Demencija

Takvi traumatični događaji mogu da budu okidač za početak demencije, čak i mnogo banalniji. Ali pošto je tvoj otac svega toga svestan - nadajmo se da ipak nije taj slučaj. Depresiju ima svakako, neophodna je terapija, tu samo neuropsihijatar može da pomogne. Mislim da bi svejedno bilo dobro da svi zajedno odete na taj zakazani pregled. Pustite njega da priča, a ako imate šta da dodate, to bolje zapišite na cedulji pa doturite doktoru pred kraj razgovora. Nije sigurno da nije demencija (koja uključuje podozrivost i paranoju), tako da treba biti oprezan u ophođenju, koliko je to moguće.
 
На основу онога што знам о деменцији, што на основу искуства, што на основу прочитане литературе, не чини ми се да се ради о деменцији. Пре свега његова сарадљивост се веома коси с оним како се дементни најчешће понашају. Затим, сам је схватио да нешто није како је било и потражио помоћ, а дементне је тешко сатерати код неуропсихијатра. Уопште то постојање свести о промени није типично, типичније је негирање. Верујем пре да је стрес изазвао промене у понашању, што не значи да ако та нека депресија не буде санирана он неће ући и у деменцију (варијанта психоорганског синдрома). Чак то је чест случај у тим годинама.
Мислим да је добро да га под било којим изговором пратите код лекара. И да свакако треба инсистирати и на скенеру главе, како би се искључило да се ради о нечем органском. Ја не бих ишла унапред да разговарам са доктором, то тек може пробудити код њега осећај да му радите нешто иза леђа. Ако буде требало, увек се може накнадно отићи.
 
На основу онога што знам о деменцији, што на основу искуства, што на основу прочитане литературе, не чини ми се да се ради о деменцији. Пре свега његова сарадљивост се веома коси с оним како се дементни најчешће понашају. Затим, сам је схватио да нешто није како је било и потражио помоћ, а дементне је тешко сатерати код неуропсихијатра. Уопште то постојање свести о промени није типично, типичније је негирање. Верујем пре да је стрес изазвао промене у понашању, што не значи да ако та нека депресија не буде санирана он неће ући и у деменцију (варијанта психоорганског синдрома). Чак то је чест случај у тим годинама.
Мислим да је добро да га под било којим изговором пратите код лекара. И да свакако треба инсистирати и на скенеру главе, како би се искључило да се ради о нечем органском. Ја не бих ишла унапред да разговарам са доктором, то тек може пробудити код њега осећај да му радите нешто иза леђа. Ако буде требало, увек се може накнадно отићи.

Margareta! Konačno si se oglasila :)
sve se slažem što si napisala -
uf, da, i moja majka u čekaonici stalno ponavaljala "a šta ću ja ovde? ja sam zdrava..."
 
Poslednja izmena:
Takvi traumatični događaji mogu da budu okidač za početak demencije, čak i mnogo banalniji. Ali pošto je tvoj otac svega toga svestan - nadajmo se da ipak nije taj slučaj. Depresiju ima svakako, neophodna je terapija, tu samo neuropsihijatar može da pomogne. Mislim da bi svejedno bilo dobro da svi zajedno odete na taj zakazani pregled. Pustite njega da priča, a ako imate šta da dodate, to bolje zapišite na cedulji pa doturite doktoru pred kraj razgovora. Nije sigurno da nije demencija (koja uključuje podozrivost i paranoju), tako da treba biti oprezan u ophođenju, koliko je to moguće.

Sad,da li ima depresiju to je diskutabilno.Mozda nisam dobro pratila postove ali cinimi se da osim promene u intenzitetu pokzivanja emocija nema nekih posebnih naznaka depresije.Moze biti da je pocelo gasenje lampica u mozgu.Samo iskusan i posvecen neuropsihijatar je resenje da se uspori dalji proces koji je neminovan.
 
Sad,da li ima depresiju to je diskutabilno.Mozda nisam dobro pratila postove ali cinimi se da osim promene u intenzitetu pokzivanja emocija nema nekih posebnih naznaka depresije.Moze biti da je pocelo gasenje lampica u mozgu.Samo iskusan i posvecen neuropsihijatar je resenje da se uspori dalji proces koji je neminovan.

Ja ne primećujem znakove depresije kod njega.

A za ovo boldovano: kako i gde ga naći?

Nažalost, imala sam borbu sa depresijom kod starijeg sina, gde je neuropsihijatar bila totalno nezainteresovana, i neposvećena, a važi za vrhunskog stručnjaka. Njemu nije pomogla ni malo, nije ga čestito ni saslušala.
 
Sad,da li ima depresiju to je diskutabilno.Mozda nisam dobro pratila postove ali cinimi se da osim promene u intenzitetu pokzivanja emocija nema nekih posebnih naznaka depresije.Moze biti da je pocelo gasenje lampica u mozgu.Samo iskusan i posvecen neuropsihijatar je resenje da se uspori dalji proces koji je neminovan.

Isto mislim. nema znakova depresije, a promena karaktera je klasika demencije i te neke obične stvari, obuvanje, oblačenje, dezorijentisanost i taj neki osećaj da mu se nešto dešava.

Šro se tiče saradnje i svesnosti, moj otac je imao momente kada mi je govorio da se sa njim nešto događa....a onda posle 5 minuta kaže da je zdrav kao dren :lol: I sarađivao je sa svim lekarima a imao je dijagnozu Alchajmera. Sve to zavisi od svakog konkretnog slučaja.
 
pa celo zdravstvo je u haosu....evo vec godinu dana ide na vma kod neurologa....i nijednom nije bio isti doktor na pregledu...svako procita sta je napisao onaj pre njega...postavi par pitanja i tolko...ne kazem da ne znaju...vec jednostavno da je sve postavljeno naopacke,sistem i cela organizacija ne valja.
 
Ок, нека буде депресија прејака реч.
Али човек је у једном тренутку доживео шок због случаја са женом. То је могло изазвати страх да јој се нешто не догоди, на који се калеми страх од сопствене немоћи у таквим ситуацијама да помогнеш и себи и другима, страх од губитка, потпуне промене живота, страх од коначности. Наравно да све ово претпоставке. Страх може лако довести до незаинтересованости за било шта друго осим за предмет свог страховања и своја осећања поводом тога. Може се ширити на небитне ствари, као неугашено светло, али и постати страх од мрака. Страх може да нас преокупира толико да смо неусредсређени на „обичне” ствари, па не пазимо као ходамо, не погодимо ногавицу, изађемо с блузом обученом наопако на улицу и не приметивши.
Деменција је мало подмуклија болест, не шамара и не букти као пожар, већ наступа тихо, корак по корак, па је и не препознамо дуже време. Осим у случају васкуларне деменције, после можданог удара.
У сваком случају, ЗД, било који психијатар простим тестом установи да ли постоји „прескакање” које је симптом деменције.
 
Sad,da li ima depresiju to je diskutabilno.Mozda nisam dobro pratila postove ali cinimi se da osim promene u intenzitetu pokzivanja emocija nema nekih posebnih naznaka depresije.Moze biti da je pocelo gasenje lampica u mozgu.Samo iskusan i posvecen neuropsihijatar je resenje da se uspori dalji proces koji je neminovan.

Očekivala bih od nekog kao što si ti - čija majka pije tolike antidepresive - da zna mnogo više o depresiji. To se inače dešava i onima koji nisu dementni, a depresija je u demenciji i u sličnim bolestima (alchajmerova, parkinsova) uglavnom samo prolazna faza... naizgled za mnoge bezbolna i neprimetna, a za bolje posmatrače dobar znak da se nešto dešava.

Osim neuropsihijatra, treba konsultovati i psihologa.
 
Poslednja izmena:
pa depresija je pocetna osnova za sve ostale "neurozne"bolesti...sve pocinje s njom i samo se nadogradjuje...sve su to nijanse posle vise manje...demencija,parkins,alchajmer,itd itd
 
Očekivala bih od nekog kao što si ti - čija majka pije tolike antidepresive - da zna mnogo više o depresiji. To se inače dešava i onima koji nisu dementni, a depresija je u demenciji i u sličnim bolestima (alchajmerova, parkinsova) uglavnom samo prolazna faza... naizgled za mnoge bezbolna i neprimetna, a za bolje posmatrače dobar znak da se nešto dešava.

Osim neuropsihijatra, treba konsultovati i psihologa.

Bas zato mi se i cini da nema problem sa depresijom.Ipak,gledam iz subjektivnog ugla i poredim sa onim sto imam u kuci.Mozda gresim,verovatno lekari to finije primecuju.Ono sto je depresija kod moje mame nema ni slicnosti onome sto je kod ovog coveka.Opet,varijacije su naravno moguce.

- - - - - - - - - -

Ja ne primećujem znakove depresije kod njega.

A za ovo boldovano: kako i gde ga naći?

Nažalost, imala sam borbu sa depresijom kod starijeg sina, gde je neuropsihijatar bila totalno nezainteresovana, i neposvećena, a važi za vrhunskog stručnjaka. Njemu nije pomogla ni malo, nije ga čestito ni saslušala.

<Gde ga naci>?Pravo je pitanje.To moras tragati od jednog do drugog,od d.z. do privatnih lekara sa preporukama.
 
Pola Bromazepama!!??Od koliko miligrama?To je malo,moras insistirati da joj povecaju dozu bar uvece da lepo spava.Kako podnosi lekove za smirenje,ujutru je ok ili je jos zbunjenija?Moja mama pije redovno 2,5 mg Lorazepama uvece,ponekad joj dodam jos pola a nekad na njeno insistiranje i jos cetvrtinu kad oseti da je mnogo uznemirena.Dakle,nekad i skoro 5mg.Od prosle godine hoce da pije lekove za smirenje jer je iako veca kolicina uvece ujutru malo pospana i odspava do 9 ili 9 i 30 i onda je uglavnom dobro raspolozena i smirena.Lepo jede i solidno funkcionise u toku dana.Dokazana je i moze s njom razgovarati.Naravno,jos je tu i Leponex i Citalex.Konsultovala sam psihijatra oko Lorazepama i odmah mi je rekao da joj slobodno povecam dozu ako primetim da treba.Sta cu...znam da ce se vremenom navuci na te lekove ali za sada je korist u prvom planu.

Pila je pola rispolepta u podne, pa su sad prebacili za vece.Ali, posto su u petak *vec napakovali lekove*, reklai su da ce u subotu dobiti uvece rispolept. U petak je opet odbijala da spava i izlazila na hodnik, u subotu je spavala, a u nedelju je oko 19h sisla skroz do izlaza i bila bila je uznemirena uz stalno ponavljanje da hoce kuci. Nesto jos fali za popodne, a pogotovo sada kada su joj premestili rispolept za vece. Moracu opet da zovem doktore. Problem je u periodu od 17-20h. Iz nekog razloga izbegavaju previse antipsihotika i sedativa. Ali ovako nece moci. Preko dana je mirna i stabilna. Zvala sam doktoricu opste prakse i ona mi rece da je doslo do zabune i da ne znaju kada treba da daju rispolept.:eek: A se celog vikenda nadam da ce napokon da deluje. Poslala sam poruku neurospihijatru, nadam se da ce odreagovati. Kako se pribllizava vece, pocinjem da strepim.
 
Poslednja izmena:
Bas zato mi se i cini da nema problem sa depresijom.Ipak,gledam iz subjektivnog ugla i poredim sa onim sto imam u kuci.Mozda gresim,verovatno lekari to finije primecuju.Ono sto je depresija kod moje mame nema ni slicnosti onome sto je kod ovog coveka.Opet,varijacije su naravno moguce.

- - - - - - - - - -



<Gde ga naci>?Pravo je pitanje.To moras tragati od jednog do drugog,od d.z. do privatnih lekara sa preporukama.

Depresija je siiiiirok pojam. I ne bih da se upustam u dijagnostikovanje. Imam tu dijagnozu, a toliko sam aktivna i dinamicna... ma, niko ne bi rekao da se ponasam depresivno. Pijem isto taj citalex, i to popodne da me ne bi obarao u toku radnog dana. Za psihijatra je bitno da ima iskustva i da je posvecen pacijentu. Moja mama i ja smo imale srecu da naidjemo na divnu doktoricu, koja je jako posvecena svojim pacijentiam, ima veliko iskustvo i reaguje na svaku promenu-Dr Mira Stojanovic. Sjajna je i kao covek i kao profesionalac. Koliko se mama vec leci i koliko smo menjali lekara... dr Mira Stojanovic je sjajna.
 
treba predloziti izmene u zakonu...da kada porodica ima nekog bolesnog iz ovog domena ....da bude obavezno da i neko ko se brine o tom bolesnom ide na razgovore kod psihologa (mislim na posebno)...jer ovo je stvarno tesko izdrzati kolko god imali ljubavi.
 
treba predloziti izmene u zakonu...da kada porodica ima nekog bolesnog iz ovog domena ....da bude obavezno da i neko ko se brine o tom bolesnom ide na razgovore kod psihologa (mislim na posebno)...jer ovo je stvarno tesko izdrzati kolko god imali ljubavi.

Ne treba cekati da ti drzava organizuje. Uvek mozes sama da odes kod psihologa ili psihijatra i dobijes savet za sebe. To sam vise puta potencirala na forumu. Nemojte cekati da se zakomplikuje. Mislila sam da sam toliko jaka da mogu bez podrske lekara. I nastavila sam da obavljam sve uobicajeno, kao sto radim i sada. E, kada sam pocela da pucam za svaku sitnicu, da se izdirem na kasirke i prolaznike... videla sam da je djavo odneo salu:zper: I rekose da je depresija. A ja jurim 100 na sat i malo mi je 24 h da sve uradim. Uvek doterana, malo teze ustanem ujutru ali ceo dan u spidu i na poslu i kada dodjem kod kuce. Muz se cudi odakle mi tolika snaga. Ipak je dijagnoza i kod mene depresija, sta god to znacilo.
 
znaci da otaljavas zivot kao masina...bez uzivanja u sporednim sitnicama.kad stanes puci ces.
idem i ja....ali za sada sa njom jos uvek....ali osecam da cu morati i bez nje
 
Bio je odmor...baš je bio...a onda sam došla kući u surovu stvarnost.
Mama u domu, nema baš osećaj za vreme, što je dobro , jer nije shvatila da nas nije bilo 10 dana. Imala je posetu, bili joj brat i sestra, mislim da su je samo uznemirili jer nije dobila pažnju za ono što je namerila da im ispriča, a to je da sam je ja kidnapovala i zatvorila u dom. Oni su blago užasnuti kako dom izgleda, a ja ne mogu da im objasnim da je to najbolji dom od 20 koliko sam ih pregledala. pitam, pa jeste li vi videli bolji dom...tatka kaže, pa ja jesam, ono što sam videla na TV bolje izgleda, ovde su oni pod punom kontrolom...
Pa naravno da su pod kontrolom, kad neko napravi požar u zgradi, kad neće da pije lekove i kad nije u stanju da se samostalno brine o sebi i mora da bude pod kontrolom...
 
Oni su blago užasnuti kako dom izgleda, a ja ne mogu da im objasnim da je to najbolji dom od 20 koliko sam ih pregledala. pitam, pa jeste li vi videli bolji dom...tatka kaže, pa ja jesam, ono što sam videla na TV bolje izgleda, ovde su oni pod punom kontrolom...
Pa naravno da su pod kontrolom, kad neko napravi požar u zgradi, kad neće da pije lekove i kad nije u stanju da se samostalno brine o sebi i mora da bude pod kontrolom...

stvarno svašta, pa koja bi bila svrha domskog smeštaja bolesne osobe da nije pod kontrolom -
 
Bio je odmor...baš je bio...a onda sam došla kući u surovu stvarnost.
Mama u domu, nema baš osećaj za vreme, što je dobro , jer nije shvatila da nas nije bilo 10 dana. Imala je posetu, bili joj brat i sestra, mislim da su je samo uznemirili jer nije dobila pažnju za ono što je namerila da im ispriča, a to je da sam je ja kidnapovala i zatvorila u dom. Oni su blago užasnuti kako dom izgleda, a ja ne mogu da im objasnim da je to najbolji dom od 20 koliko sam ih pregledala. pitam, pa jeste li vi videli bolji dom...tatka kaže, pa ja jesam, ono što sam videla na TV bolje izgleda, ovde su oni pod punom kontrolom...
Pa naravno da su pod kontrolom, kad neko napravi požar u zgradi, kad neće da pije lekove i kad nije u stanju da se samostalno brine o sebi i mora da bude pod kontrolom...

Bar si na kratko uzivala,cuvaj sad tu energiju bice ti potrebna.
Uzas,kako ljudi nisu svesni cemu sluzi dom kad je neko bolestan.Zar su u tim slucajevima bitne boje zavesa i stoljnjaka!!?:dash:Zao mi je sto imas dodatne probleme sa nerazumevanjem familije.

- - - - - - - - - -

Ne treba cekati da ti drzava organizuje. Uvek mozes sama da odes kod psihologa ili psihijatra i dobijes savet za sebe. To sam vise puta potencirala na forumu. Nemojte cekati da se zakomplikuje. Mislila sam da sam toliko jaka da mogu bez podrske lekara. I nastavila sam da obavljam sve uobicajeno, kao sto radim i sada. E, kada sam pocela da pucam za svaku sitnicu, da se izdirem na kasirke i prolaznike... videla sam da je djavo odneo salu:zper: I rekose da je depresija. A ja jurim 100 na sat i malo mi je 24 h da sve uradim. Uvek doterana, malo teze ustanem ujutru ali ceo dan u spidu i na poslu i kada dodjem kod kuce. Muz se cudi odakle mi tolika snaga. Ipak je dijagnoza i kod mene depresija, sta god to znacilo.

Eee,ako nastavimo tako kao sto ti radis a i ja sam takva nasa deca ce uskoro imati i gore probleme sa nama.
Vazno je ici kod psihijatra i savetovati se,kao i dobiti terapiju ali moramo sebi sami da organizujemo zivot u kom moramo naci mesta za opustanje i uzivanje.NIje lako usporiti,i ziveti normalno sa bolesnikom u kuci pored svih obaveza.
 
Bar si na kratko uzivala,cuvaj sad tu energiju bice ti potrebna.
Uzas,kako ljudi nisu svesni cemu sluzi dom kad je neko bolestan.Zar su u tim slucajevima bitne boje zavesa i stoljnjaka!!?:dash:Zao mi je sto imas dodatne probleme sa nerazumevanjem familije.

- - - - - - - - - -



Eee,ako nastavimo tako kao sto ti radis a i ja sam takva nasa deca ce uskoro imati i gore probleme sa nama.
Vazno je ici kod psihijatra i savetovati se,kao i dobiti terapiju ali moramo sebi sami da organizujemo zivot u kom moramo naci mesta za opustanje i uzivanje.NIje lako usporiti,i ziveti normalno sa bolesnikom u kuci pored svih obaveza.

Potpuno si u pravu. S obzirom da imam stresan posao, evropsko radno vreme a nemam para da rucam u gradu vec moram svako vece da kuvam, moram da budem doterana na radnom mestu, posao nije vezan samo za kancelariju, rad sa razlicitim tipovima ljudi iscrpljuje, kod kuce problem sa svekrom, sa mamom stalno na telefonskoj vezi, svakih mesec i po putujem kod mame, radim od procenta a moram da platim sve troskove... kada cu da se opustim i sa kojim novcem? Psihicka strana je jako vazna i koliko god se opustamo mislim da je to privid u odnosu na ono sto trpe nasi zivci i koliko gutamo u sebi. Ja nisam mogla to da resim bez hemije. Ko moze... svaka mu cast. A stizali su me problemi sa svih strana. I bolest i smrt oca, pa bolest i smrt svekrve, pa bolest mame, pa bolesna tetka, pa nerazumna rodbina...
Kada sam zatrpana poslom onda ne mogu da razmisljam o mami i njenoj bolesti, jer moram da budem koncentrisana. Delimicno se zbog toga zatrpavam poslom a delimicno zbog zarade. Ali negde u meni tinja problem i emotivna borba i jedini nacin je bio da se spasavam uz pomoc antidepresiva. Zanemarljivo je koliko ga pijem - cetvrtina od 20mg citalexa, doktorica kaze da je to vise placebo. Ali meni prija u toj dozi. Vece kolicine su mi smetale. Nemam dece i nemam na kome da ispoljim sav emotivni kapacitet. Znam da je to dodatna slatka obaveza sa decom, ako ih imate, ali i opustanje. Imam za saradnike mladje ljude, pa je to jedan od nacina. I poneka kafica sa prijateljima. lepi trenuci sa suprugom. procitana knjiga illi odgledan film. Ali, problem je prisutan i ne mogu se dovoljno distancirati od toga.
 
Bio je odmor...baš je bio...a onda sam došla kući u surovu stvarnost.
Mama u domu, nema baš osećaj za vreme, što je dobro , jer nije shvatila da nas nije bilo 10 dana. Imala je posetu, bili joj brat i sestra, mislim da su je samo uznemirili jer nije dobila pažnju za ono što je namerila da im ispriča, a to je da sam je ja kidnapovala i zatvorila u dom. Oni su blago užasnuti kako dom izgleda, a ja ne mogu da im objasnim da je to najbolji dom od 20 koliko sam ih pregledala. pitam, pa jeste li vi videli bolji dom...tatka kaže, pa ja jesam, ono što sam videla na TV bolje izgleda, ovde su oni pod punom kontrolom...
Pa naravno da su pod kontrolom, kad neko napravi požar u zgradi, kad neće da pije lekove i kad nije u stanju da se samostalno brine o sebi i mora da bude pod kontrolom...

Ma to je samo njihov prvi utisak. Na televiziji prikazuju nasminkane delove i onda svi ocekuju apartmane. Bitna je svrha. Naravno i pristojni uslovi. Osim toga, za toliko para i ne moze da bude bolji smestaj. Ti znas da je njoj najbolje i najsigurnije u domu. Imam ja taj problem od prvog dana sa rodbinom. Dok sam im objasnjavala bilo je sve gore. Onda me je psiholog posavetovao da ne reagujem cim me pozovu, vec da ostavim malo vremena da se slegnu njihovi utisci o bilo cemu. Reci da si u guzvi i da te nazovu kasnije. Drugo, nemas obavezu da se pravdas rodbini. Da li su oni spremni da budu sa njom 24h u njenoj kuci i da placaju sve i organizuju sve? I da trpe sve posledice njenog stanja? Da li imaju bolje resenje? Da li su svesni od cega ona boluje? Gledaj da im sto manje objasnjavas. Drago mi je da si se lepo odmorila.
 
Bila sam juče na razgovoru kod neuropsihijatra, kod kog moj tata treba da ide u ponedeljak. Iz onoga što sam mu ja ispričala, on kaže da se nameće zaključak da je u pitanju demencija. Ali da prvo mora da se urade određene laboratorijske analize, snimanja i psihološki testovi, da bi se postavila dijagnoza. Mada, ostavlja i mogućnost tumora na mozgu, jer se, po njegovim rečima, sve odvija suviše brzo. :sad2: I zbunjuje ga to što sam mu ispričala o tatinoj promeni ponašanja. On kaže da demencija loše osobine kod bolesnika još pogoršava, tako da bi on, koji je bio agresivan, trebalo da bude još agresivniji. A nije, nego je neprepoznatljivo pitom, što uopšte nije loše. Ali, o svemu tome tek posle pregleda i pregleda, za sada može samo da nagađa.

Tata svesno priča, učestvuje u razgovoru, ali konstantno ostavlja otvorena vrata na prostoriji koja se greje. I pored opominjanja, i upozoravanja, prosto izađe, i ostavi otvorena vrata. Motorika mu je užasno usporena. Gori je od puža. Nikada i nije bio nešto hitar, ali ovo sada je strašno. Noćas je pokušao da ustane da ide u wc, nije uspeo (inače teško ustaje i iz sedećeg, a kamo li iz ležećeg položaja) i pao je između svog i maminog kreveta. Sat ipo vremena su njih dvoje pokušavali da se on podigne, na kraju su jedva uspeli. :( U međuvremenu se naravno umokrio, pa se onda presvlačio, pa se mama potresla, loše spava već noćima, i ona je stara i ima bolesno srce...Ja idem svakodnevno do njih, ali bi trebalo neko da boravi stalno tamo. Ja ne mogu, sestra još manje, jer je zaposlena, a nije preterano ni zabrinuta, i čini mi se da ću se rasprsnuti u hiljadu komada.

Ja u decembru imam zakazanu operaciju štitne žlezde, imam tumor, ko zna kako će se i kod mene to sve završiti, a ne smem ni da mislim kako će oni bez mene tokom mog oporavka. Moja dr mi kaže da se čuvam stresa, a ja bih volela da mi da recept da znam kako to da izvedem. :(
 
Netačno. Moj tata se smirio. I to smirivanje nije dugo trajalo. Kod njega je sve išlo brzo. Bio je bukvalno kao dete od onakvog spadala i skitare. Demencija je stravično individualna baš zato što određeni centri umiru i nema pravila. Otac mog klijenta je bio normalna čovek, ali je u domu iščupao radijator iz zida.

Šta da ti kažem, samo da te :zag:
Piši ovde ako ti je lakše i ako te to rasterećuje. Mi ćemo pričati sa tobom. Nisi sama.
 
mora da postoji razlog zasto svi razlicito haluciniraju...lose sam ovo objasnila jbg...ali svatate sta ocu da kazem....zasto neko gleda samo mrtve,neko zive,neko decu,itd,itd
 

Back
Top