vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
BEOGRAD 15. 01. 2011
dosta zločina... Dragan J. Vučićević
Demokratski harač
Srpska politička klasa, potpuno otuđena od realnog života, a suočena sa neodrživim troškovima postojećeg kumovsko-burazerskog političkog sistema, svakoga dana zavodi nam sve nove i nove harače.
Vladajući kvazievropejci pokazuju sad već neverovatnu kreativnost u izmišljanju načina da otmu još i još od već ojađenog naroda ne bi li dali samo sebi i samo svojima. U zemlji u kojoj je politika jedini isplativ i siguran biznis, harač je jedina efikasna metoda opstanka na vlasti.
Pazite, kažem harač, a ne porez. Jer, porez je civilizacijska tekovina koja obezbeđuje da se deo zarade svakog pojedinca odvoji i utroši za opšte dobro. A harač? Harač je otomanski običaj dranja kože sa leđa naroda da bi age, dahije i kabadahije živele u luksuzu i da bi silom opstajale na vlasti.
E, upravo tako, ovo što se danas u Srbiji radi nikako nije porez, ovo nije nikakva civilizacija, ovo je, bre, harač, ovo je čisto nasilje!
Sasvim konkretno, harač je to kad nam vlast obeća potpuno slobodno tržište naftnih derivata od Nove godine, a onda tajno zavede desetostruku akcizu za uvozno gorivo! Harač je to kad nam nove registracije i saobraćajne dozvole naplate po nemačkom cenovniku. Harač je to kad saobraćajci iskaču iz svakog žbuna ne bi li vozačima oteli sve što se oteti može. Harač je to kad vlada namerno pusti da dinar izgubi 30 odsto vrednosti, a onda na sva usta govori o nekakvom ekonomskom oporavku.
Harač je i to kad državna i javna preduzeća najprofitabilnije poslove prepuštaju firmama partijski podobnih „biznismena". Harač je i to kad vlast odluči da zameni sve poštanske sandučiće u Srbiji da bi neko blizak vlasti na tome zaradio deset miliona evra! Harač je i to kad ministri od naroda traže štednju, a sami se ne odreknu ni jedne jedine masne privilegije.
Harač je i to kad vladajuća koalicija na silu prodaje „Telekom" samo da bi kaparisala još jedan mandat. Konačno, harač je, ljudi moji, to kad u Srbiji skoro da više nema nijednog medija u kome bilo šta od ovoga može i sme da se napiše!
Ne znam da li se razumemo, ali u sistemu zasnovanom na haraču nema nikakvog pravila i nema nikakvog zakona. U sistemu zasnovanom na haraču postoji samo zakon jačeg. U sistemu zasnovanom na haraču nema sreće ni za koga osim za age, dahije i kabadahije (čitaj: korumpirane skotove). I baš zato, jedini mogući odgovor na harač, na teror haračlija jeste buna. Buna protiv dahija.
Eto, ja vam rekoh, a vi ako ste razumeli - dobro je. Ako niste - još bolje.
http://www.pressonline.rs/sr/kolumne/story/147564/Demokratski+harač.html
dosta zločina... Dragan J. Vučićević
Demokratski harač
Srpska politička klasa, potpuno otuđena od realnog života, a suočena sa neodrživim troškovima postojećeg kumovsko-burazerskog političkog sistema, svakoga dana zavodi nam sve nove i nove harače.
Vladajući kvazievropejci pokazuju sad već neverovatnu kreativnost u izmišljanju načina da otmu još i još od već ojađenog naroda ne bi li dali samo sebi i samo svojima. U zemlji u kojoj je politika jedini isplativ i siguran biznis, harač je jedina efikasna metoda opstanka na vlasti.
Pazite, kažem harač, a ne porez. Jer, porez je civilizacijska tekovina koja obezbeđuje da se deo zarade svakog pojedinca odvoji i utroši za opšte dobro. A harač? Harač je otomanski običaj dranja kože sa leđa naroda da bi age, dahije i kabadahije živele u luksuzu i da bi silom opstajale na vlasti.
E, upravo tako, ovo što se danas u Srbiji radi nikako nije porez, ovo nije nikakva civilizacija, ovo je, bre, harač, ovo je čisto nasilje!
Sasvim konkretno, harač je to kad nam vlast obeća potpuno slobodno tržište naftnih derivata od Nove godine, a onda tajno zavede desetostruku akcizu za uvozno gorivo! Harač je to kad nam nove registracije i saobraćajne dozvole naplate po nemačkom cenovniku. Harač je to kad saobraćajci iskaču iz svakog žbuna ne bi li vozačima oteli sve što se oteti može. Harač je to kad vlada namerno pusti da dinar izgubi 30 odsto vrednosti, a onda na sva usta govori o nekakvom ekonomskom oporavku.
Harač je i to kad državna i javna preduzeća najprofitabilnije poslove prepuštaju firmama partijski podobnih „biznismena". Harač je i to kad vlast odluči da zameni sve poštanske sandučiće u Srbiji da bi neko blizak vlasti na tome zaradio deset miliona evra! Harač je i to kad ministri od naroda traže štednju, a sami se ne odreknu ni jedne jedine masne privilegije.
Harač je i to kad vladajuća koalicija na silu prodaje „Telekom" samo da bi kaparisala još jedan mandat. Konačno, harač je, ljudi moji, to kad u Srbiji skoro da više nema nijednog medija u kome bilo šta od ovoga može i sme da se napiše!
Ne znam da li se razumemo, ali u sistemu zasnovanom na haraču nema nikakvog pravila i nema nikakvog zakona. U sistemu zasnovanom na haraču postoji samo zakon jačeg. U sistemu zasnovanom na haraču nema sreće ni za koga osim za age, dahije i kabadahije (čitaj: korumpirane skotove). I baš zato, jedini mogući odgovor na harač, na teror haračlija jeste buna. Buna protiv dahija.
Eto, ja vam rekoh, a vi ako ste razumeli - dobro je. Ako niste - još bolje.
http://www.pressonline.rs/sr/kolumne/story/147564/Demokratski+harač.html
