Definicija poštovanja

ako djavo postoji, on je smislio teoriju o tome kako sve sto cinimo cinimo zbog sebe...

jer time izjednacavamo istinu i laz, zlo i dobro

ako govoris istinu ne zato sto verujes da je istinu govoriti dobro, vec zato sto hoces da mislis o sebi kako si istinoljubiv, dakle samo da zadovoljis sujetu na nekom nivou, ispada da je govoriti istinu podjednako lose kao i govoriti lazi

ako mislis da ti je neko ucinio dobro, ne zato sto ima dobru dusu, vec zato sto ga gordost tera da bude bolji od drugih, jer je tako visi u svojim ocima, izjednacavas ga sa onim koji cini lose..cak, ga cini gorim

da li iko ovdje vjeruje u plemenite porive duse, u nasu sposobnost za plemenitu ljubav, plemenitu iskrenost i plemenito postovanje, odnosno i za jedan osecaj lisen koristi?

ps.govorim teorijski, ne misleci pri tom ni na sebe ni na druge, ni u dobrom ni u losem smislu:-?
 
Lexa:
SINDI;

Mislila sam na strahopoštovanje, ali ne samo na to. Recimo, studenta profesor obori, jer ga je uhvatio da se okreće na ispitu. Student je besan, iznerviran, okrenuo se da zatraži gumicu za brisanje, ali je bio izbačen kao da je prepisivao.
Razuman student će, svakako, ubrzo shvatiti da je sam kriv što je izbačen. On nije uplašen od profesora, on je iznerviran, u trenutku ga gotovo mrzi, ali i dalje zna da je bio u pravu.
Kada sve to prođe, dotični će se profesor u još par navrata pokazati kao sasvim pravičan čovek, i student će to videti. Mržnja će proći, ali teško da će ikada više gajiti simpatije prema tom čoveku. Poštovanje, međutim, ima šansu da opstane.
(Ovo je sasvim izmišljen primer :) )
Ali pogledaj ovaj Forum, na primer... Imala si priliku da se sa nekim raspravljaš, najverovatnije... Imala si priliku da pročitaš stavove koji se tako dijametralno razlikuju od tvojih, da ne možeš poverovati. Toliko su različiti da ne bi mogla toj osobi biti prijatelj, uopšte. Ali ne možeš osporiti kvalitet tih reči, njihov, drugačiji, ali ipak smisao, ne možeš reći da je glupa ta osoba, ili da se ponaša kao idiot...
Sa druge strane ima ljudi koji, sami po sebi, ne izazivaju potrebu za poštovanjem u drugim ljudima, niti žele da ga imaju, niti se trude.
Ne moraš, uvek, voleti osobu koju poštuješ. Ima nešto „viteški“ :lol: u tome, da, ali to te neće sprečiti da „ubiješ neprijatelja“, zar ne?
Kliknite za proširenje...
Ti Lexo, studiraš ??? :shock:
 
verujem da smo u osnovi nekada davno bili takvi, a onda se sve promenilo, zaturilo po nekim budzacima duse.tj.mi smo se promenili.sindi mnogo su ti jaka pitanja za virtuelni razgovor. uglavnom zahtevaju gledanje u oci.
ne volim da pricam na ovakav nacin, delujem sebi pateticno.ali da, negde u nekom treptaju nalazim da zelim da verujem.mada mi primeri govore da sam iluzionista u tom slucaju.e sada, onaj koji zeli da pronadje, naci ce makar pred smrt, ali naci ce.sta god.
 


Postovanje nije emocija vec stav koji razvijate prema ljudima i stvarima koje su vazne u zivotu. Drugo je pitanje zbog cega treba bilo kome i bilo cemu ukazivati poštovanje.Bogu kao necem svetom,coveku kao takvom,istini koja je mozda vecna,moralnim pravilima..i sl.Mada nas kanoni nase civilizacije sa hriscanskim i biblijskim korenima i dalje teraju na postovanje svakog zivog bica, sve je lican stav uslovljen vremenom ,mestom i vaspitanjem..Uglavnom se svodi na to da se iskreno postuje samo ono sto je sveto i nedostizno..Ili: Ako verujete da ce vam neko drugi pokloniti srecu, vi cete pokazivati postovanje i veru prema njemu.Ako suprotno verujemo da nasa sreca zavisi samo od nas i nase volje tada je postovanje usmereno iskljucivo prema nama samima i nasoj upornosti da dodjemo do te srece.Ako na istu tu srecu opet gledamo kao nemoguce ili prepusteno slucaju..tada ne verujemo i ne postujemo sebe i nista bitno se nece promeniti u nasim zivotima.A bez toga mnogo toga nema svrhu..
 
Jednom sam negde u Srbiji cuo jednu zanimljivu poslovicu, koja kaze:"Zivima po zasluzi, mtrvima po obicaju". Ne kazem da je to zgodan sablon za primeniti, vec deluje nekako surovo realno, uzimajuci u obzir zadovoljavanje sitnih interesa koje je uzelo maha... kojekuda i zbog kojecega...
 
Jedna devojka se zaljubila , TREBALA joj je ljubav. Osećala je vrelinu , hladnoću, nekako je vazduh bio neprirodno gust. Disala je teško , a bila je laka kao pero. Težak joj je vazduh bez njega.
On je bio sve što je ikada ŽELELA. I bila je spremna da sagori u tom plamenu. Znala je da će imati toliko prepreka , znala je da će MORATI DA SE BORI. Jer ona je BORAC, oduvek je ZNALA TO.
I život. Znala je da ga voli više od života. Jer ON JE PREDSTAVLJAO NJEN ŽIVOT.

-----------------------------------------------------------------------------------------
Korist je kad se priča o materjalnom .Potrebe i opredeljenja su i fizičke i duhovne kategorije. Žrtva je u tom slučaju kazna ili vrhunski dokaz sopstvene vrednosti? Dokaz sopstvenog mišljenja o sebi.Ideal. Dokaz da se može preko granice, što je samim tim dokaz slobode.
 
Lexa:
SINDI;

Mislila sam na strahopoštovanje, ali ne samo na to. Recimo, studenta profesor obori, jer ga je uhvatio da se okreće na ispitu. Student je besan, iznerviran, okrenuo se da zatraži gumicu za brisanje, ali je bio izbačen kao da je prepisivao.
Razuman student će, svakako, ubrzo shvatiti da je sam kriv što je izbačen. On nije uplašen od profesora, on je iznerviran, u trenutku ga gotovo mrzi, ali i dalje zna da je bio u pravu.
Kada sve to prođe, dotični će se profesor u još par navrata pokazati kao sasvim pravičan čovek, i student će to videti. Mržnja će proći, ali teško da će ikada više gajiti simpatije prema tom čoveku. Poštovanje, međutim, ima šansu da opstane.
(Ovo je sasvim izmišljen primer :) )
Ali pogledaj ovaj Forum, na primer... Imala si priliku da se sa nekim raspravljaš, najverovatnije... Imala si priliku da pročitaš stavove koji se tako dijametralno razlikuju od tvojih, da ne možeš poverovati. Toliko su različiti da ne bi mogla toj osobi biti prijatelj, uopšte. Ali ne možeš osporiti kvalitet tih reči, njihov, drugačiji, ali ipak smisao, ne možeš reći da je glupa ta osoba, ili da se ponaša kao idiot...
Sa druge strane ima ljudi koji, sami po sebi, ne izazivaju potrebu za poštovanjem u drugim ljudima, niti žele da ga imaju, niti se trude.
Ne moraš, uvek, voleti osobu koju poštuješ. Ima nešto „viteški“ :lol: u tome, da, ali to te neće sprečiti da „ubiješ neprijatelja“, zar ne?
Kliknite za proširenje...
:) ti zabavana devojka, znas?
ne vidim sta je sporno tu...zar i u tvom slucaju postovanje nije plemenito?mrzis jednog coveka..nervira te...fuj..bljak..a onda, u nekom njegovom postupku, reci, bilo cemu...sagledas nesto vredno postovanje..i dalje ga ne volis..ali , sagledavas da nije potpuno crn..kao sto nista u zivotu nije ni potpuno crno, ni potpuno belo...
a sto se foruma tice...juce sam citala neki post jedne devojke..iako je ljubim preterano, i u mnogim stvarima se ne slazem sa njom, osetila sam u momentu postovanje prema njenoj britkoj inteligenciji...to je ok, bre...vise nego ok:D
e sad, treba tu postaviti nekoliko jasnih razlika..jedno je ispoljavati postovanje, DUZNOG postovanja, prema profesorima, nadredjenima, starijima, itd...to stvar vaspitanja, nista spektakularno
s druge strane, je osecati postovanje, koje cak nikad ne mora biti ispoljeno...
i desi se da kod osujecenih i niskih ljudi nedostatak odgovora na ispoljavanje postovanja pretvori to postovanje u mrznju...ali, takav soj nikad nije preterano budio moje interesovanje:roll:
hm, ima li jos sta?sad ti:)
 
@cali

i ja verujem:)


@struja

tako, pretska pitanja za forum..i jes, smrde na patetiku..zato sam patka jutros prvo pitala na pp:wink: pa se posle odvazila i javno
a taj razgovor oko u oko, jedva cekam..:)


@patak

dziz:wink:
na jasno postavljeno pitanje odgovrio si pricicom o NJOJ i NJEMU(sa naglasenim velikim slovima), da bi posle materijalni, zamenio duhovnim interesom:wink:
naravno, razumem..lakse je pisati u alegorijama i svako verovanje proglasiti neurozom, nego progovoriti jednu rec o tome sta TI mislis i osecas..ne kao filozof, vec kao covek..ali ok, i u pravu si..forum je ovo, i sve sto kazes moze i bice upotrebljeno protiv tebe:roll:
 
Pokazah razliku izmedju emotivne potrebe i ostalih fizičkih i duhovnih potreba....
Kao i da opazite da idealizacija žrtvovanja i poštovanja kao uskraćivanja malko svoje slobode ili drugih resursa, nije ništa drugo nego realizovanje naših sopstvenih potreba (koje u tom trenutku imaju viši prioritet nego "trošak" žrtve, materjala, slobode, vremena)

--------------------------------------------------
Ovde iako je još prisutno mnogo izmešanog i nejasnog , može polako da se uvodi i poštovanje UZORA. Pošto i ovaj oblik poštovanja , kad se zameša sa ostalima stvara lepu iluziju o našoj "nepotkupljivosti -realizacijom sopstvenih potreba".

To su svi osetili i često se koristi reč DIVLJENJE.
Divljenje je jedan oblik poštovanja , ali da bi bilo jasnije , treba ga posebno označiti i posmatrati , i verujem da će to dovesti do mnogih pojašnjenja.
Moj stav je da je divljenje , zahvalnost pojedincu što "otvara" jednu novu oblast , postavlja nove vrednosti pred našu kreativnost, zahtevnost, potrebe, egzistenciju.
Tako naše vrednovanje ličnog života dobija novi kvalitet. Istovremeno ugadjanje sujeti , bilo kroz "društvo, znači na pravom sam putu" , bilo kroz prepoznavanje "svojih" detalja u onome čemu se divimo, bilo kroz IZAZOV, gde posredno hranimo sujetu , jer se bira onaj izazov koji smatramo da smo mu dorasli....

Divljenje jeste veličanje života, i nisu samo lični interesi posledica (bez obzira da li su konkretni ili fiktivni interesi).Često kod ovakvih izlaganja plane veliki bunt upravo zato što većina ljudi NE DOZVOLJAVA da se uz nešto plemenito veže i nešto konkretno interesno. (uz iracionalno da se veže racionalno) ili (uz maštu i surova stvarnost).
---------------------------------------------
Vera je danas aksiomski potreba čoveka (mada ja odbijam tu aksiomu).
Iz toga slede mnoge od gore navedenih dogmi , filtera i slepila, formi......
Sa druge strane svaka stvar ima i mnogo dobrih strana. Večita tema suština i praksa....svesno i uobičajeno nesvesno...
--Doslednost sebi je veliko zlo koje donosi i ostavlja slepilo zaključivanja, mašte, razmišljanja, svaljivanja problema na druge(ne bukvalno ), verskog slepila ako baš hoćete, kao i ateističkog slepila takodje....
 
vidis , ti polazis od premise da postovati nesto ili nekog znaci zrtvovati nesto svoje, ali zarad sopstvene koristi, samo na drugom nivou..a ja polazim od premise da postovanje ne mora znaciti zrtvu, ne mora znaciti aktivan odnos uopste...a i ako jeste aktivan odnos, onda je izraz zrtva apsolutno prejak..pitanje>da li smatramo da je nasa sustina u osnovi losa, pa je potrebno da ulozimo napor da cinimo dobro, ili govorimo dobro?zasto za pozitivan stav i odnos podrazumevas da on znaci zrtvu?toliko smo u deficitu sa vremenom i drugim resursima da "zrtvovanje"naseg vremena podrazumeva nesto velicanstveno?egoizam i pridavanje preteranog znacaja sebi, kao i posmatranje sebe kao jedinke-same-sebi-dovoljne, cini da svaki napor ulozen u drugog coveka dozivljavamo kao "zrtvu",
i to jeste jedan od sustinskih razloga sve veceg i strasnijeg otudjenja medju ljudima

iluzija o nasoj nepotkupljivosti?svako ko je ziveo imalo, proziveo ista, on ZNA bez potrebe da dokazuje da niko nije nepotkupljiv, a najmanje mi sami..sebe valjda najbolje poznajemo, jel...svi smo mi manje ili vise jadni, pateticni u nastojanjima da osmislimo nase bitisanje na zemlji...samo kreten moze misliti o sebi da je nepotkupljiv, i zapravo, takvo misljenje je iskazivanje najdublje i najmracnije gordosti, koja se pokriva navodnom cistotom...
s druge strane, sa svescu o sopstvenoj nesavrsenosti, sa godinama covek sve vise stice i saznanje da je ono sto cini..ne ono sto govori, vec ono sto zivi..i da moramo biti svesni svakog svog postupka, i njegovog pravog znacaja..ne pokrivati oci koprenom i pricom kako je sve relativno-jer NIJE sve relativno...stoga, borba da od sebe napravimo najbolje sto je moguce od datog nam materijala nije iluzija, vec najmanje sto mozemo da cinimo-za sebe

u tom smisli, sto vise ljudi u zivotu upoznamo ljudi prema kojima osecamo divljenje, odnosno ljudi koji postaju nekakv nas ideal, i cilj, to se jasnije nazire i slika onog sto sami zelimo da postanemo...citav zivot ucimo, bas kao deca, o sebi, o svetu, o ljudima...svaki coVek vredan paznje istinski me obraduje, jer sledi zakljucak-moguce je od sebe napraviti COVEKA

i na kraju, doslednost sebi...:)
kad bi covek bio isto, kao kamen, onda bi bio dosledan sebi..zatvoren za svaki uticaj, pozitivan i negativan...ako verujes da mozes da biras koje ces uticaje da prihvatis a koje da odbacis, to nije zaslepljena doslednost sebi..vec, misljenje da imas izbor..bez obzira na svesno i na nesvesno..raditi na sebi, znaci prevoditi nesvesno na svesno, i sagledavati pravu tezinu svojih reci i postupaka
pritom, ostati otvoren za POZITIVNE uticaje, i POZITIVNE ljude
da li mislis da imamo izbor?
hm, mislim da je ovo najduzi post koji sam ikad napisala:)
 
Da te pitam, jesam li ja loše razumeo tvoj post ili mi se čini da si se u potpunosti složila i (za to sam ti zahvalan) na drugačiji način i drugim rečima objasnila iste odnose u temi?

A na pitanje:: da ti odgovorim onom "život je kratak" , mislim da ti to kazuje koji je stav ljudi po tvom pitanju....
 
Tuzni_patak:
Da te pitam, jesam li ja loše razumeo tvoj post ili mi se čini da si se u potpunosti složila i (za to sam ti zahvalan) na drugačiji način i drugim rečima objasnila iste odnose u temi?

A na pitanje:: da ti odgovorim onom "život je kratak" , mislim da ti to kazuje koji je stav ljudi po tvom pitanju....
Kliknite za proširenje...

ne znam..jesam li se slozila?ako jesam, onda ja tebe nisam najbolje razumela..ono sto sam napisala, je ono sto mislim...cini se da je najveca razlika u terminima, i u cinizmu:)
i da, ne interesuje me stav ljudi..vec tvoj stav:D
zivot uopste nije kratak, ima sasvim dovoljno vremena za sve..ionako stracimo najveci deo:wink:
 
Jedno pitanje je izašlo iz tvojih i mojih odgovora.....

Da li se čovek ponaša u skladu sa onim što je shvatio i što misli.....
Ja ne mislim da se ponaša.....
Mislim da ponašanje čoveka odredjuju njegove potrebe i okruženje u kome se nalazi ili veruje da se nalazi.....

Njegovo razmišljanje, percepcija, zaključivanje i logika u mnogo slučajeva nema veze ili iskače iz okvira njegovog ponašanja....
Ovo je diskutabilno vrlo... ali je dobra tema za duboko analiziranje, naravno bez zlica i primislica.

Zašto onda imam utisak (ublaženo rečeno) da očekuješ da čovek (tj. ja) ima odnos prema okolini koji je "dosledan" percepciji i analizi koju sprovodim ili rečima koje izgovorim....
Zamisli koliko iluzije i tragike nosi stav da očekuješ od drugih isti nivo posmatranja koji i sam imaš (bez obzira da li je viši ili niži, - ovo je rečeno zato što se ovde ovakve reči odmah protumače kao snobizam ).

P.S. Samim tim bih bio jako uskraćen u ljubavi , jer bi "pronalaženjem ličnih koristoljubivih stavova drugih osoba" stvorio odbojnost prema ljubavi, ili zaslepio sebe kod svojih potreba i lepote prepuštanja riziku "nenarušavanja medjusobnih koristoljubivih odnosa" kako bih onda nazvao tu igru ljubavi.....

Da li se ovo zove kompromis, ili nedoslednost sebi? Ili svojim kvalitetima?
 
Nemam trenutno vremena , ali moram pretresti licemerje, egocentrizam, gordost, nedoslednost, kompromis, konformizam, i čini mi se i moral i etiku jer ako čovek prepoznaje lopovluk i može da smišlja lukavstva, ne znači da je lopov i prevarant iako ima ogroman potencijal.....Ograničenja koja postavlja sebi.....
 
?:
ja poshtujem amfibiju jer je slatka



patak cini mi se da si prso



ja sam frustrirana a ovde mi se mozhe.



:I
Kliknite za proširenje...

Misliš, a zašto....
Zato što nije sve sa mašnicom i koncizno....ili što ostavljam prostor da me rastrgnu .....Sve je to nebitno....
NEgo baš me zanima što misliš da sam prso.....Ti uvek imaš iz svog ugla vidjenje i nemaš cenzuru.......
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top