Degradacija savremene muzike.

[Sensei]

Naučnici sa Istraživačkog instituta za veštačku inteligenciju u Barseloni sproveli su još 2012. godine istraživanje velikih razmera, analizirajući promene u popularnoj zapadnjačkoj muzici od 1955. do 2010.

Koristili su bazu podataka Million Songs, analizirajući skoro 500.000 numera kroz statističke algoritme. Glavni parametri za studiju bili su odabrana harmonska složenost, tembarska raznolikost i glasnoća.

Bogatstvo
Raznovrsnost tembra sastoji se od broja korišćenih instrumenata i vokalnog opsega. Jednostavno, karakteriše „dubinu“ i „bogatstvo“ dela. Ispostavilo se da se tokom proteklih decenija tembarska raznolikost u popularnoj muzici značajno smanjila.

Originalnost
Smanjena originalnost je takođe statistički dokazana. Većina modernih numera je izgrađena na skoro istoj kombinaciji tastera, bubanj mašine i semplera. Od posebnog interesa među naučnicima bio je takozvani „vapaj milenijuma“. Stotine umetnika koriste isti prelaz sa petog stepena durske lestvice na treći i nazad u kvint. Najčešće je ova kombinacija praćena rečima: „Vau, vau“.

Tekstovi
Raznovrsnost poezije je takođe opala. Istraživači su primenili Flash-Kincaid indeks čitljivosti na tekstove popularnih pesama napisanih od 2005. do 2014. Algoritam pokazuje složenost dela za percepciju i meri književnu veštinu. Tokom izabranog perioda, vrednost indeksa je opala za pola poena, broj ponavljanja istih reči se povećao, a sami tekstovi su postali kraći.

Jačina
Poslednjih decenija u snimanju zvuka se vrlo često koristi jednostavna i veoma efikasna tehnika – povećanje jačine zvuka kompresijom, odnosno smanjenje razlike između najglasnijih i najtiših zvukova. Ovaj metod vam omogućava da duže zadržite pažnju slušaoca, ali čini celu kompoziciju manje izražajnom. Delovi bubnja se manje ističu i razlike u tembru su izglađene.

Da li ste i vi primetili?

 

[pura moca]

da
ovo poslednje mi je najgore i skoro nepodnošljivo
i najbolju pesmu nedostatak dinamike čini skoro dosadnom

mlađim generacijama je glasna muzika potpuno prirodna stvar
jednom prilikom kada sam išao kod jednog mladog vlasnika studija, da čujem nove monitore koje je kupio, poneo sam na flešu Gallagherov album Top Priority
već posle par sekundi numere Wayward Child (čujte je na YT) momak se zgranuo i rekao: šta je bre ovo, ja ovo ne mogu da slušam!

 

[Green_Arrow]

Evo jedan klasican primer kako muzika danas funkcionise, posebno kod nas

 

[ChristopherWalken]

Odbijam da poverujem da negde u svetu postoji toliko poremećen univerzitet koji goji toliko dokone i lude osobe koji sebe zovu naučnici, koji sede i slušaju 500.000 pesama da bi došli do ovakvog zaključka!

Pa sam pusti nekoliko najpopularnijih pesama iz perioda 60-ih i 70-ih i pusti pesme današnjih najpopularnijih izbođača a to su Kardi B, Sem Smit i Lizo i ako ne dođeš do bar 50 boljih zaključaka od ovih gluposti koje sam pročitao - treba te biti sve po glavi!

 

[dlugomir]

 

[Lemmy the bastard]

Joj da, 'loudness war', to je stvarno iritantno. A posebno ekipa koja misli da slusa analogno na plocama (mislim na nova izdanja), a izvor digitalni. A degradacija muzike se desila zbog profita. Gleda se sta se moze prodati a ne sto je dobro. Nekad se potrefi da prodje nesto i dobro, ali sto muzika ide dalje sve je gore. Zasto ljudi to ne cuju.... pitanje odgoja kod kuce? Neceg drugog? Ja znam kad su jos 60tih i pocetkom 70tih bile male diskografske kuce koje nisu gledale samo profit nego i kvalitet, sad mi palo napamet Vertigo, Crysalis.... Al negde tamo krajem 70tih ili 80tih pomalo sve krenulo nizbrdo. Totalni pad su bile 90te. A mozda je doslo do kraja. Ne ide dalje, sve izmisljeno. Sad se samo reciklira ono sto je sve stvoreno, nadjes par grupa koje niko nije cuo iz 60tih ili 70tih, malo to izmjesas i predstavis se javnosti da si izmislio nesto novo. To vidjam od 90tih na ovamo.... dosadno za popizdit.

 

[VanderGraaf]

U tekstu pise "institut za vestacku inteligenciju", a sa obzirom da su korisceni statisticki alogoritmi, sumnjam da su naucnici slusali pola miliona pesama. Pre ce biti da su koristili vestacku inteligenciju, softver i kompjutere. Izgleda mi da je celo istrazivanje uradjeno vise kao istrazivacki projekat u kojem su cilj istrazivanja bile vestacka inteligencija, softver i njihova kalkulacija, dok su muzika i harmonija bili samo odabrana tema za istrazivanje ovih AI masina.
Sa druge strane u teksu pise da je istrazivanje uradjeno 2012-te godine sa muzikom do 2010-e. Dakle danasnja muzika nije bila ukljucena u to istrazivanje... srecom....inace bi krajnji rezultat bio jos gori.