Дехуманизација народа кроз филм у служби политике

[Khal Drogo]

Ima onaj film gde je Arnold Švarceneger Rus pa u hoyelskoj sobi na TV-u vidi pornić i kaže: "kapitalizam"

Ivan Danko.
Jedan od rijetkih cool Rusa.

Волтер Хил није режисер који ће слиједити тада обавезан мејнстрим у америчкој кинематографији и робовати пропаганди, промоцији "жељених вриједности" и предрасудама. Он је лик из друге приче од ове о којој је тема, и у његовгом приказу увијек су у центру хероји али атипични хероји.
Иван Данко је у филму Red Heat приказан као индоктринисан и једнодимензионалан, али никако затуцан што би у америлком виђењу било обавезно, напротив, виспрен, у дијалозиома би издоминирао америчког колегу, персонификацију кроз филм глорификованог америчког полицајца мангупа, сам Данко је пориказан на готиван начин. Има и у филму присутних стереотипа, у прихватљивој мјери, све у свему, занимљив и гледљив филм, који никако не припада овој теми, напротив.

 

[Khal Drogo]

Mala zanimljivost za Lovca na jelene. Režiser Majkl K(Ć)imino je za scenu svadbe otišao na srpsku svadbu u Ilinoisu i tamo pokupio običaje, iako se u filmu radi o ruskim imigrantima...

Мајкл Чимино је одличан режисер, филм The Deer Hunter има и превише добрих страна, сцене у филму су пажљиво и са пуно осјећаја разрађене, шаље и снажну поруку о проблемима вијетнамских ветерана приликом реинтеграције у друштво. Баш због тога је и неопростива дехуманизација Викјетнамаца која је кроз неке сцене присутна.

Узгред, Чимино се дјелимичјно "опрао" кроз свој наредни пријекат Heaven's Gate (1980) кроз који даје критичан приказ процеса 1890их на америчком западу током сукоба сточара и земљорадника, ту је са више осјећаја па и симпатија приказао словенске имигранте који су углавном чинили сталеж земљорадника од сточара, Чимино је разголио то до тада кроз традиционалне вестерне глорификовано вријеме, приказао га реалистичним, суровим, бруталним, гдје царују исквареност, изопачен систем вриједности, бестијалности у људској природи. Филм је нарушио афирмисану и идеализовану слику о насељавању запада, наравно није легао америчкој публици, прошао је катастрофално на благајнама али ће имати снажан утицај код обраде ове теме у наредним филмовима и филмским серијама.

 

[Khal Drogo]

Када су Срби у питању, имали смо дехуманизацију кроз неке бошњачке пропагандне филмове. То су свакако "Remake (2003)" ова сплачина под филма "Quo Vadis, Aida?" и још неколико бошњачких пројеката. И редом филмови који изузев циљне публике у бошњачком корпусу нису оставили никакав траг.

Код филмова из америчке продукције имали смо амбициозан пројекат "У земљи крви и меда (2011)" из 2011-е извјесне Анђе кроз који су и демонизовани и дехуманизовани Срби, но то бјеше толико лош филм да изузев сарајевске публике (а и ту је ? да ли је и 10% од оних у бошњачком копрпусу који су га на сав глас хвалили уопште погледало филм) готово нико га није ни погледао. Остало је забиљежено да је премијери у београдском биоскопу присуствовало 12 гледалаца, дежурнух аутошовиниста који су филм по задатку погледали.
У још неколико америчких филмова Срби су добили улогу негативаца, доста рђава слика о Србима је послата кроз филм The Hunting Party (2007) но кроз те филмове, Срби јесу рђаво обрађени, али барем по мени не би то могли оквалификовати дехуманизацијом.

 

[Берекин]

Mala zanimljivost za Lovca na jelene. Režiser Majkl K(Ć)imino je za scenu svadbe otišao na srpsku svadbu u Ilinoisu i tamo pokupio običaje, iako se u filmu radi o ruskim imigrantima...

Ја сам контао да је ријеч о украјинским унијатама.