Deo mene

U grudima stameno steže
dupli čvor od jauka,
za deo mene
koji me polako napušta,
kao gusta, bela magla, nestaje
iznad krošnje starih borova,
iza mojih očiju, mojih nogu
i moje ruke
ti si deo mojih usta
koji je očekivao zvuk mojih usana
a tvoje reči beže,
kao divlje ptice
umorne od
moje košave.

 

[Mika]