Kod prijateljstva a i kod ljubavi , postoji interes da se zadovolje lične potrebe.
Iz tog interesa , sledi da bez zadovoljenja tog interesa ne postoji dalja potreba za prijateljstvom , bez obzira da li ocena karaktera druge osobe pozitivna i dobra ili nije.
Tako i kod dobrica prestaje prijateljstvo , ne zbog izigranosti već zbog prestanka zadovoljavanja lične potrebe, ili pak zbog utiska jednog od prijatelja da se to dešava.
Znači , tek ako prijatelj oseća , ima utisak da zadovoljava jednu od svojih potreba preko tog druženja, postoji mogućnost za nastavak prijateljstva.
Otkud gordost u prijateljstvu?
Možda otuda, što ljudi više cene nešto oko čega se trude.
Tako su više cenjene one želje u koje je više uloženo, i koje se duže i teže ostvaruju.
Bukvalno gledano , čovek ceni nešto uglavnom po uloženom trudu u to....
Tako ispada da prijateljstvo treba «opteretiti» prohtevima , zahtevima, i opasnostima koji zahtevaju neki trud , ali i nagradu za dobro izvoženu turu, trku....
Tako poštovanje postaje samo nastavak cenjenja prijateljstva, a cenjenje je posledica uloženog u tu emotivnu tvorevinu , da ne nazovem to vezom...
Poštovanje postoji kao sastavni deo ljubavi. Postoje gledišta da se i tu poštovanje shvata kao mera uloženog truda i veličine prepreka (karanfil i ruža sa trnjem ). Tako ljubav postaje mešavina požude , sujete(u smislu samopouzdanja) i poštovanja i posvećenosti.
Da li onda i kod ljubavi i kod prijateljstva treba postavljati prepreke koje znate da mogu biti predjene, samo radi izazova i stvaranja osećaja zadovoljstva zbog uspevanja , truda i stvaranja i razvijanja nečega.Ponekad zgaziti , da bi se više cenilo.
Prepreke su i kapricioznost i tvrdoglavost i nepopustljivost i godost, taština......
Poštovanje je trud radi nas , koji čine sa uverenjem da je trud radi ispoljavanja njihovih potreba.
Pri tome trud ne obuhvata samo fizičku pomoć, već svaki trud (recimo uzdržavanja od nečega radi nevredjanja nas, da bi opstalo njihovo ispoljavanje nečega što ispoljavaju u druženju sa nama , ili će im biti potrebno da ispoljavaju , a mogu to sa nama) napor, uskraćivanje, požrtvovanje.
Ni potrebe nisu samo koristoljubive prirode, već su i mentalne prirode, recimo potreba za boljim mišljenjem o sebi, socijativnost, potencijalna mogućnost, ili snobizam ili gordost.Ispoljenje i dobra i zla....Često se zanemaruje potreba ispoljenja zla u osobama.Trač je jedan od lako objašnjivih , ali takodje potrebnih ispoljenja zla....
Poverenje je verovanje drugih u nas, koje imaju zbog ispoljavanja njihovih mentalnih socijalnih potreba , (koje mogu biti posledica fizičkih , svesnih i podsvesnih) ili na osnovu zaključivanja istih.
Kontra:
Tako je moguće stvoriti vrlo efektne iluzije i prevare. Jednostavno pročitati potrebe, i stvoriti mogućnost za njihovo ispoljavanje u vašem prisustvu. Pročitati Animu i Animusa, tradiciju , ugradjene reflekse i tendencije....Sa druge strane , mora se stvoriti utisak kod pojedinca da je on sastavni deo nečega, da to mora da se razvija i u njega ulaže. Da povećavanjem vrednosti te tvorevine, raste vrednost i samog pojedinca....Strah je sastavni deo ovoga , jer ako se javi kao logičan rezultat neulaganja u stvaranje poštovanja i celog tog rituala on je posedica i koristoljubivog ili shvatanja neuspešnosti , ili straha nastalog iz mentalnih ili verbalnih ucena (iz kaprica ili gordosti ili ......)
Odgovornost?
u tome, da, ali to te neće sprečiti da „ubiješ neprijatelja“, zar ne?