- Poruka
- 2.736
Srpski političari prodali i reke
Centralna Srbija u klopci: gubi luke koje povezuju Koridor 10 i Dunav
Srbija ima idealan geografski položaj da bude spona evropskog vodenog i kopnenog transporta, što bi joj donelo ne samo ekonomsku dobit, već i mnogo veći politički i strateški značaj. Međutim, zbog kratkovidosti svih vlada u poslednjih 20 godina, praktično smo ostali bez ijedne luke koja bi povezivala Koridor 10 s Dunavom.
Saobraćajna i privredna strategija uložena je samo na jednu kartu – kopneni Koridor 10, ali stručnjaci upozoravaju da je to hazaderski potez i da naše želje nisu dovoljne da vrate kamione na autoput i napune železničke vagone. „Koridor 10 već gubi trku s Koridorom 4 kroz Bugarsku i Rumuniju, na koji se preselio veliki deo teretnog saobraćaja: njime je transport lakši uprkos lošijoj trasi, jer je neuporedivo manje zadržavanja na granicama.
Kad se završi most preko Dunava između Vidina i Kalafata, uprkos tvrdnjama političara da smo nezaobilazni, Srbija će definitivno biti zaobiđena i izolovana. Naša jedina šanssa da ostanemo značajni jeste u povezivanju kopnenog Koridora 10 s Dunavom” – naglašava dr Saša Jovanović, ekspert za luke i vodeni saobraćaj, i dodaje da istu robu koju iz luke Kopar dovozimo železnicom, već sada možemo brodovima iz Konstance da prevezemo četvorostruko jeftinije, ali ne može da objasni zašto rečni transport.
Kroz našu zemlju danas protiču dve međunarodne reke, Dunav i Sava, na kojima je tranzit brodova veliki, ali oni sve ređe pristaju, pa od rečnog saobraćaja imamo sve manje koristi. „Roba, kao i voda, traži put s najmanje prepreka i teško se vraća na stare tokove. Nažalost, luke se ovde smatraju prostim pretovarnim mestima gde se gomilaju zarđale barže i kamioni, pa su zato i privatizovane u paketu s fabrikama cipela i dućanima. U svetu su luke najvažniji objekti saobraćajne infrastrukture, čvorišta koja spajaju bar tri različita vida transporta i gde se odvija lavovski deo međunarodne razmene” – kaže dr Jovanović, koji je „pekao zanat” i stekao doktorat u Barseloni, jednom od najvećih svetskih lučkih centara.
„Država se sada suočava s posledicama katastrofalne privatizacije luka, nezabeležene u svetu. Naime, lučko priobalje, akvatorija i infrastruktura se još od starog Rima, smatraju javnim dobrima od izuzetnog značaja i ne mogu se prodati. Privatizuju se samo preduzeća koja upravljju dizalicama i skladištima, ali ne smeju da ugrožavaju funkcionisanje vodenog saobraćaja i luka, koje su izuzetno važne ne samo za privredu, već i za odbranu i bezbednost zemlje, kao i ključne tačke transporta strateških roba kao što su žito, rude, nafta i derivati” – upozorava dr Jovanović.
Saobraćajni stručnjaci ne smatraju da su novi vlaasnici luka isključivo odgovorni za velike probleme koje je izazvala privatizacija. „Pre privatizacije nije zakonom definisano ni šta je to javno dobro, niti su ustanovljene lučke uprave, koje u svim zemjama sveta štite luke od zloupotreba i monopola.
Najveća odgovornost je na vladama i političarima koji su dozvolili da se luke prodaju i koriste na način koji ugrožava nacionalne interese. Kupci s pravom kažu da su ispunili sve uslove ugovora koje je država sama sastavila, a njen je problem što se nije štitila. S pravne strane to je tačno, dok se o moralu i korupciji može samo raspravljati” – kaže dr Jovanović.
Statistički, na našem delu tokova Save i Dunava postoji oko 16 luka, ali najvažniji su lučki centri u Novom Sadu, Beogradu, Pančevu i Smederevu, a država kontroliše još samo novosadsku luku i garantuje slobodan saobraćaj brodova. Sve ostale vlasnici mogu potpuno ili delimično da zatvore kad god zažele, ili kad po privatizacionom ugovoru istekne period da se kupljeno preduzeće bavi lučkom delatnošću.
Saobraćajni stručnjaci smatraju da je Smederevo idealno za novu centralnu državnu luku, jer bi roba brzo i lako cirkulisala između reke i bliskog železničko-drumskog Koridora 10. i to je, nažalost, nemoguće, jer ni pristajanje brodova ni izgradnju luke ne dopuštaju – Amerikanci. Nasurot srpskim vlastima koje su zanemarile i izgubile svoje luke i vodni saobraćaj, američki finansijeri novog autoputa od albanske luke Drač do Merdara kažu da će ovaj pravac biti saobraćajna osovina Jugoistočne Evrope, jer će povezivati Sredozemno more s Koridorom 10 i Dunavom.
Srpski brodari kažu da od toga naša država neće imati mnogo koristi. Naprotiv, umesto da ubire prihode, moraće da plaća da bi koristila svoju reku i priobalje.
Izbor iz nedeljnika „Nedeljni telegraf”, 01. juli 2009, broj 688
Centralna Srbija u klopci: gubi luke koje povezuju Koridor 10 i Dunav
Srbija ima idealan geografski položaj da bude spona evropskog vodenog i kopnenog transporta, što bi joj donelo ne samo ekonomsku dobit, već i mnogo veći politički i strateški značaj. Međutim, zbog kratkovidosti svih vlada u poslednjih 20 godina, praktično smo ostali bez ijedne luke koja bi povezivala Koridor 10 s Dunavom.
Saobraćajna i privredna strategija uložena je samo na jednu kartu – kopneni Koridor 10, ali stručnjaci upozoravaju da je to hazaderski potez i da naše želje nisu dovoljne da vrate kamione na autoput i napune železničke vagone. „Koridor 10 već gubi trku s Koridorom 4 kroz Bugarsku i Rumuniju, na koji se preselio veliki deo teretnog saobraćaja: njime je transport lakši uprkos lošijoj trasi, jer je neuporedivo manje zadržavanja na granicama.
Kad se završi most preko Dunava između Vidina i Kalafata, uprkos tvrdnjama političara da smo nezaobilazni, Srbija će definitivno biti zaobiđena i izolovana. Naša jedina šanssa da ostanemo značajni jeste u povezivanju kopnenog Koridora 10 s Dunavom” – naglašava dr Saša Jovanović, ekspert za luke i vodeni saobraćaj, i dodaje da istu robu koju iz luke Kopar dovozimo železnicom, već sada možemo brodovima iz Konstance da prevezemo četvorostruko jeftinije, ali ne može da objasni zašto rečni transport.
Kroz našu zemlju danas protiču dve međunarodne reke, Dunav i Sava, na kojima je tranzit brodova veliki, ali oni sve ređe pristaju, pa od rečnog saobraćaja imamo sve manje koristi. „Roba, kao i voda, traži put s najmanje prepreka i teško se vraća na stare tokove. Nažalost, luke se ovde smatraju prostim pretovarnim mestima gde se gomilaju zarđale barže i kamioni, pa su zato i privatizovane u paketu s fabrikama cipela i dućanima. U svetu su luke najvažniji objekti saobraćajne infrastrukture, čvorišta koja spajaju bar tri različita vida transporta i gde se odvija lavovski deo međunarodne razmene” – kaže dr Jovanović, koji je „pekao zanat” i stekao doktorat u Barseloni, jednom od najvećih svetskih lučkih centara.
„Država se sada suočava s posledicama katastrofalne privatizacije luka, nezabeležene u svetu. Naime, lučko priobalje, akvatorija i infrastruktura se još od starog Rima, smatraju javnim dobrima od izuzetnog značaja i ne mogu se prodati. Privatizuju se samo preduzeća koja upravljju dizalicama i skladištima, ali ne smeju da ugrožavaju funkcionisanje vodenog saobraćaja i luka, koje su izuzetno važne ne samo za privredu, već i za odbranu i bezbednost zemlje, kao i ključne tačke transporta strateških roba kao što su žito, rude, nafta i derivati” – upozorava dr Jovanović.
Saobraćajni stručnjaci ne smatraju da su novi vlaasnici luka isključivo odgovorni za velike probleme koje je izazvala privatizacija. „Pre privatizacije nije zakonom definisano ni šta je to javno dobro, niti su ustanovljene lučke uprave, koje u svim zemjama sveta štite luke od zloupotreba i monopola.
Najveća odgovornost je na vladama i političarima koji su dozvolili da se luke prodaju i koriste na način koji ugrožava nacionalne interese. Kupci s pravom kažu da su ispunili sve uslove ugovora koje je država sama sastavila, a njen je problem što se nije štitila. S pravne strane to je tačno, dok se o moralu i korupciji može samo raspravljati” – kaže dr Jovanović.
Statistički, na našem delu tokova Save i Dunava postoji oko 16 luka, ali najvažniji su lučki centri u Novom Sadu, Beogradu, Pančevu i Smederevu, a država kontroliše još samo novosadsku luku i garantuje slobodan saobraćaj brodova. Sve ostale vlasnici mogu potpuno ili delimično da zatvore kad god zažele, ili kad po privatizacionom ugovoru istekne period da se kupljeno preduzeće bavi lučkom delatnošću.
Saobraćajni stručnjaci smatraju da je Smederevo idealno za novu centralnu državnu luku, jer bi roba brzo i lako cirkulisala između reke i bliskog železničko-drumskog Koridora 10. i to je, nažalost, nemoguće, jer ni pristajanje brodova ni izgradnju luke ne dopuštaju – Amerikanci. Nasurot srpskim vlastima koje su zanemarile i izgubile svoje luke i vodni saobraćaj, američki finansijeri novog autoputa od albanske luke Drač do Merdara kažu da će ovaj pravac biti saobraćajna osovina Jugoistočne Evrope, jer će povezivati Sredozemno more s Koridorom 10 i Dunavom.
Srpski brodari kažu da od toga naša država neće imati mnogo koristi. Naprotiv, umesto da ubire prihode, moraće da plaća da bi koristila svoju reku i priobalje.
Izbor iz nedeljnika „Nedeljni telegraf”, 01. juli 2009, broj 688
