Desimir Tosic o SrBstvu,Karadjicu,Mladicu...

BG5

BG5

Veoma poznat
Poruka
11.580
"Ja mislim da ovo što se kod nas dešavalo u ratu nije nacionalizam, to je ludilo, divljaštvo. Karadžić ili Mladić nemaju nikakve ozbiljne predstave o nacionalizmu kakve su imali Garašanin, čak Pašić, ili, recimo, Koštunica, pošto ja mislim da je Koštunica na toj liniji, bez obzira kako to izražava.
Taj naš primitivni nacionalizam najviše se izražava u predstavama o nekoj našoj posebnosti i izabranosti"

"Zbog onoga što smo uradili u Bosni, oko Vukovara, Srebrenice, nemamo nikakvog razloga, niti možemo da se pojavimo sa nekakvom uobraženošću ili, što bi predsednik rekao, dostojanstvom. Mi smo bombardovanjem Sarajeva, rušenjem Vukovara i ubijanjem u Srebrenici pokazali da još nemamo pravo na dostojanstvo. Kad se te stvari priznaju, kad se ovde nađu i osude ljudi koji su to učinili, onda možemo početi da govorimo o povraćaju dostojanstva."
 
А ко је па уопште Десимир Тошић е, да би његово "високоумно" трабуњање поставио као тему на овом форуму. Џукела матора сигурно има 8 банки... стара комуњара још од пре 2.св.рата који је већи део свог живота провео у Француској, сијамски близанац такође маторог истрошеног Мићуновића ... и што је веома занимљиво ти маторци уопште немају намеру да се већ једном уклоне са политичке сцене... имам утисак да ће давати изјаве "за би-би-си" и из болничког кревета на самрти... јадници опседнути имитацијом Броза...
 
Desimir Tosic o svom zivotu:

"Sa četrnaest i po godina došao sam iz provincije u Beograd, početkom jednog septembra. Posle mesec dana naišlo je prvo prestoničko iznenađenje: ubistvo kralja Aleksandra početkom oktobra 1934. u Francuskoj. Mati je zaplakala, otac je bio brižan, mi smo, tri brata, ćutali. Dvojica starijih bili su upisani u Treću gimnaziju u Njegoševoj, a najmlađi je bio u osnovnoj školi, u današnjem bulevaru Makenzija. Na sprovodu kralja Aleksandra, od Saborne beogradske crkve preko hotela London na železničku stanicu, ili u tom pravcu, kovčeg s mrtvim Kraljem otišao je za Oplenac. Treća beogradska gimnazija je činila špalir u Knez Mihailovoj, baš pred "Ruskim carem". Tu sam imao prilike da vidim, pored kraljeve porodice, i predstavnike država i zemalja izvan Jugoslavije: francuski predsednik Lebren, rumunski kralj Karol, maršal Peten, nemački maršal Gering i drugi. Negde iza stranih predstavnika išli su politički ljudi Jugoslavije, i vladini ljudi i opozicionari koje je pokojni Kralj sve uklonio s političke scene ili ih internirao: Ljubomir Davidović, Anton Korošec; drugih se ne sećam. Vladko Maček je bio u zatvoru. Nisam ipak nikada čuo, ni tada ni docnije, da je neko rekao: "Kad smo videli leđa poslednjeg Obrenovića, možemo da vidimo i leđa poslednjeg Karađorđevića"... Nedavno je, međutim, neko rekao, istina pre mučkog ubistva Zorana Đinđića: "Kad nam je pošlo za rukom da vidimo leđa Josipa Broza, videćemo i leđa Zorana Đinđića...".
Pet i po godina nakon toga, opet posmrtna procesija. Umro je Ljubomir Davidović početkom februara 1940. Njegovu smrt primio sam emotivno, bio mi je prvi šef političke stranke, čuvao sam stražu nad njegovim otvorenim kovčegom. Bili su tu i ljudi mladi iz Omladine Srpskog kulturnog kluba, izvesni su bili slabi prema Davidoviću kao što je bio slučaj budućeg mladog naučnika Milorada Draškovića. Pratnja se kretala - kao i ova Zorana Đinđića posle šezdeset i tri godine - Svetosavskom, preko Slavije i preko Aleksandrove na Novo groblje. A posle te dve smrti i pratnje, koje sam doživeo kao gimnazijalac i student, od 6. aprila 1941. nastala je naša klanica koja je trajala više godina. Teško je pobrojiti ko je koga više ubijao, ali je krvi bilo do kolena, od Nemaca, Mađara, ustaša, partizana i četnika i drugih. Jedini od njih koji su učestvovali neposredno ili posredno, može se danas reći, samo je stradao Draža Mihailović. Njegovu smrt doživeo sam u emigraciji, u Parizu, ali je nisam doživeo emotivno"
 
BG5:
Desimir Tosic je pre 2.svetskog rata bio predsednik omladine Demokratske stranke Milana Grola.
Kliknite za proširenje...

bed.gif
 
Duh Sekire:
bed.gif
Kliknite za proširenje...

Februara 1940. godine Milan Grol izabran je za predsednika Glavnog odbora Demokratske stranke na mesto upokojenog Ljubomira Davidovića (1863-1940), prvog vođe te stranke.

Novembra te iste 1940. godine izabran je Desimir Tošić , student prava i sekretar studentske organizacije Demokrtske stranke - za predsednika te organizacije

http://www.nin.co.yu/2002-10/31/25696.html
 
BG5:
"Ja mislim da ovo što se kod nas dešavalo u ratu nije nacionalizam, to je ludilo, divljaštvo. Karadžić ili Mladić nemaju nikakve ozbiljne predstave o nacionalizmu kakve su imali Garašanin, čak Pašić, ili, recimo, Koštunica, pošto ja mislim da je Koštunica na toj liniji, bez obzira kako to izražava.
Taj naš primitivni nacionalizam najviše se izražava u predstavama o nekoj našoj posebnosti i izabranosti"

."
Kliknite za proširenje...
to je sustina..nije mladic isto sto i putnik,stepa i ostali casni slobodari.tu nije mesto ni casno ubacivati pravoslavlje ili sv.savu,tradiciju medju njih.i sto je najjace,zaista nisu imali nikakve predstave..slazem se,samo primitivci,ex komunisti,u slobovom narucju
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top