Beli Gibson
Elita
- Poruka
- 24.107
Der Untermensch je famozni pamflet deljen Nemačkoj vojsci, SSu i narodu 1942e do 1944e godine. Postao je famozan po priči da je antislovenski, jer se interpretiralo (rasistički) da je ružni, debeli čovek sa slike zapravo predstavnik slovenskih naroda. Iako se termin Untermensch prevodi kao podčovek, u ovom slučaju se ne odnosi samo na rasnu oznaku "podčoveka" već i na kulturno, psihološko i duhovno stanje.
Prevodim ovo delo u istorijske svrhe.
Na beskonačnim stepama ruske teritorije prostire se Istočna Evropa. Oštar kontrast se primećuje kada se uporedi sredina Evrope sa ovim ogromnim prostorom. Sa obe strane granice je ista zemlja, ali ne i isti čovek.
Čovek je taj koji ostavlja svoj trag na pejzažu. Tako na Nemačkoj strani postoje planirana, uređena polja i dobro osmišljena zbirka gradova; dok na drugoj strani postoje samo neprohodne šume, ogromne i zapuštene, kilometri nenaseljenih stepa gde čak i reke beskrajno vijugaju kroz ništavilo. Ova loše održavana zemlja koja krije plodno tlo mogla bi biti raj za čoveka, potencijalna Kalifornija Evrope puna polja i voća, ali umesto toga leži zanemarena i protraćena, izgubljena u ponoru kulturnog nihilizma.
Ova zemlja vapi protiv podljudi i njihove vladavine i rasipničkog sistema. Gorka li je bila suzna sudbina crne zemlje.
Beskrajna, plodna, zanemarena, ali po svim procenama blagoslov za Istočnu Evropu - nije ta zemlja bezobzirno uklonjena sa druge strane kontinenta, već brutalno i silno odvojena namerno stvorenom i veštačkom podelom. Njeni se gospodari nisu uzdigli iznad svojih primitivnih pogleda, metoda, načina.
Celi istok Evrope nije uspeo da se zbog toga uzdigne. Videli su samo haos zbog vladavine terora koja je satrla vrednost tog prostranstva. Nedostajao joj je čovek, kultura, genije, sistematizovano uspostavljanje mira i pravilna eksploatacija beskrajnog bogatstva i plodnosti koju ova zemlja nosi. Umesto toga, ova zemlja je poznavala samo sile
neobuzdane eksploatacije i zverskog rata, i uništenja.
Svakako, razvijeni narodi Centralne i Zapadne Evrope želeli su da obezbede ovu zemlju za sebe, to je bila svrha njihovih pohoda. Prvo su tu bili Goti i Varjazi, koji su osnovali svoja carstva na ovoj teritoriji i uveli svoju kulturu. Zatim su Šveđani, Flamanci, Holanđani, Švebi i donjosaksonski doseljenici pokušali da unesu svetlost u tamu. Vapaj za pomoć vekovima je odjekivao sa ove zemlje. Čak su i Petar Veliki, Katarina II i svi ostali pozivali nemačkog seljaka i nemačkog oficira, evropskog naučnika, lekara i inženjera da spasi zemlju od uticaja koji je podčovek ostavio na njen mučeni narod.
Ali iznova i iznova sile tame su nadvladavale, u divljem besu, životinjskom besu, pomagajući Evropski pa i Germanski duh je brutalno i besmisleno potisnut ako ne i uništen.
Napad Podljudi (Neljudi) na ovo prostranstvo je počeo strašnom invazijom Atile i Džingis-kana. Na svojim malim, ružnim stepskim konjima, ove horde podljudi, koje su izgledale kao da su najčistiji predstavnici takvoga arhetipa - ponovo rođenog Nihilizma i Boljševizma - su krenule u životinjskom nagonu. Te zveri su se spustile na Evropu sa svojim predcima, po njegovom liku. Boljševička rulja prožeta divljim žarom viče neljudski krik. Njihove uske oči su sijale od uzbuđenja dok je pohlepno krvožedno uništavanje "zapadne buržoazije." Više puta je ovaj isti divlji, zverski duh kretao na Evropu sa željom da ubistvo, požar, pustoš i destrukciju nad svima i svačem na svom putu vrši.
Naoštrenih koplja, psujući i peneći se na usta, dolazio da donese uništenje. Klič "HUNI DOLAZE!" čuo se vekovima i postao je sinonim u našim narodima. Rusija je postala platforma gde se ova ideologija straha i rušenja gradila, a njeno divlje, slobodno tlo je postalo stepenik za uništenje Evrope. Crveni poeta Pjotr Oreščin je jednom rekao:
Rusija je postala stepenica gde su se idiologija i strah i gnušanje. Crveni pesnik Petar Oreščin je u jednom od svojih spisa rekao:
"Sveta majka zemlja se trese pod udarcima miliona nogu. Polumesec je napustio džamiju, a krst je napustio crkvu. Ovo je kraj svetlima Pariza. Video sam žute Kineze kroz otvore Urala. Indija je, takoreći, prala svoju odeću za festival. Iz stepe se diže dim žrtava, dovedenih svom novom bogu. London tone pod vodu. Čitav Berlin leži u ruševinama. Slatki jauk plemića, koji gine u borbi. Horde će se juriti ka Monblanu i preći će Božje doline. Tako se nomadski Kirgizi mole novom svetu!"
Prevodim ovo delo u istorijske svrhe.
Der Untermensch
Glavna kancelarija SS, odeljenje za obrazovanje
U saradnji sa grafičkim dijaznerima službe Jup Daler
Berlin, 1942
DHM, Berlin
Do 56/685
U saradnji sa grafičkim dijaznerima službe Jup Daler
Berlin, 1942
DHM, Berlin
Do 56/685
"Dokle god postoje ljudi na zemlji, borba između čoveka i nečoveka biće istorijsko pravilo: Koliko god možemo pogledati unazad, jevrejska borba protiv čovečanstva deo je prirodnog toka života na našoj planeti. Može se sa potpunom sigurnošću reći da je ova borba za život i smrt podjednako zakon prirode kao što se borba zagađujućeg bacila bori protiv zdravog tela."
-Rajhsfirer SS, Heinrih Himler, 1938
-Rajhsfirer SS, Heinrih Himler, 1938
Svetlost i tama su večiti protivnici, na isti način na koji se noć suprotstavlja danu - a najveći neprijatelj dominantne vrste na Zemlji je sam čovek.
Podčovek je biološki kompletna tvorevina prirode, sa rukama, nogama, prividom mozga, očima i ustima. Iako ima slične osobine, ovo monstruozno stvorenje je samo delimično kao čovek, a duhovno je i psihološki niže od bilo koje divlje ili domaće životinje.
Unutar ovog bića leži jedan okrutan, divlji haos neograničenih strasti. Leži želja za uništenjem, leže najprimitivnije želje i gola vulgarnost. Podčovek i ništa drugo! Jer sve što ima ljudsko lice nije isto što i čovek.
Teško onome ko ovo zaboravi!
Čovek je zamislio, stvorio, završio, razmišljao i izmislio velika dela, misli i umetnost na ovoj zemlji. Za njega je postojao samo jedan cilj: da se proširi naviše ka višem postojanju, da zameni neadekvatno nečim boljim. I na taj način se razvija kultura.
Tako su stvoreni plug, alat i kuća.
Tako je čovek postao društven, tako je razvila porodica, tako je razvio narod, tako je razvila država. Tako je čovek postao dobar i veliki. Tako se uzdigao daleko iznad svih živih bića.
Tako je postao drugi posle Boga!
Ali i podčovek je živeo. Mrzeo je delo tuđeg. Besnio je protiv njega, tajno kao lopov,javno kao klevetnik - kao ubica. Udruživao se sa svojom vrstom. Zveri su zvali zvari.
Nikada podčovek nije davao mir, nikada nije čoveku davao odmor. Jer mu je bio potreban polumrak, haos.
Klonio se svetlosti kulturnog napretka.
Podčovek traži samoodržanje u močvari, u paklu; ali nikad na suncu. I ovaj podzemni svet Podljudi pronašao je svog vođu: večitog Jevrejina!
Oni razumeju i znaju šta žele. Oni insistiraju na svojim najnižim požudama i željama i oslobađaju užas nad čovečanstvom.
Sve je počelo u istorijskim vremenima uništenjem Persijanaca, festivalom Purim, prvim proslavljanjem organizovanog masovnog ubistva. 75.000 Persijanaca postalo je žrtva ove jevrejske mržnje. Do danas, Jevreji slave ovaj užas kao svoj najveći "verski" festival.
Večna je ta mržnja Podčoveka prema svim nosiocima svetlosti je. Pustinja večno preti da donese pad Zapada.
I tako su se sile razaranja okupljale u dalekoj stepi: Atila i Džingis kan su gomilali svoje hunske horde i jure kroz Evropu, ostavljajući za sobom živu apokalipsu, vatru i smrt, silovanje, ubistvo i teror, tako da svet svetlosti i hiljadustrukog znanja, sile napretka i ljudske veličine, potonu nazad u ponor prvobitnog stanja.
Večna je želja podčoveka: Da svet bude velika pustinja, gde svetlost uzvišenog znanja kreativno osvetljava tam, tada bi njegov konačni cilj bio postignut, haos.
Tako se borba obe suprotnosti dešava milenijumima u skladu sa strašnim, neizračunatim zakonima; iznova i iznova postoji Atila, Džingis kan, koji otvara kapiju Evrope, koji zna samo jedno: potpuno uništenje kulture i lepote!
Oličenje ove volje za uništenjem danas se zove boljševizam! Ali ovaj boljševizam nije manifestacija duha vremena. Nije proizvod naših dana! Ova monstruozna ideologije nije ni ništa novo u okviru ljudske istorije. Naprotiv, star je kao i sam Jevrejin. Njegovi današnji pioniri se zovu Lenjin i Staljin.
Podčovek je biološki kompletna tvorevina prirode, sa rukama, nogama, prividom mozga, očima i ustima. Iako ima slične osobine, ovo monstruozno stvorenje je samo delimično kao čovek, a duhovno je i psihološki niže od bilo koje divlje ili domaće životinje.
Unutar ovog bića leži jedan okrutan, divlji haos neograničenih strasti. Leži želja za uništenjem, leže najprimitivnije želje i gola vulgarnost. Podčovek i ništa drugo! Jer sve što ima ljudsko lice nije isto što i čovek.
Teško onome ko ovo zaboravi!
Čovek je zamislio, stvorio, završio, razmišljao i izmislio velika dela, misli i umetnost na ovoj zemlji. Za njega je postojao samo jedan cilj: da se proširi naviše ka višem postojanju, da zameni neadekvatno nečim boljim. I na taj način se razvija kultura.
Tako su stvoreni plug, alat i kuća.
Tako je čovek postao društven, tako je razvila porodica, tako je razvio narod, tako je razvila država. Tako je čovek postao dobar i veliki. Tako se uzdigao daleko iznad svih živih bića.
Tako je postao drugi posle Boga!
Ali i podčovek je živeo. Mrzeo je delo tuđeg. Besnio je protiv njega, tajno kao lopov,javno kao klevetnik - kao ubica. Udruživao se sa svojom vrstom. Zveri su zvali zvari.
Nikada podčovek nije davao mir, nikada nije čoveku davao odmor. Jer mu je bio potreban polumrak, haos.
Klonio se svetlosti kulturnog napretka.
Podčovek traži samoodržanje u močvari, u paklu; ali nikad na suncu. I ovaj podzemni svet Podljudi pronašao je svog vođu: večitog Jevrejina!
Oni razumeju i znaju šta žele. Oni insistiraju na svojim najnižim požudama i željama i oslobađaju užas nad čovečanstvom.
Sve je počelo u istorijskim vremenima uništenjem Persijanaca, festivalom Purim, prvim proslavljanjem organizovanog masovnog ubistva. 75.000 Persijanaca postalo je žrtva ove jevrejske mržnje. Do danas, Jevreji slave ovaj užas kao svoj najveći "verski" festival.
Večna je ta mržnja Podčoveka prema svim nosiocima svetlosti je. Pustinja večno preti da donese pad Zapada.
I tako su se sile razaranja okupljale u dalekoj stepi: Atila i Džingis kan su gomilali svoje hunske horde i jure kroz Evropu, ostavljajući za sobom živu apokalipsu, vatru i smrt, silovanje, ubistvo i teror, tako da svet svetlosti i hiljadustrukog znanja, sile napretka i ljudske veličine, potonu nazad u ponor prvobitnog stanja.
Večna je želja podčoveka: Da svet bude velika pustinja, gde svetlost uzvišenog znanja kreativno osvetljava tam, tada bi njegov konačni cilj bio postignut, haos.
Tako se borba obe suprotnosti dešava milenijumima u skladu sa strašnim, neizračunatim zakonima; iznova i iznova postoji Atila, Džingis kan, koji otvara kapiju Evrope, koji zna samo jedno: potpuno uništenje kulture i lepote!
Oličenje ove volje za uništenjem danas se zove boljševizam! Ali ovaj boljševizam nije manifestacija duha vremena. Nije proizvod naših dana! Ova monstruozna ideologije nije ni ništa novo u okviru ljudske istorije. Naprotiv, star je kao i sam Jevrejin. Njegovi današnji pioniri se zovu Lenjin i Staljin.
"Kada vođe jedne nacije budu krvavo poklane, onda sledi fizičko i mentalno ropstvo za državu, i u celom ekonomskom, kulturnom i intelektualnom životu. Videli smo da nacija, opljačkana mešanjem krvi sopstvene vredonisti - postaje deformisana i degeneristana, gubeći ne samo svoji identitet - već značaj i život, a u istorijski kratkom periodu od vekova, umire, tako da se niko ne seća da je te civilizacije uopšte bilo."
-Rajhsfirer SS Hajnrih Himler 1935
-Rajhsfirer SS Hajnrih Himler 1935
Na beskonačnim stepama ruske teritorije prostire se Istočna Evropa. Oštar kontrast se primećuje kada se uporedi sredina Evrope sa ovim ogromnim prostorom. Sa obe strane granice je ista zemlja, ali ne i isti čovek.
Čovek je taj koji ostavlja svoj trag na pejzažu. Tako na Nemačkoj strani postoje planirana, uređena polja i dobro osmišljena zbirka gradova; dok na drugoj strani postoje samo neprohodne šume, ogromne i zapuštene, kilometri nenaseljenih stepa gde čak i reke beskrajno vijugaju kroz ništavilo. Ova loše održavana zemlja koja krije plodno tlo mogla bi biti raj za čoveka, potencijalna Kalifornija Evrope puna polja i voća, ali umesto toga leži zanemarena i protraćena, izgubljena u ponoru kulturnog nihilizma.
Ova zemlja vapi protiv podljudi i njihove vladavine i rasipničkog sistema. Gorka li je bila suzna sudbina crne zemlje.
Beskrajna, plodna, zanemarena, ali po svim procenama blagoslov za Istočnu Evropu - nije ta zemlja bezobzirno uklonjena sa druge strane kontinenta, već brutalno i silno odvojena namerno stvorenom i veštačkom podelom. Njeni se gospodari nisu uzdigli iznad svojih primitivnih pogleda, metoda, načina.
Celi istok Evrope nije uspeo da se zbog toga uzdigne. Videli su samo haos zbog vladavine terora koja je satrla vrednost tog prostranstva. Nedostajao joj je čovek, kultura, genije, sistematizovano uspostavljanje mira i pravilna eksploatacija beskrajnog bogatstva i plodnosti koju ova zemlja nosi. Umesto toga, ova zemlja je poznavala samo sile
neobuzdane eksploatacije i zverskog rata, i uništenja.
Svakako, razvijeni narodi Centralne i Zapadne Evrope želeli su da obezbede ovu zemlju za sebe, to je bila svrha njihovih pohoda. Prvo su tu bili Goti i Varjazi, koji su osnovali svoja carstva na ovoj teritoriji i uveli svoju kulturu. Zatim su Šveđani, Flamanci, Holanđani, Švebi i donjosaksonski doseljenici pokušali da unesu svetlost u tamu. Vapaj za pomoć vekovima je odjekivao sa ove zemlje. Čak su i Petar Veliki, Katarina II i svi ostali pozivali nemačkog seljaka i nemačkog oficira, evropskog naučnika, lekara i inženjera da spasi zemlju od uticaja koji je podčovek ostavio na njen mučeni narod.
Ali iznova i iznova sile tame su nadvladavale, u divljem besu, životinjskom besu, pomagajući Evropski pa i Germanski duh je brutalno i besmisleno potisnut ako ne i uništen.
Napad Podljudi (Neljudi) na ovo prostranstvo je počeo strašnom invazijom Atile i Džingis-kana. Na svojim malim, ružnim stepskim konjima, ove horde podljudi, koje su izgledale kao da su najčistiji predstavnici takvoga arhetipa - ponovo rođenog Nihilizma i Boljševizma - su krenule u životinjskom nagonu. Te zveri su se spustile na Evropu sa svojim predcima, po njegovom liku. Boljševička rulja prožeta divljim žarom viče neljudski krik. Njihove uske oči su sijale od uzbuđenja dok je pohlepno krvožedno uništavanje "zapadne buržoazije." Više puta je ovaj isti divlji, zverski duh kretao na Evropu sa željom da ubistvo, požar, pustoš i destrukciju nad svima i svačem na svom putu vrši.
Naoštrenih koplja, psujući i peneći se na usta, dolazio da donese uništenje. Klič "HUNI DOLAZE!" čuo se vekovima i postao je sinonim u našim narodima. Rusija je postala platforma gde se ova ideologija straha i rušenja gradila, a njeno divlje, slobodno tlo je postalo stepenik za uništenje Evrope. Crveni poeta Pjotr Oreščin je jednom rekao:
Rusija je postala stepenica gde su se idiologija i strah i gnušanje. Crveni pesnik Petar Oreščin je u jednom od svojih spisa rekao:
"Sveta majka zemlja se trese pod udarcima miliona nogu. Polumesec je napustio džamiju, a krst je napustio crkvu. Ovo je kraj svetlima Pariza. Video sam žute Kineze kroz otvore Urala. Indija je, takoreći, prala svoju odeću za festival. Iz stepe se diže dim žrtava, dovedenih svom novom bogu. London tone pod vodu. Čitav Berlin leži u ruševinama. Slatki jauk plemića, koji gine u borbi. Horde će se juriti ka Monblanu i preći će Božje doline. Tako se nomadski Kirgizi mole novom svetu!"
sad nam se cini da je cela eu obolela, ali radimo na izlecenju, AI neljud je nas glavni lek za vas sada
