Quantcast

Дернек који је спасио Европу

Khal Drogo

Aktivan član
Poruka
1.046
Дернек који је спасио Европу

Љета господњег 1241. на Европу су се сручиле хорде из азијских степа. Потукли су пољску војску 9.априла 1241. код Лигница, тада највећа европска сила Угарска покушала им се супроставити, и доживјеше катастрофалан пораз на мухијској ледини 11.априла 1241.
Након тога ове хорде су пустошиле редом градове, насеља, један крак стигао је до Беча, други кренуо јужније до Трогира.

А онда су стали, и једноставно се вратише одакле су дошли, при томе су опустошили што би им се нашло на путу.
Зашто су стали? Шта их је натјерало да се врате? И шта је то Европу спасило од даљњег пустошења?
У историографији је прихваћено да је Европу спасила вијест о смрти великог кана Огатаја, крајем 1241-е.
То заправо и није тачно, или ајд да не будемо чангризави, само је дјелимично тачно. Разлози су други, више их је и узроковани су једним догађајем, годину раније, децембра 1240-е у земљи Русији. Догађајем који је прошао незапажено, непримјетно али који је један од најсудбоноснијих за европску цивилизацију.

Да би разумјели важност овог догађаја крајем 1240е, морамо отићи 6 деценија у прошлост. У вријеме борби за уједињење монголских племена.
Тада да би се осветили Темуџину (касније Џингис Кану), његови непријатељи Меркити су отели жену, Борте, силовали је, за посљедицу рођен је дјечак, касније именом Џучи.
Велико понижење за Темуџина, робујући обичајима, традицији, морао би одбацити Борте, но Темуџин је већ израстао у неприкосновеног ауторитета, онај који руши традицију, обичаје и одређује нове, пркоси законима, смије им се у лице, он је тај који ће одредити и нове законе и нови систем вриједности.
Прихватио је назад жену и то нежељено дијете, и не само то, касније му дао и положај и све што иде са статусом сина великог кана. Ово бјеше познато, но о томе се није смјело говорити, ни случајно то поменути (мислим можеш али завршићеш рашћеречен па ти види), забрањена тема за све, осим наравно за Темуџинове насљеднике, за Џингисове потомке нема забрањених тема.

И то је тињало. Све тамо до 1219-е, један неформални разговор забиљежен у тајној историји Монгола (овдје) Темуџина са синовима око насљедства. Чагатај, други Џингисов син је бурно реаговао на могућност да Темуџина наслиједи Џучи
”Зар да дозволимо да влада ово копиле једног Меркида?”
На те ријечи жустро је реаговао и Џучи, но смирило се, некако се то изгладило, Темуџин да би помирио непомирљиво прибјегао је компромисном рјешењу, ни Џучи, ни Чагатај, већ трећи син Огатај, али клица раздора је посејана. И клијала је, доћи ће вријеме да се кусају плодови.

Темуџинови синови остали су у сјени славног оца, од Џингисове смрти прође деценија, дошло је вријеме за унуке, сви амбициозни, гладни престижа, жељни славе.
M0 Djingisidi.jpg

На курултају 1235-е би донесена одлука да се крене у освајање земље Кипчака и руских кнежевина, а касније и на Запад.
Номинално за вођу тог подухвата, иако је све операције планирао војсковође Субутај, би одређен Бату, син Џучијев.

Након успјешне кампање по земљи Русији и куманским земљама децембра 1240-е би приређена гозба која се наравно претворила у дернек, и ту при пићу ће се показати права нарав.
Почело је са ситним прозивкама, Огатајев син Гујук и Чагатајев унук Бури оспоравали су Батуу право првенства при пићу, јер је по статусу испод њих. Након тога је дошло и до озбиљне свађе, Бури је добацио да Бату није поријекла као они већ унук неког Меркита, самим тим и пи*кетина, Гујук је добацио да такве треба избатинати штапом.
Почело је са свађом и то прерасло у раздор у монголској војсци. Погрешно је правити паралелу са сличним ситуацијама у европским примјерима, и овдје је то врло зајебано, сваки од тих Темуџинових унука је имао свој улус, барем тумен (дивизију) до смрти оданих ратника и ту се надвила пријетња катастрофе и грађанског рата.
Не знамо тачно шта се све издешавало наредних недјеља, покушали су посредовати и Огатај и Чагатај, на крају се прибјегло јединој алтернативи сукобу, раздвојене су завађене стране. Менгке (приликом ових догађаја није лако стећи увид у његове намјере) и Гујук су се запутили пут Истока, Каракорума.
Један део војске, је остао у руским кнежевинама и куманским земљама, а на Запад је кренула трећина војске. И ту су се подијелили, Бајдар и Орда су кренули на Пољску, Бату и Кадан на Угарску.

Након побједа на мухијској ледини и код Лигница ове војске су се опет удружиле, али већ је отупила силина монголског удара, ту је и исцрпљеност, губитке нису као у случају азијских степа или кипчатске земље могли надокнадити новачењем нових ратника, нису имали ни уређен систем снабдевања. Још један разлог је што би наредних година неке удружене европске снаге (рецимо угарске, српске и бугарске) могле поразити тако ослабљену и рањиву монголску војску, за њих пораз није био само пораз већ би био срушен мит о непобједивости, била би нарушена страшна монголска репутација.

Да су Монголи ударили са војском која је прошла кроз “врата народа“ на Уралу 1236-е, која ће похарати руске и куманске земље, и да је умјесто трећине сва монголска сила ударила на Европу, Европа би врло, врло вјероватно доживјела судбину Хорезма и руских кнежевина, а европске метрополе, па готово извјесно, грозну судбину Самарканда и Кијева.

Монголи су се повукли другом рутом од оне којом су дошли.
M0 1240-42 Kretanje.jpg

Каданов одред је одступио од обале, прокрстарио Босном, па се вратио на Јадран, спалио српске градове Котор, Свач и Дриваст, побијено је и сво становништво које су затекли, и преко Србије, дошао током љета 1242. године у Бугарску, на обале Дунава, гдје се спојио са Батуом и Субутајем.

Што се нас тиче, насеља која су се нашла на путу Монголима јесу похарана, на другој страни Србија је из хаоса који су узроковали Монголи профитирала, не својом “кривицом“, бјежећи од тог ужаса и Монгола преко Дунава у Србији су нашли уточиште њемачки рудари знани под именом Саси. То ће имати за посљедицу развој рударства, српска економија се препородила а Стефан Урош I. Немањић је само задовољно примијетио; “охо, хо, ал ово добро иде“, но то је већ друга тема.

Монголи су и наредних деценија били доминантна свјетска сила, али њихове акције су биле усмјерене на друга тежишта, јужнокинеско царство и абасидски калифат, и раздор се све више продубљивао, водио би повремено грађанским ратовима, сукоби око територије, посебно између Беркеа и Хулагуа, Европа бјеше и подалеко, могла је да одахне, није више била угрожена од ових азијатских хорди, свакако највеће опасности тог времена.

Бизарно јесте да је Европу рђаве судбине спасио један дернек.
 
Poslednja izmena:

radyu5

Poznat
Poruka
9.565
"Кадамов одред је одступио од обале, проксртарио Босном, па се вратио на Јадран, спалио српске градове Котор, Свач и Дриваст, побијено је и сво становништво које су затекли, и преко Србије, дошао током љета 1242. године у Бугарску, на обале Дунава, гдје се спојио са Батуом и Субутајем."

I tako je rođen predak pevača Kneza.
 


Top