Demokratija je bezvredna

Demokratija je bolja od diktature ili autokratije, ali postoji čitava skala nedemokratskih poredaka.
Nekažnjeno klevetanje ljudi, sejanje straha, zloupotreba institucija bezbednosti, kontrola privatnosti građana, uzurpiranje nadležnosti, sudska i policijska korupcija, slabljenje institucija, ugrožavanje sigurnosti građana, sve su to simptomi nedemokratske vlasti.
 
Demokratija je bolja od diktature ili autokratije, ali postoji čitava skala nedemokratskih poredaka.
Nekažnjeno klevetanje ljudi, sejanje straha, zloupotreba institucija bezbednosti, kontrola privatnosti građana, uzurpiranje nadležnosti, sudska i policijska korupcija, slabljenje institucija, ugrožavanje sigurnosti građana, sve su to simptomi nedemokratske vlasti.
Sve su to simptomi nedemokratske vlasti?
Da je zaista tako, ne bi bilo korupcije dok su na vlast ljudi koji su izabrani demokratskim putem.

Da nisi možda mislio na apsolutnu demokratiju?
 
Apsolutna demokratija ne postoji, to je čista teorija. Sve moderne države funkcionišu kroz predstavničku demokratiju, gde građani biraju svoje predstavnike, a institucije, zakoni i podele vlasti služe kao mehanizam kontrole i ograničavanja moći.

To naravno ne znači da korupcije nema. Ima je svuda.

Razlika je u tome što je u demokratskom sistemu korupciju teže sakriti: postoje nezavisni mediji, slobodne institucije, smena vlasti, javne rasprave, revizije, kontrole, opozicija, istraživački novinari… sve to stvara pritisak i čini zloupotrebe vidljivijim i rizičnijim.

U autokratiji i diktaturi korupcija je pravilo, ne izuzetak, i još gore, nema načina da je promeniš, jer je vlast iznad zakona i odgovornosti.

Dakle, demokratija nije savršena, ali je i dalje ubedljivo najbolji okvir koji postoji, jer jedini omogućava da se problemi rešavaju javno, da se vlast menja, i da se sistem postepeno popravlja.
 
Mislim da je demokratija bezvredna.
Demokratija odbacuje kvalitet i osvrće se na kvantitet; odbacuje mane i vrline i pridaje značaj popularnost.
Ovo je loše, jer činjenica je da postoje jaki i slabi, nadareni i nenadareni, sposobni i nesposobni.

Ovako je govorio Edmund Burke. Doduše, malčice sam ga parafrazirao. 🙂

Ево на chess.com шаховски мајстор игра против остатка света, и шта мислите ко добија партију, један мајстор или демократска већина осталог света?
 
Mislim da je demokratija bezvredna.
Demokratija odbacuje kvalitet i osvrće se na kvantitet; odbacuje mane i vrline i pridaje značaj popularnost.
Ovo je loše, jer činjenica je da postoje jaki i slabi, nadareni i nenadareni, sposobni i nesposobni.

Ovako je govorio Edmund Burke. Doduše, malčice sam ga parafrazirao. 🙂
Teško bi bilo smisliti mehanizam po kom bi neko ko je pametniji ili zaslužniji imao "veće" pravo glasa od nekog drugog (setimo se Platona i tri pastira, čuvena priča)
 
Mislim da je demokratija bezvredna.
Demokratija odbacuje kvalitet i osvrće se na kvantitet; odbacuje mane i vrline i pridaje značaj popularnost.
Ovo je loše, jer činjenica je da postoje jaki i slabi, nadareni i nenadareni, sposobni i nesposobni.

Ovako je govorio Edmund Burke. Doduše, malčice sam ga parafrazirao. 🙂
Најбоље да вечно влада Александар Фахријевич Вучин
 
Mislim da je demokratija bezvredna.
Demokratija odbacuje kvalitet i osvrće se na kvantitet; odbacuje mane i vrline i pridaje značaj popularnost.
Ovo je loše, jer činjenica je da postoje jaki i slabi, nadareni i nenadareni, sposobni i nesposobni.

Ovako je govorio Edmund Burke. Doduše, malčice sam ga parafrazirao. 🙂
najbolje su poluistine izgovorene visokim tonom....čist intelekt iskoči dranjem...
 
Koja sloboda? Demokratija je vladavina većine.

Демократија јесте владавина већине, над мањином.

Лек за то је давање веће слободе грађанима. Неки либертаријански приступ. Кад грађани имају већу слободу, онда она већина не влада над мањином, већ сваки грађанин има слободу (па нема власти над њим, тако да ни већина не влада над мањином).


Дакле, лек за лоше ствари у демократији није већа власт политичарима, функционерима и чиновницима, већ супротно, мања власт њима, а већа слобода ПОЈЕДИНЦИМА (било да припадају мањини или већини).
 
Apsolutna demokratija ne postoji, to je čista teorija. Sve moderne države funkcionišu kroz predstavničku demokratiju, gde građani biraju svoje predstavnike, a institucije, zakoni i podele vlasti služe kao mehanizam kontrole i ograničavanja moći.

To naravno ne znači da korupcije nema. Ima je svuda.

Razlika je u tome što je u demokratskom sistemu korupciju teže sakriti: postoje nezavisni mediji, slobodne institucije, smena vlasti, javne rasprave, revizije, kontrole, opozicija, istraživački novinari… sve to stvara pritisak i čini zloupotrebe vidljivijim i rizičnijim.

U autokratiji i diktaturi korupcija je pravilo, ne izuzetak, i još gore, nema načina da je promeniš, jer je vlast iznad zakona i odgovornosti.

Dakle, demokratija nije savršena, ali je i dalje ubedljivo najbolji okvir koji postoji, jer jedini omogućava da se problemi rešavaju javno, da se vlast menja, i da se sistem postepeno popravlja.
Skoro pa je najbolje kada vlada predstavnička monarhodemokratija, bukvalno nema korupcije svi su plaćeni iz kase monarhije...a posebno iz narodne kase da bi bili narodni poslanici...dobro, za posebne usluge monarh zavuče ruku pojedincu da plati uslugu poslanika...
 
Skoro pa je najbolje kada vlada predstavnička monarhodemokratija, bukvalno nema korupcije svi su plaćeni iz kase monarhije...a posebno iz narodne kase da bi bili narodni poslanici...dobro, za posebne usluge monarh zavuče ruku pojedincu da plati uslugu poslanika...
kao kada mu dozvoliš da ulovi jelena u kraljevskom lovištu ili komšijinu ženu koju je samo kralj kresnuo, demokratski...
 

Back
Top