Neno
Elita
- Poruka
- 23.650
Imenovana su dva jednostavna načina za odlaganje senilne demencije
Zdravlje mozga i očuvanje kognitivnih funkcija u starosti jedan su od ključnih aspekata dugovečnosti i kvaliteta života.
Endokrinolog, doktor medicinskih nauka Zuhra Pavlova, podelila je u svom Telegram-kanalu nekoliko proverenih metoda koji mogu pomoći u prevenciji demencije i očuvanju mentalne oštrine.
Prema njenim rečima, dva najvažnija faktora u borbi protiv starosnog slabljenja mozga su društvena aktivnost i redovni izlazi u javni život.
Jedan od najvažnijih saveta koje Pavlova daje jeste da ljudi treba da budu što aktivniji u društvenom smislu – da se redovno viđaju sa prijateljima i porodicom, učestvuju u društvenim događajima, posećuju koncerte, sportske manifestacije, volontiraju i putuju.
Ove aktivnosti nisu samo oblik razonode, već igraju ključnu ulogu u održavanju zdravih neurona i njihovih međusobnih veza.
„Društvena aktivnost jača neuronske veze i čini ih otpornijima na starosne promene. Takođe, kada ste među ljudima, u mozgu se aktiviraju iste oblasti koje su odgovorne za pamćenje i mišljenje“, ističe Pavlova.
Istraživanja su pokazala da ljudi koji redovno održavaju društvene kontakte imaju 38% niži rizik od starosne demencije, dok se šanse za blaga kognitivna oštećenja smanjuju za 21%.
Pored toga, svaka dodatna petogodišnja faza očuvanja mentalne bistrine produžava životni vek za još tri godine i značajno smanjuje medicinske troškove – u proseku za 40%.
Pored društvene angažovanosti, Pavlova naglašava da je za zdravlje mozga od presudnog značaja i način života, uključujući ishranu i fizičku aktivnost.
Preporučuje se ishrana bogata omega-3 masnim kiselinama (riba, orašasti plodovi, maslinovo ulje), antioksidansima (sveže voće i povrće), kao i dovoljan unos vode i vlakana.
Izbegavanje prerađene hrane, previše šećera i trans-masti može doprineti boljem funkcionisanju mozga i zaštiti neurona od propadanja.
Takođe, Pavlova savetuje redovnu fizičku aktivnost – bilo da je u pitanju šetnja, plivanje, joga ili intenzivniji treninzi poput trčanja i vežbi snage.
Fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju, pomaže u održavanju optimalnog krvnog pritiska i smanjuje rizik od metaboličkih poremećaja koji mogu doprineti neurodegenerativnim bolestima.
Jedan od često zanemarenih, a ključnih faktora za zdravlje mozga jeste kvalitetan san. Neispavanost i hronični stres ubrzavaju degenerativne procese i povećavaju rizik od demencije.
Pavlova savetuje da odrasli ljudi spavaju između 7 i 9 sati svake noći, jer se u tom periodu mozak regeneriše, obrađuje informacije i eliminiše toksične supstance koje mogu doprineti neurološkim oboljenjima.
Takođe, stalno učenje i intelektualna aktivnost igraju važnu ulogu u održavanju mozga u formi. Čitanje, rešavanje zagonetki, učenje novih jezika, sviranje muzičkih instrumenata ili bavljenje kreativnim hobijima pomažu u jačanju neuronskih veza i smanjuju rizik od kognitivnog opadanja.
Pored ovih saveta, Pavlova naglašava važnost kontrole krvnog pritiska, šećera u krvi i nivoa holesterola, jer su ovi faktori direktno povezani sa zdravljem mozga. Povišen krvni pritisak može izazvati mikrooštećenja krvnih sudova u mozgu, što doprinosi razvoju vaskularne demencije.
Zanimljivo je da Pavlova ističe i još jedan faktor koji može usporiti proces starenja – pomaganje drugima i osećaj društvene korisnosti.
Prema njenim rečima, ljudi koji su aktivni u zajednici, učestvuju u humanitarnim akcijama ili jednostavno pomažu bližnjima, često stare sporije i zadržavaju mentalnu bistrinu duže nego oni koji su socijalno izolovani.
Ovaj fenomen može se objasniti time što altruističke aktivnosti i socijalna uključenost pozitivno utiču na lučenje hormona sreće – serotonina i oksitocina, koji smanjuju stres i upalne procese u organizmu. Dugoročno, ovo može doprineti boljoj opštoj funkciji mozga i zdravijem starenju.
Kako bi se smanjio rizik od demencije i sačuvao bistar um u starosti, potrebno je voditi računa o nekoliko ključnih aspekata života:
Društvena aktivnost – redovno druženje, volontiranje, putovanja, kulturni događaji.
Pravilna ishrana – balansirana dijeta bogata zdravim mastima, antioksidansima i vlaknima.
Fizička aktivnost – redovno vežbanje poboljšava cirkulaciju i zdravlje mozga.
San i upravljanje stresom – kvalitetan odmor i izbegavanje hroničnog stresa.
Neprekidno učenje – mentalne vežbe, čitanje, učenje novih veština i jezika.
Kontrola zdravstvenih parametara – održavanje optimalnog krvnog pritiska, šećera u krvi i holesterola.
Dobročinstvo i osećaj društvene korisnosti – aktivno učestvovanje u životu zajednice.
Sve ove strategije mogu značajno doprineti očuvanju mentalne funkcije i produženju aktivnog životnog veka.
Na osnovu podataka koje je podelila doktorka Pavlova, jasno je da društvena angažovanost i aktivan način života mogu doneti brojne benefite, kako za mozak, tako i za opšte zdravlje.
Wt.rs
