Када су демографски губици и жртве рата у питању имамо пуно манипулација, селективног приказа навода (касније ћу о томе) и још више слуђивања и распамећивања, у свему томе тешко је остати бистрог ума.
Елем да би добили ваљане резултате прорачуна демографских губитака, прво се мора установити бројност популације Југославије 1941.године, јер попис те године није вршен. И укупно и по народностима колико је могуће или макар по вјероисповјести јер су пописи 1921. и 1931. имали рубрику вјероисповјест, не и националност.
Зато код прорачуна популације ваља погледати кретања између пописа у краљевини СХС 1921.године (
овдје) и пописа у краљењвини Југославији 1931.године (
овдје). По попису 1921. краљевина СХС је бројала популацију од 11.984.911 душа а краљевина Југославија је 1931.године бројала 13.934.038 становника. Што чини десетогодишњи демографски прираштај 16,26% односно годишњи прираштај 1,52%, који се разумљиво прогресивно увећава.
Прираштај није исти код свих вјероисповјести, код православних смо имали десетогодишњи прираштај 21,32% односно 1,95% годишње, код католика 10,81% односно 1,04% а код муслимана је одговарао прираштају на нивоу Југославије. Сходно овој
публикацији имамо демографскја кретања и по народима, ту је број Срба у периоду 1921.године са 4.791.000 порастао на 5.848.000 1931.године (22,06%), односно годишњи прираштај 2,01%. Важно је нагласити да је демографски прираштај и у периоду између 1948. и 1961.године међу Србима био јако добар, много већи од југословенског просјека (годишњи прираштај Срби 1,56%, на нивоу Југославије 1,26%), велики пад прираштаја међу Србљем почиње након 1961.године.
Ако би узели као основ прираштај 1921-31.године код прорачуна популације 1941.године а по мени није га погрешно узети, добили би слијетеће резултате прорачуна популације 1941.године и пројекцију популације са истим прогресивним годишњим прираштајем за седам година, до 1948.године, значи до пописа становништва. Ево и те табеле.
| Попис 1921. | Попис 1931. | Прираштај 1921-31 | Прорачун 1941 | Пројекција 1948 | Попис 1948 | Демогр.губици |
1. Православни | 5.593.057 | 6.785.501 | 21,32% | 8.232.175 | 9.423.371 | 7.828.134 | 1.595.237 |
1.1 Срби | 4.791.000 | 5.848.000 | 22,06% | 7.138.197 | 8.199.647 | 6.726.794 | 1.472.853 |
1.2 Ост. правосл. | 802.057 | 937.501 | 16,89% | 1.095.818 | 1.223.723 | 1.101.340 | 122.383 |
2. Католици | 4.708.657 | 5.217.487 | 10,81% | 5.781.303 | 6.215.478 | 5.648.123 | 567.355 |
3. Муслимани | 1.345.271 | 1.561.166 | 16,05% | 1.811.709 | 2.013.533 | 1.835.036 | 178.497 |
4. Остали | 337.926 | 369.884 | 9,46% | 404.864 | 431.221 | 228.450 | 202.771 |
Укупно | 11.984.911 | 13.934.038 | 16,26% | 16.230.051 | 18.083.603 | 15.539.743 | 2.543.860 |
На попису становништва 1948.године (
овдје) смо имали 15.772.098 пописаних становника Југославије но овдје сам одбио становнике Истре и словенске регије уз Горицу (укупно 232.355 становника) јер они нису обухваћени пописима 1921. и 1931.године и да би могли пратити демографске губитке потребно је ову популацију изоставити.
Како 1948.године нисмо имали рубрику вјероисповјест код католика у рубрици сам објединио Хрвате, Словенце, Мађаре, Италијане и друге народе католичке провијенције те сам разумљиво одузео католике настањене у Истри.
Код муслимана 1948.године сам објединио Шиптаре (Албанце), Турке, муслимане-неопредијељене (на том попису) те сам додао Србе-муслимане и Хрвате-муслимане јер су тим пописом, муслимани имали могућност избора да се сврстају у поменуте категорије.
На број Срба евидентиран пописом (6.547.117) сам додао Црногорце (425.703) и умањио са Србе муслимане који су 1931.били евидентирани у другој рубрици.
Наравно да су овдје могућа одступања, није лако пратити демографска кретања ако на једном попису имамо рубрику вјероисповјест а на другом националност, такође појављују се нове националности (1948. Црногорци, 1961. Југословени који додуше нису битни за ову објаву), код неких народа имамо више религија, и ту колико год темељито и студиозно пришли материји, одређена одступања су увијек могућа. Ипак, тежио сам реалном сагледавању и уважавајући пројекцију по основу кретања 1921-31 та одступања могу бити највише 1%.
По овом прорачуну уз идентичан прираштај на нивоу читаве Југославије као у периоду 1921-31. (16,26%) Југославија је 1941. имала популацију од 16.230.051 душа. Пројектована популација без губитака због рата са истим годишњим природним прираштајем би 1948.године требала бити 18.083.603 становника, односно демографски губици (значи и жртве рата и демографски губици због миграција, увећаног морталитета због ратних дешавања и умањеног фертилитета због рата) Југославије су 2.543.860 становника.
Када су Срби само у питању демографски губици на простору читаве Југославије су по овој пројекцији 1.472.853.
Наравно да годишњи прираштај у периоду 1931-41 није био константно 1,52% за ниво Југославије, а није био ни у континуитету 2,01% ограничено само за Србе. одређених одступања је било у зависности од бројних околности, одређеним корекцијама ћемо добити и различите демографске губитке у односу на мој прорачун који је понављам базиран строго на кретањима 1921-31.године.
Они могуи бити мањи, али могу бити и већи. Овај прорачун је доста близу прорачуну демографа Драгољуба Тасића који је урађен 1951.године. Насупрот томе Долфе Вогелник је 1952.године сачинио прорачун по којем демографски губици на нивоу Југославије нису мањи од 2.854.000 (а жртве рата не мање од 1.814.000), значајно увећање у односу на овај прорачун су посљедица јер је Вогелник рачунао да се крајем 1930их када су генерације рођене након великог рата, десио демографски бум, и умјесто годишњег прираштаја од 1,52% заступао је тезу да тих година годишњи прираштај бјеше између 1,86-2,13%.
У наредним постовима ћу се осврнути на Кочовићев прорачун.