemoguće izmeriti dubinu

Na jezeru su se formirala ploveća ostrva na kojima ima rastinja i drveća. Kada duva vetar, ostrva se kreću po jezeru. Zbog ovih plovećih ostrva jezero je proglašeno za hidrološki spomenik prirode. Turistička atrakcija je plovidba po jezeru na ovim ostrvima, uz pomoć vesla.

Poribljeno je i bogato ribom: šaranom i babuškom, pa je zato privlačno za ribolovce, a starosedeoci jezera su daždevnjaci.

semetesko2.jpg


semetesko1.jpg


semetesko.jpg
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
256.779
Vrnjačka banja

izvor-tople-vode-vrnjacka-banja.jpg


Smeštena je u Centralnoj Srbiji, u oblasti Raška. Nalazi se na samo 200 km od glavnog grada, Beograda, 25 km od Kraljeva, i 7 km od Trstenika. Smeštena je u dolini reke Zapadne Morave. Sa juga, istoka i zapada zaštićena je planinom Goč, dok je od vetrova sa severa štiti lanac Gledićkih planina. Područje banje nalazi se na 220 m nadmorske visine. Kroz samu banju prolaze dve reke, Lipovačka i Vrnjačka.
Na Zapadnoj Moravi, 25 km od Vrnjačke banje nalaze se Podunavačke bare koje su prava atrakcija za sve koji vole reku i sportski ribolov.

Klima banje u Vrnjcima je umereno kontinentalna, karakterišu je snežne zime, bez jakih mrazeva i svežija leta. Prosečna temperatura tokom godine je oko 100 C, a leti je prosečna tepmeratura 200C.
Tokom godine je umereno oblačno, sa najviše padavina tokom meseca juna i oktobra, dok u septembru ima najmanje atmosferskih padavina. Zahvaljujući planinama koje okružuju prostor banje, vetrovi su slabi, čak 170 dana tokom godine je bez vetra.

Vrnjačku Banju krasi bujna vegetacija. Kako se nalazi u šumsko – planinskom vencu Kopaonik, ona je prekrivena bogatim najčešće lipovim šumama. Pored lipe, u banji je dosta i zimzelenog drveća, bora i jela.
Vrnjačka banja je dobro povezana sa svim krajevima Srbije drumskim i železničkim saobraćajem.

O lekovitosti vode u Vrnjačkoj Banji prvi put se može čuti u doba Rimljana. Oni su na ovom mestu izgradili lečilište Aquae Orcinae, i izvor tople vode Fons Romanus. Tridesetih godina 19. veka, u Srbiji, oslobođenoj od turske vlasti, knez Miloš Obrenović unajmljuje geologa Herdera da ispita mineralne vode. 1835. saksonski baron izvršio je prvu analizu vranjačke tople mineralne vode i ocenio je kao veoma kvalitetnu, upoređujući je sa Karlovim Varima u Češkoj.

U okolini Vrnjačke Banje smešteni su i brojni srednjevekovni spomenici i manastiri kao što su Studenica i Žiča, kao i utvrđenja kao što su Maglič i Ras.

vrnjacka3.jpg
 

Izlazeće Sunce

Početnik
Poruka
3
Sokobanja

Za Soko banju se kaze: Sokobanja Sokograd dođeš star odeš mlad.
Pogledajte prilog 641662

Okružena je planinama Rtanj, Ozren, Slemen, Bukovik i Devica. Lekovitost Sokobanje izvire iz šest termomineralnih izvora.
Mozete obici i tursko kupatilo Amam, srednjovekovni grad Sokograd, Zavičajni muzej, Milošev konak i Etno kutak Grudonjske vodenice.
Na kilometar od Soko banje je Aqua park Podina koji zahvata površinu od 16000 m², na tom prostoru nalazi se poluolimpijski bazen, bazen sa tri tobogana i pratećim sadržajem u vidu bara, ležaljki, suncobrana i dr.
Pogledajte prilog 641663

Sokobanja poseduje kupalište Župan, koje se nalazi ispod hotela Banjica. U neposrednom okruženju hotela, nalaze se plaže, koje su vrlo pristupačne i posećene od strane meštana i gostiju. Dubina same reke Moravice je oko 4m. Na 100m od ovog kupališta nalazi se kupalište Šest Kaca do kog se dolazi preko kanjona Moravice. Ukoli ste željni avanturizma i aktivnog odmora, Sokobanja je idealna destinacija za vas.

Pogledajte prilog 641665

Pogledajte prilog 641666

Pogledajte prilog 641667
Pogledajte prilog 641669
Sama banja kao banja je poprilično neuredna i leti su ogromne gužve,a aqva park je prilično mali,alii veliki je gužvanjac.Od 100 000 vaučera koje podeli Vlada Srbije 70 000 ode upravo u Soko banju.Ali je idealno da budete tamo stacionirani(zbog niskih cena smeštaja i neverovato niskih cena hrane po restoranima) kako biste obišli okolinu koja je prelepa.U samoj banji obavezno posetiti hamam koji se nalazi u centru banje i koji je njen simbol,zatim sva izletišta na Ozrenu do kojih se može doći i peške i kolima,Soko grad,restoran Pećinu (koji nosi to ime zbog pećine u kojoj se nalazi) i naravno ono najlepše: planinu Rtanj ,koja je po svemu posebna (90% zaštićenih biljnih vrsta se nalazi upravo na ovoj planini).
Prošle godine smo moja porodica i ja boravili tamo po prvi put i planiramo ponoviti to putešestvije čim se ukaže prva prilika.
Ali sve drugo je sjajno.Hamam u centru banje treba obavezno
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
256.779
Moravski konaci

Etno Selo Moravski Konaci nalazi se u Velikoj Plani na 90 km od Beograda
Kompleksu je naselje sagradjeno od autohtonih starih kuća, sa restoranom domaće kuhinje i pravoslavnom crkvom u blizini, a tu je i jezero sa devet međusobno povezanih ostrva. Duž obale jezera je šetačka kamena staza sa klupama za odmor, dok gostionica nudi i wellness i spa tretmane. Beograđani u povratku mogu svratiti i do Avalskog tornja ili pak posetiti arheološko nalazište u Vinči.

916f0744793945c99e866511300c7b37_view_l.jpg


85507347.jpg
 

proka

Legenda
Poruka
56.728
Vinorodna Župa, čiji je centar Aleksandrovac, ima izvanredno povoljan geografski položaj. Predstavlja izrazitu prirodnu celinu, dobro je povezana prirodnim vezama sa dolinama Morave, Ibra i Toplice. Ispresecana je dolinama kojih ima tri i to: Raklјanska, Kožetinska i Ražanička, nazvanih tako po potocima koji kroz njih protiču.
Geografski položaj i klimatski faktori su odlučujući činioci za razvitak specifičnog biljnog i životinjskog sveta u Župi. Župa je klasična zemlja srpskog vinogradarstva, vinarstva i voćarstva.
Danas je grožđem zasađeno preko 2500 hektara obradivih površina. Na njima se najčešće gaje stare srpske autohtone vrste Stari Rskavac i Tamnjanika. Još se gaje i Župski bojadiser, pa Smederevka, Kaberne sovinjon, Merlo Semijon, Župlјanka, Neoplanta, Šardone, Italijanski rizling, Širaz.

Kad je bog vina, digao Prvu kupu
Nad brdom i poljem, nad gorom i vodom,
Blagosiljao je miljenicu Župu,
Vinovom lozom i Vrednim narodom.
Od tada, ko zna koliko vekova,
Kupa se Župa u ruju i plaveti,
A žuljevima ruka čovekova,
Gaji najbolju Lozu na planeti.
A ko se venča s’Gidžom i pričesti
Plavim kamenom i Rumenim vinom,
Taj se nikada neće postideti,
Ni pred Nevestom, ni pred Otadžbinom.
Dobrica Erić

Arheološka nalazišta​


Župa aleksandrovačka predstavlja klasičnu zemlju srpskog vinarstva i vinogradarstva. Na ovom terenu život traje od praistorije, preko antike i srednjeg veka, sve do danas, u kontinuitetu. Neolitski lokalitet u selu Vitkovu, nadomak Aleksandrovca, sa zaštićenih 100 hektara, svojom veličinom i topografskim smeštajem na području Srbije i sve ono što je slučajno pronađeno, govori da se radi o jednoj izuzetnoj pojavi u neolitskoj kulturi, koja će svakako doprineti da se neka znanja o neolitu Balkana koriguju.
„LADY of Aleksandrovac“ je najveća i najlepša antropomorfna figura, danas poznata, i predstavlja umetničko remek delo prvih zemljoradnika. Izlagana je u više muzeja širom sveta. Ušla je u svetsku arheološku literaturu zajedno sa „Župskom venerom“, „Lady of Vitkovo“ i „Lady of Venčac“.
Župa je u početku istorijske epohe bila područje na kome su se dodirivale civilizacije prvih istorijski poznatih etničkih grupa, Ilira, Tračana i Dardanaca, a kasnije i Kelta. Pod vlast Rima, Župa dolazi 29. g.p.n.e.
Prvi pisani podaci o Župi potiču sa kraja 12. veka. Veliki župan Stefan Nemanja, osnivač srpske države, poklonio je manastiru Studenici više sela i zaseoka u ovom kraju.
U ktitorskoj povelji, 1196. godine manastiru Studenici data su sela: Popovci, Kožetin, Raklja, Velika Kruševica, i podrumi i senori, sa obavezom da „prinose vino potrebno manastiru“.
Pesnik je ovim stihovima mnogo rekao, a legenda kaže da su se srpski ratnici pre polaska u boj na Kosovo pričestili župskim vinom. Zna se i da je knez Lazar imao svoje vinograde i podrume u Župi, u poljani Kruševica.
„I knez je Lazar ovde bio,
voleo župske blage kose,
sa izvora njenih vino je pio,
bistro ko kapi rose“.
Milosav Buca Mirković

Razvoj vinogradarstva i vinarstva u Župi kroz vekove​


Padom u tursko ropstvo proizvodnja grožđa i vina nije prestajala, mada je bila znatno manja. Sačuvani su spahijski tefteri, desetka u vinu koji su Župljani u vinskom moštu bili obavezni da daju Turcima. Posle oslobađanja od Turaka 1833. godine, vinogradarstvo ponovo uzima veliki zamah, ali najezda filoksere od 1882. do 1886. godine, potpuno je opustošila vinograde u Župi. Obnova vinogorja je bila brza i efikasna zahvaljujući pomoći države i Državnom lozno voćnom rasadniku osnovanom 1891. godine u Aleksandrovcu. Za jednu deceniju, Župa je obnovila svoje vinogorje obogaćeno novim sortama i na otpornim podlogama.
Kakva je bila Župa, kao zemlja grožđa i vina govori i izjava francuskog konzula Dekoa koji je opčinjen njenim izgledom, ushićeno izjavio da je Župa srpska Šampanja.
O istoriji vinarstva i vinogradarstva u Župi mnogo govore i svojevrsni su spomenici, vinogradarsko vinarska naselja tzv. „poljane“. Poljane su naselja smeštena u vinogradima u kojima su vinogradari živeli u vreme vinogradarskih radova. U poljanama su se gradili i vinarski podrumi gde su pravljena i negovana vina koja su se spremala za isporuku tržištu. Većina poljana su danas kulturno istorijski spomenici koji su pod zaštitom države. Među najznačajnijima su Crvena jabuka, Pokrep, itd.
Tokom Prvog svetskog rata jedan broj Župljana je posle prelaska preko Albanije par godina proveo na lečenju u Francuskoj gde su iskoristili vreme da usavrše svoja znanja iz vinogradarstva i vinarstva. Povratkom u Župu posle rata počeli su primenu stečenih znanja i vinogradarstvo i vinarstvo je bilo u velikom usponu. Potomci tih vinara su danas poznate porodice koje proizvode izuzetno kvalitetna vina i rakije. Između dva rata javljaju se i veliki vinarski trgovci, koji grade moderne podrume i plasiraju župska vina po svetu.
Posle rata u tadašnjem socijalističkom duhu u Župi nastaju zemljoradničke zadruge čija je osnovna delatnost vinogradarstvo i vinarstvo. Iz jedne, tako duge i bogate, tradicije vinogradarstva i proizvodnje vina, nastala je „Vino Župa“.


Župskoj Ružici,

Dok je gledam
Kao da ne diše,
Kad je ljuljam
Ona mene njiše,
Dok je ljubim,
Žari mi obraze,
Zlatnim sjajem
nadima mi grudi,
Plamenom mi
Širi Horizonte,
Mirisom mi zove prijatelje
Živa zvona postaju damari
Rujem kvasi rasušena usta,
San me hvata, al’ mu Sunce neda,
Vaseljena spava mi u duši.
Usne greju Lunine puteve,
Ceo Svet se gleda u oknima,
Praznici mi na prozore sleću!
A nje, nema, nestala je,
Njenom purpurnom lepotom
bojim moje zaludne i nevidne noći.
Rasipam trag njene svetlosti a
znam da sam sa njom noćas brazdio
moju bremenitu sunčanu Župu.
Gospode, vadi dušu,
jer đavoli već nose moje telo!
Ma nalijte mi još čašu, jednu,
Jer ne znam kad ću ponovo da snevam!
Hadži Radomir Grešni
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.