Desanka Maksimović objasnila zašto nikad nije davala jedinice svojim đacima

[Nina]

Svet bi bio lepše mesto da je bilo više takvih ljudi, punih ljubavi i razumevanja.

Desanka Maksimović, poznata po pesmama, pričama i romanima ispunjenim rečenicama o ljubavi i dobroti prema svetu, prirodi i ljudima, provela je godine radeći kao prosvetna radnica.Radila je kao nastavnica u gimnaziji u Obrenovcu, zatim u Trećoj ženskoj gimnaziji u Beogradu, a bila je i učiteljica u učiteljskoj školi u Dubrovniku..Poznato je da svojim učenicima nikada nije davala jedinice, a jednom prilikom je i objasnila svoj pristup.

 

[Nina]

„Nisam se radovala, niti sam davala jedinice učenicima. Pustila bih dete da sutra ili prekosutra kaže ono što sam zadala. Ne mora neko znati danas – može naučiti i za tri dana. Nisam bila toliko glupa da tražim od deteta da mora baš ‘tog’ dana znati. Znanje je znanje – pa makar se steklo i nakon pet dana. I mogla sam, i volela sam, i htela sam da sačekam dete da nauči. Nekome je majka bolesna, nekome je otac otišao na operaciju, neko je ujutru bio istučen jer nije oprao zube… I kako da taj meni lepo odgovara? Pa ga ja sačekam, da sve te domaće nevolje prođu – pa da ga onda pitam. U tom smislu nisam bila blaga – bila sam normalna“, ispričala je svojevremeno Desanka Maksimović.

 

[Nina]

View this content on Instagram

View this content on Instagram

 

[bird again]

Strepnja​

Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
da volim i želim oka tvoja dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.

Ne, nemoj mi prići! Ima više draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prići! Našto to, i čemu?
Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek' mi ne priđu oka tvoja dva.


Meni najdraža i prva asocijacija