FataMorgen
Legenda
- Poruka
- 64.174
DRAGOSLAV PAVKOV: PROTEST PROTIV PRODAJE TELEKOMA ILI „NISTE VI GLADNI, BRATJO SRBI!"
ponedeljak, 21 mart 2011 11:04
Na subotnjem protestu upadljivo je bilo odsustvo redovnih učesnika antivladinih dešavanja
Subotnji protest radnika Telekoma, ako ništa drugo, pomogao je da zainteresovani posmatrači celo zamešateljstvo vide malo jasnije nego što je do tada bio slučaj. Prvenstveno da je moguć zajednički nastup svih zainteresovanih da se spreči prodaja Telekoma. Tu mislim pre svega na zaposlene organizovane u sindikate. Dakle, kad dogori do nokata, možemo prevazići uskostranačke (uskosindikalne) interese.
Svi zaposleni u Telekomu jedinstveni su u stavu da (za sada) ovu kompaniju ne treba prodavati. Glavni razlog zašto tako misle je očigledna namera vlasti da lovi u mutnom, tj. da su pojedinci koji o sudbini Telekoma odlučuju spremni na prodaju ispod realne cene samo da bi za sebe maznuli proviziju od kupca, a za svoju vladu produženje života do redovnih izbora i sigurne glasove penzionera i socijale, koje će podmititi parama dobijenim za Telekom. Pošto ovo što predstoji - prodaja, i pored argumenata protiv i protesta) - čak i u društvu poput našeg, gde su sve vrednosti postavljene naglavačke, jednostavno ne može da se brani ničim osim golom silom i bahatošću - režim je odlučio da se i ne brani. Proteste stručne javnosti i zaposlenih jednostavno će ignorisati, a pokušaje da se oni radikalizuju sprečiće golom silom.
Da se to ne bi desilo, sindikatima Telekoma treba pomoći. Ali ovog puta izdavanje saopštenja i analize stručnjaka neće biti dovoljni. U protest protiv prodaje Telekoma, koja je postala simbol ogoljene pljačke državnih resursa, mora da se uključi cela patriotska javnost. Stranke, pokreti, formalne i neformalne grupacije, pojedinci spremni da se bore. Ovog puta niko ne može da kaže kako neko hoće da ga iskoristi da bi postigao svoje ciljeve. Odbrana Telekoma je pitanje na kome će se konačno prelomiti jesmo li ljudi ili stoka sitnog zuba; ljudima ne treba objašnjavati kako prodaja najuspešnije kompanije u zemlji po ceni nižoj od realne, kompanije koja, iako opterećena velikim kreditom, posluje pozitivno, koja ne samo da posluje samostalno nego državi donosi i čistu dobit - ne može biti dobra. Uostalom, da mi ekonomski laici ne bismo razbijali glavu, protiv prodaje Telekoma izjasnili su se i svoj stav argumentima potkrepili oni koji nisu laici: profesori univerziteta, ekonomski analitičari listom i zaposleni u kompaniji.
LJUDI ILI PREŽIVARI Za prodaju su Jurij Bajec, čovek koji je bio ekonomski guru svih Miloševićevih podvala („zajam za preporod Srbije" na primer), Mirko Cvetković (direktor Agencije za privatizaciju iz vremena kada su se dešavale najveće mućke) i njima bliski ljudi, poput predsednika države, koji se zasad pravi Toša, ali će nam u svom stilu za par meseci (kada postane očigledna šteta koja će nastati prodajom Telekoma) uputiti jedno izvinjenje uz groznu pretnju svima koji su posegli u državni budžet da bi se lično okoristili. Jedino što ćemo moći da ga okačimo mačku o rep. Sa ozbiljnim strancima (a svi do jednog su ozbiljni kada se radi o novcu) nema vrdanja. Taknuto maknuto.
Za razliku od ljudi, stoka sitnog zuba gleda da obrsti šta može da dohvati, da to što je proždrla preživa jedno kratko vreme - a onda počinje da bleji i mekeće na sav glas, tj. da proziva gazdu jer se o njoj ne brine na pravi način.
Pitanje jesmo li ljudi ili preživari, slobodni građani ili podanici - pitanje je za sociologe i filozofe, a ne za salašare. Zbog toga ću se i zadržati na onome što običan prosečno obrazovan svet može da pojmi.
Dakle, bez obzira na političke afinitete svakog građanina Srbije, moramo se, svako prema svojim mogućnostima, suprotstaviti najavljenoj prodaji. Kao prvo, stranke koje vole da se predstavljaju kao patriotske sve zajedno ili svaka za sebe moraju jasno da se odrede prema prodaji Telekoma i eventualnom kupcu. Za početak, da izdaju saopštenje u kome će potencijalni kupac biti upozoren da će odmah posle njihovog preuzimanja vlasti ceo postupak oko kupoprodaje Telekoma biti predmet interesovanja anketnog odbora Skupštine i Javnog tužilaštva. Kao i da će se cela transakcija poništiti u slučaju da se u njoj pronađe bilo šta nezakonito. Lažni razlozi da se to ne učini, poput onog koji sam čuo iz stranke za koju sam do nedavno glasao, da će ih neko optužiti da su komunisti ako to učine jednostavno ne stoje. Stranke čiji glavni odbori su prepuni pravnika morale bi da znaju da je jedan od osnovnih postulata prava da se materijalne vrednosti do kojih se dođe na prevaran način imaju smatrati nezakonito stečenom imovinom i kao takve oduzeti. Nema legalizacije ukradenog, a onaj ko na legalizaciju pristane to čini iz ličnih interesa, a za to ga ipak nismo birali.
UA, LOPOVI! Sindikati Telekoma će nastaviti proteste, ali sami ne mogu puno postići; vlast ima razrađene mehanizme podmićivanja i represije koji te proteste mogu banalizovati i odvesti u pogrešnom pravcu. A onda bi se mogli jednog jutra probuditi i u vestima videti da su sindikati pristali da daju saglasnost na prodaju u zamenu za nešto. Da se to ne bi desilo, u ceo proces mora da se uključi sve što može da hoda, zviždi, lupa u šerpe, a, bogami, i mlati motkom ako zatreba. Prodaja Telekoma je toliko ogoljena bahatost vlasti da ni jedan čovek koji ima i trunku samopoštovanja nema pravo da pusti da jednostavno prođe kao vest između utakmice Lige šampiona i neke turske TV serije. Jednostavno, čak i da podmite sve sindikalne vođe, uvek će ostati dovoljno onih koji nisu uzeli lovu i koji mogu da viknu: „Ua, lopovi!"
U poslednjem tekstu na ovu temu bavio sam se razlozima za i protiv podrške sindikatima Telekoma u njihovoj borbi da kompanija ostane u državnom vlasništvu dok se ne steknu bolji uslovi za privatizaciju; u pravu su oni koji tvrde da zaposleni u toj kompaniji nisu digli svoj glas protiv pljačkaške privatizacije drugih privrednih subjekata. Ali, ako ćemo pravo, to i nije bio njihov problem. Bilo bi lepo da su radnici građevinskih giganata koji su propadali dobili podršku od svojih kolega TT-montera i tehničara, ali oni su podršku očekivali od nekog drugog. Od državnih organa - policije, tužilaštva i sudova. Zaposleni u Telekomu se jesu ponašali kao da privatizacija po „malom Đokici" nikad neće zakucati na njihova vrata, ali Telekom nije njihovo vlasništvo, već je vlasništvo svih nas. Braneći Telekom, mi ne podržavamo one koji su zaslužili osudu zbog nedostatka solidarnosti sa drugima koje pljačkaju i izbacuju na ulicu, već branimo svoje pravo da ne budemo tretirani kao amebe sa posebnim potrebama. Branimo pravo da nam se kaže: Telekom je jedino što možemo prodati kako bismo mogli isplaćivati penzije, plate u kulturi, prosveti, državnoj upravi. I branimo svoje pravo koje nam daje Ustav da one koji se usude da nama vladaju na način na koji bi umeo i pomenuti Đokica razjurimo i izaberemo neke nove ljude.
Na subotnjem protestu upadljivo je bilo odsustvo redovnih učesnika antivladinih dešavanja. Jedini koji su se organizovano priključili protestu sindikata Telekoma su Ratibor Trivunac i njegovi anarhosindikalisti. Zbog čega ljudi iz patriotskih organizacija izbegavaju da budu viđeni na ovakvim skupovima? Je li ih neko uopšte zvao? Treba li neko da ih zove? Lično sam video nekolicinu poznatih političkih analitičara tamo. Braćo Srbi, pa je l' treba analitičari i Trivunac da vam, brane Telekom?
Ili je u pravu Šojić kad kaže: „Niste vi gladni, bratjo Srbi!"
Blog D. Pavkova
Gospode Bože,kakva apatija naroda
Boris Tadić je uspeo nešto što od postanka Srba nikome nije uspelo,a to je da ubije duh jednog naroda i pristanak na egzekuciju 
ponedeljak, 21 mart 2011 11:04
Subotnji protest radnika Telekoma, ako ništa drugo, pomogao je da zainteresovani posmatrači celo zamešateljstvo vide malo jasnije nego što je do tada bio slučaj. Prvenstveno da je moguć zajednički nastup svih zainteresovanih da se spreči prodaja Telekoma. Tu mislim pre svega na zaposlene organizovane u sindikate. Dakle, kad dogori do nokata, možemo prevazići uskostranačke (uskosindikalne) interese.
Svi zaposleni u Telekomu jedinstveni su u stavu da (za sada) ovu kompaniju ne treba prodavati. Glavni razlog zašto tako misle je očigledna namera vlasti da lovi u mutnom, tj. da su pojedinci koji o sudbini Telekoma odlučuju spremni na prodaju ispod realne cene samo da bi za sebe maznuli proviziju od kupca, a za svoju vladu produženje života do redovnih izbora i sigurne glasove penzionera i socijale, koje će podmititi parama dobijenim za Telekom. Pošto ovo što predstoji - prodaja, i pored argumenata protiv i protesta) - čak i u društvu poput našeg, gde su sve vrednosti postavljene naglavačke, jednostavno ne može da se brani ničim osim golom silom i bahatošću - režim je odlučio da se i ne brani. Proteste stručne javnosti i zaposlenih jednostavno će ignorisati, a pokušaje da se oni radikalizuju sprečiće golom silom.
Da se to ne bi desilo, sindikatima Telekoma treba pomoći. Ali ovog puta izdavanje saopštenja i analize stručnjaka neće biti dovoljni. U protest protiv prodaje Telekoma, koja je postala simbol ogoljene pljačke državnih resursa, mora da se uključi cela patriotska javnost. Stranke, pokreti, formalne i neformalne grupacije, pojedinci spremni da se bore. Ovog puta niko ne može da kaže kako neko hoće da ga iskoristi da bi postigao svoje ciljeve. Odbrana Telekoma je pitanje na kome će se konačno prelomiti jesmo li ljudi ili stoka sitnog zuba; ljudima ne treba objašnjavati kako prodaja najuspešnije kompanije u zemlji po ceni nižoj od realne, kompanije koja, iako opterećena velikim kreditom, posluje pozitivno, koja ne samo da posluje samostalno nego državi donosi i čistu dobit - ne može biti dobra. Uostalom, da mi ekonomski laici ne bismo razbijali glavu, protiv prodaje Telekoma izjasnili su se i svoj stav argumentima potkrepili oni koji nisu laici: profesori univerziteta, ekonomski analitičari listom i zaposleni u kompaniji.
LJUDI ILI PREŽIVARI Za prodaju su Jurij Bajec, čovek koji je bio ekonomski guru svih Miloševićevih podvala („zajam za preporod Srbije" na primer), Mirko Cvetković (direktor Agencije za privatizaciju iz vremena kada su se dešavale najveće mućke) i njima bliski ljudi, poput predsednika države, koji se zasad pravi Toša, ali će nam u svom stilu za par meseci (kada postane očigledna šteta koja će nastati prodajom Telekoma) uputiti jedno izvinjenje uz groznu pretnju svima koji su posegli u državni budžet da bi se lično okoristili. Jedino što ćemo moći da ga okačimo mačku o rep. Sa ozbiljnim strancima (a svi do jednog su ozbiljni kada se radi o novcu) nema vrdanja. Taknuto maknuto.
Za razliku od ljudi, stoka sitnog zuba gleda da obrsti šta može da dohvati, da to što je proždrla preživa jedno kratko vreme - a onda počinje da bleji i mekeće na sav glas, tj. da proziva gazdu jer se o njoj ne brine na pravi način.
Pitanje jesmo li ljudi ili preživari, slobodni građani ili podanici - pitanje je za sociologe i filozofe, a ne za salašare. Zbog toga ću se i zadržati na onome što običan prosečno obrazovan svet može da pojmi.
Dakle, bez obzira na političke afinitete svakog građanina Srbije, moramo se, svako prema svojim mogućnostima, suprotstaviti najavljenoj prodaji. Kao prvo, stranke koje vole da se predstavljaju kao patriotske sve zajedno ili svaka za sebe moraju jasno da se odrede prema prodaji Telekoma i eventualnom kupcu. Za početak, da izdaju saopštenje u kome će potencijalni kupac biti upozoren da će odmah posle njihovog preuzimanja vlasti ceo postupak oko kupoprodaje Telekoma biti predmet interesovanja anketnog odbora Skupštine i Javnog tužilaštva. Kao i da će se cela transakcija poništiti u slučaju da se u njoj pronađe bilo šta nezakonito. Lažni razlozi da se to ne učini, poput onog koji sam čuo iz stranke za koju sam do nedavno glasao, da će ih neko optužiti da su komunisti ako to učine jednostavno ne stoje. Stranke čiji glavni odbori su prepuni pravnika morale bi da znaju da je jedan od osnovnih postulata prava da se materijalne vrednosti do kojih se dođe na prevaran način imaju smatrati nezakonito stečenom imovinom i kao takve oduzeti. Nema legalizacije ukradenog, a onaj ko na legalizaciju pristane to čini iz ličnih interesa, a za to ga ipak nismo birali.
UA, LOPOVI! Sindikati Telekoma će nastaviti proteste, ali sami ne mogu puno postići; vlast ima razrađene mehanizme podmićivanja i represije koji te proteste mogu banalizovati i odvesti u pogrešnom pravcu. A onda bi se mogli jednog jutra probuditi i u vestima videti da su sindikati pristali da daju saglasnost na prodaju u zamenu za nešto. Da se to ne bi desilo, u ceo proces mora da se uključi sve što može da hoda, zviždi, lupa u šerpe, a, bogami, i mlati motkom ako zatreba. Prodaja Telekoma je toliko ogoljena bahatost vlasti da ni jedan čovek koji ima i trunku samopoštovanja nema pravo da pusti da jednostavno prođe kao vest između utakmice Lige šampiona i neke turske TV serije. Jednostavno, čak i da podmite sve sindikalne vođe, uvek će ostati dovoljno onih koji nisu uzeli lovu i koji mogu da viknu: „Ua, lopovi!"
U poslednjem tekstu na ovu temu bavio sam se razlozima za i protiv podrške sindikatima Telekoma u njihovoj borbi da kompanija ostane u državnom vlasništvu dok se ne steknu bolji uslovi za privatizaciju; u pravu su oni koji tvrde da zaposleni u toj kompaniji nisu digli svoj glas protiv pljačkaške privatizacije drugih privrednih subjekata. Ali, ako ćemo pravo, to i nije bio njihov problem. Bilo bi lepo da su radnici građevinskih giganata koji su propadali dobili podršku od svojih kolega TT-montera i tehničara, ali oni su podršku očekivali od nekog drugog. Od državnih organa - policije, tužilaštva i sudova. Zaposleni u Telekomu se jesu ponašali kao da privatizacija po „malom Đokici" nikad neće zakucati na njihova vrata, ali Telekom nije njihovo vlasništvo, već je vlasništvo svih nas. Braneći Telekom, mi ne podržavamo one koji su zaslužili osudu zbog nedostatka solidarnosti sa drugima koje pljačkaju i izbacuju na ulicu, već branimo svoje pravo da ne budemo tretirani kao amebe sa posebnim potrebama. Branimo pravo da nam se kaže: Telekom je jedino što možemo prodati kako bismo mogli isplaćivati penzije, plate u kulturi, prosveti, državnoj upravi. I branimo svoje pravo koje nam daje Ustav da one koji se usude da nama vladaju na način na koji bi umeo i pomenuti Đokica razjurimo i izaberemo neke nove ljude.
Na subotnjem protestu upadljivo je bilo odsustvo redovnih učesnika antivladinih dešavanja. Jedini koji su se organizovano priključili protestu sindikata Telekoma su Ratibor Trivunac i njegovi anarhosindikalisti. Zbog čega ljudi iz patriotskih organizacija izbegavaju da budu viđeni na ovakvim skupovima? Je li ih neko uopšte zvao? Treba li neko da ih zove? Lično sam video nekolicinu poznatih političkih analitičara tamo. Braćo Srbi, pa je l' treba analitičari i Trivunac da vam, brane Telekom?
Ili je u pravu Šojić kad kaže: „Niste vi gladni, bratjo Srbi!"
Blog D. Pavkova
Gospode Bože,kakva apatija naroda
Boris Tadić je uspeo nešto što od postanka Srba nikome nije uspelo,a to je da ubije duh jednog naroda i pristanak na egzekuciju 
Poglavar SPC je papin i Tadićev igrač 
