urospo
Iskusan
- Poruka
- 5.289
Bečki "Prese" o "deset razloga protiv nezavisnosti Kosova"
BEČ, 22. februara (Tanjug) - Nezavisnost Kosova i Metohije je maksimalističko i neprincipijelno rešenje koje bi ugrozilo medjunarodno pravo, stvorilo opasan presedan u svetu i kaznilo multietničku i demokratsku Srbiju, ističe se u analizi briselskog "Instituta 4S", koju danas prenosi bečki dnevnik "Prese".
U analizi Instituta, pod naslovom "Deset razloga zašto Kosovo ne treba da bude nezavisno", takodje se ističe - kako ističe "Prese" - da Srbija ne bi nikad prihvatila takvo rešenje.
"Takvo rešenje bi moglo biti samo nametnuto sa strane, bilo bi nepravično i destabilizovalo bi ceo region", konstatuje se u analizi.
Zašto od samog temelja graditi jednu potpuno novu državu? - glasi prvo od ukupno deset pitanja Instituta 4S da bi se odmah u odgovoru istaklo da bi nezavisno Kosovo bilo potpuno neprincipijelno rešenje granica na Balkanu, nakon što je, tokom decenije 90-ih, ta ista nezavisnost onemogućena nekim drugim narodima - Srbima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
"Medjunarodna javnost godinama nastoji da od BiH stvori centralističku državu. Na jednoj strani, dakle, integracija i perspektiva ulaska u Evropsku uniju, a na drugoj cepanje i raspadanje država", ističe se u tekstu koji objavljuje "Prese".
U analizi se, takodje, upozorava da, kad bi većinska albanska zajednica na Kosovu dobila nezavisnost, to izazvalo lančanu reakciju na Balkanu.
"To bi bio primer za bošnjačku većinu u Sandžaku, albansku u južnoj Srbiji, srpsku u istočnoj Crnoj Gori, albansku u zapadnoj Makedoniji, srpsku u istošnoj Slavoniji, madjarsku u severnoj Vojvodini", kaže se u tekstu koji prenosi bečki list.
U analizi se, istovremeno, postavlja pitanje - zašto ugroziti medjunarodno pravo?
"Okvir za rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije se nalazi u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN. Po toj rezoluciji, 'stanovništvo Kosova uživa suštinsku autonomiju u okviru Savezne Republike Jugoslavije' (danas Srbije i Crne Gore). U dokumentu se 'suštinska autonomija' spominje tri puta, suverenitet Jugoslavije takodje tri puta, a reči 'samoopredeljenje' i 'nezavisnost' - nijednom!", kaže se u analizi.
U tekstu se, takodje, podseća na činjenicu da je početkom decenije 90-ih, Badenterova komisija definisale granice medju bivšim republkama SFR Jugoslavije kao državne granice.
"Kosovo je bilo autonomna pokrajina, nije bilo republika i nikada nije bilo država", kaže se u tekstu i podseća da se o nedodirljivosti granica govori i u Završnom aktu iz Helsinkija.
"Zašto bi Kosovo bilo izuzetak?" - glasi sledeće pitanje, na koje odgovor Instituta 4S glasi:
"Kosovo ne sme biti izuzetak u svetu. Nezavisnost Kosova bi uticala na separatističke pokrete ne samo u regionu, već i u Evropi i svetu - Baskija, Korzika, Čečenija, Tibet, Tajvan, Kurdistan, Škotska, Kvebek, Tamil Elam, Abhazija, Južna Osetija, Severni Kipar, Kašmir, Južni Tajland... Svi secesionistički pokreti u svetu će s velikom pažnjom gledati na Kosovo kao na eventualan presedan".
Odgovarajući na pitanje zašto je NATO bombardovao Srbiju 1999. godine, u analizi instituta iz Brisela se ističe: "S obzirom na dešavanja na Kosovu od 1999. godine, nezavisnost Kosova će, pre ili kasnije, najverovatnije dovesti do monoetničkog albanskog Kosova. Kao takvo, u potpunosti će potkopati argumente onih koji su se zalagali za NATO bombardovanje 1999. godine u ime 'multietničnosti' Kosova".
"Bombardovanje iz 1999. će istorijski biti vidjeno kao kampanja za nezavisnost Kosova, što je svetlosnim godinama daleko od proklamovanih ciljeva 'humanitarne intervencije'", ističe se u tekstu.
"Zašto kazniti demokratsku Srbiju?" - to je sledeće pitanje, na koje odgovor glasi:
"Demokratska Srbija se od oktobra 2000. nalazi na evropskom putu. Srbija je započela pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridružžvanju sa Evropskom unijom, sprovodi evropske zakone i reforme u skladu sa preporukama svetskih finansijskih institucija... Zašto kazniti Srbiju oduzimanjem dela njene teritorije, prostora na kojem se rodila srpska država i koje i dan danas ima oko 1.300 srpskih pravoslavnih objekata, većinom dragulja srednjevekovne arhitekture?"
U tekstu se takodje postavlja pitanje - zašto u Evropi stvarati još jednu albansku državu? - i odgovara konstatacijom da bi nezavinost Kosova i njegov monoetnički karakter značili baš to - stvaranje druge albanske države na Balkanu.
U odgovoru na pitanje - otkuda ideja da bi nezavisnost bila najbolje rešenje za Kosovo? - u analizi briselskog instituta se kaže da je medjunarodna zajednica postavila okvire za pregovore o budućem na sledeći način: Nema povratka na situaciju pre 1999, nema prisajedinjenja susednim državama, nema podele.
"Postoji čitav niz opcija koje izgledaju mnogo više kao kompromisna rešenja od nametanja nezavisnosti. Održivo i pravično rešenje se nalazi izmedju standardne autonomije - neprihvatljive za Albance - i nezavisnosti Kosova - neprihvatljive za Srbe i Srbiju. Izmedju te dve opcije postoji čitav niz kompromisnih opcija: suštinska autonomija, konfederacija, Kosovo kao evroregija, model Hong-Konga (jedna država - dva sistema), kondominijum...", kaže se u analizi.
Najzad, odgovarajući na pitanje - zašto stvarati nove granice u "Evropi bez granica"? - u analizi se kaže:
"Ako cela jugoistočna Evropa ide u susret evropskim integracijama i članstvu u Evropskoj uniji, gde granice više 'nisu bitne' - ako je taj proces u toku i ako će biti završen u narednoj deceniji, zašto onda stvoriti drugu albansku državu u Evropi? Zašto je potrebno praviti granice po tako visokoj ceni ako će te iste granice biti srušene za samo nekoliko godina? Gde je logika evropskih integracija u nezavisnosti Kosova?"
Sve na jednom mestu, potpuno argumentovano.
Kad bi oni koji se pitaju o sudbini KiM uvazili makar jedan razlog ono bi ostalo u Srbiji.
BEČ, 22. februara (Tanjug) - Nezavisnost Kosova i Metohije je maksimalističko i neprincipijelno rešenje koje bi ugrozilo medjunarodno pravo, stvorilo opasan presedan u svetu i kaznilo multietničku i demokratsku Srbiju, ističe se u analizi briselskog "Instituta 4S", koju danas prenosi bečki dnevnik "Prese".
U analizi Instituta, pod naslovom "Deset razloga zašto Kosovo ne treba da bude nezavisno", takodje se ističe - kako ističe "Prese" - da Srbija ne bi nikad prihvatila takvo rešenje.
"Takvo rešenje bi moglo biti samo nametnuto sa strane, bilo bi nepravično i destabilizovalo bi ceo region", konstatuje se u analizi.
Zašto od samog temelja graditi jednu potpuno novu državu? - glasi prvo od ukupno deset pitanja Instituta 4S da bi se odmah u odgovoru istaklo da bi nezavisno Kosovo bilo potpuno neprincipijelno rešenje granica na Balkanu, nakon što je, tokom decenije 90-ih, ta ista nezavisnost onemogućena nekim drugim narodima - Srbima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
"Medjunarodna javnost godinama nastoji da od BiH stvori centralističku državu. Na jednoj strani, dakle, integracija i perspektiva ulaska u Evropsku uniju, a na drugoj cepanje i raspadanje država", ističe se u tekstu koji objavljuje "Prese".
U analizi se, takodje, upozorava da, kad bi većinska albanska zajednica na Kosovu dobila nezavisnost, to izazvalo lančanu reakciju na Balkanu.
"To bi bio primer za bošnjačku većinu u Sandžaku, albansku u južnoj Srbiji, srpsku u istočnoj Crnoj Gori, albansku u zapadnoj Makedoniji, srpsku u istošnoj Slavoniji, madjarsku u severnoj Vojvodini", kaže se u tekstu koji prenosi bečki list.
U analizi se, istovremeno, postavlja pitanje - zašto ugroziti medjunarodno pravo?
"Okvir za rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije se nalazi u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN. Po toj rezoluciji, 'stanovništvo Kosova uživa suštinsku autonomiju u okviru Savezne Republike Jugoslavije' (danas Srbije i Crne Gore). U dokumentu se 'suštinska autonomija' spominje tri puta, suverenitet Jugoslavije takodje tri puta, a reči 'samoopredeljenje' i 'nezavisnost' - nijednom!", kaže se u analizi.
U tekstu se, takodje, podseća na činjenicu da je početkom decenije 90-ih, Badenterova komisija definisale granice medju bivšim republkama SFR Jugoslavije kao državne granice.
"Kosovo je bilo autonomna pokrajina, nije bilo republika i nikada nije bilo država", kaže se u tekstu i podseća da se o nedodirljivosti granica govori i u Završnom aktu iz Helsinkija.
"Zašto bi Kosovo bilo izuzetak?" - glasi sledeće pitanje, na koje odgovor Instituta 4S glasi:
"Kosovo ne sme biti izuzetak u svetu. Nezavisnost Kosova bi uticala na separatističke pokrete ne samo u regionu, već i u Evropi i svetu - Baskija, Korzika, Čečenija, Tibet, Tajvan, Kurdistan, Škotska, Kvebek, Tamil Elam, Abhazija, Južna Osetija, Severni Kipar, Kašmir, Južni Tajland... Svi secesionistički pokreti u svetu će s velikom pažnjom gledati na Kosovo kao na eventualan presedan".
Odgovarajući na pitanje zašto je NATO bombardovao Srbiju 1999. godine, u analizi instituta iz Brisela se ističe: "S obzirom na dešavanja na Kosovu od 1999. godine, nezavisnost Kosova će, pre ili kasnije, najverovatnije dovesti do monoetničkog albanskog Kosova. Kao takvo, u potpunosti će potkopati argumente onih koji su se zalagali za NATO bombardovanje 1999. godine u ime 'multietničnosti' Kosova".
"Bombardovanje iz 1999. će istorijski biti vidjeno kao kampanja za nezavisnost Kosova, što je svetlosnim godinama daleko od proklamovanih ciljeva 'humanitarne intervencije'", ističe se u tekstu.
"Zašto kazniti demokratsku Srbiju?" - to je sledeće pitanje, na koje odgovor glasi:
"Demokratska Srbija se od oktobra 2000. nalazi na evropskom putu. Srbija je započela pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridružžvanju sa Evropskom unijom, sprovodi evropske zakone i reforme u skladu sa preporukama svetskih finansijskih institucija... Zašto kazniti Srbiju oduzimanjem dela njene teritorije, prostora na kojem se rodila srpska država i koje i dan danas ima oko 1.300 srpskih pravoslavnih objekata, većinom dragulja srednjevekovne arhitekture?"
U tekstu se takodje postavlja pitanje - zašto u Evropi stvarati još jednu albansku državu? - i odgovara konstatacijom da bi nezavinost Kosova i njegov monoetnički karakter značili baš to - stvaranje druge albanske države na Balkanu.
U odgovoru na pitanje - otkuda ideja da bi nezavisnost bila najbolje rešenje za Kosovo? - u analizi briselskog instituta se kaže da je medjunarodna zajednica postavila okvire za pregovore o budućem na sledeći način: Nema povratka na situaciju pre 1999, nema prisajedinjenja susednim državama, nema podele.
"Postoji čitav niz opcija koje izgledaju mnogo više kao kompromisna rešenja od nametanja nezavisnosti. Održivo i pravično rešenje se nalazi izmedju standardne autonomije - neprihvatljive za Albance - i nezavisnosti Kosova - neprihvatljive za Srbe i Srbiju. Izmedju te dve opcije postoji čitav niz kompromisnih opcija: suštinska autonomija, konfederacija, Kosovo kao evroregija, model Hong-Konga (jedna država - dva sistema), kondominijum...", kaže se u analizi.
Najzad, odgovarajući na pitanje - zašto stvarati nove granice u "Evropi bez granica"? - u analizi se kaže:
"Ako cela jugoistočna Evropa ide u susret evropskim integracijama i članstvu u Evropskoj uniji, gde granice više 'nisu bitne' - ako je taj proces u toku i ako će biti završen u narednoj deceniji, zašto onda stvoriti drugu albansku državu u Evropi? Zašto je potrebno praviti granice po tako visokoj ceni ako će te iste granice biti srušene za samo nekoliko godina? Gde je logika evropskih integracija u nezavisnosti Kosova?"
Sve na jednom mestu, potpuno argumentovano.
Kad bi oni koji se pitaju o sudbini KiM uvazili makar jedan razlog ono bi ostalo u Srbiji.
