definicija ljubavi?

Razmišljanje o toj najlepšoj reči od koje mi se ***** podstakli su zvuci pesme koja ne samo da mi para uši već svaku sivu ćeliju. „Ljubav je samo reč i ništa više..“ Zaista, šta je to? Kažu smisao života, ono najlepše i neuhvatljivo, neki najopevaniji apsolut ***** li ga. Svaka reč traži svoju definiciju u jednojezičnom rečniku. Šta piše za ljubav? Jel to dođe kao neko snažno osećanje privrženosti, veliko požrtvovanje, jaka emocionalna naklonost? A koliko snažno, koliko veliko i koliko jako? Hajde da kažemo u zapadnocentričnom sistemu kada nekoga voliš dao bi mu „sredinu palačinke“, daljinski i bubreg. Za nekoga znači, za nekoga ne. Valjda se sve to stepenuje. Pa je neka ljubav jača a neka slabija. Kako apsolut može biti slabiji? Isto kao što možeš biti jače i slabije trudna? Eto znaci, nije apsolut. Možda jeste tvoj, ali ti si samo mali šestmilijarditi deo ljudskog postojanja u ovom trenutku. A trenuci su beskonačni. Dakle besmisleno se krećući u bezgraničnim razmerama, prinuđeni smo da stepenujemo zbog heterogeosti ispitanika i sadržaja. A gde ona sada i ovde počinje? Sa palačinkom ili bubregom? Nekome ovako, nekome onako. Nekome ni to davanje bubrega nije ljubav već je ona davanje života. Koliko zbunjujuće rastegljiv pojam. A obajšnjenje „to naprosto osetiš“? ( hehe sjajno bi izgledalo u rečniku „Ljubav – to ono što naprosto osetite“.) Otkud ja znam jel ono što osetim potpada pod tu reč? Niti ja mogu da znam da ono što onaj drugi oseti potpada pod taj virtuelni pojam. Njemu možda potpada, meni kada bih ušla u njegovu glavu možda to ne bi značilo ljubav. I zašto se onda toliko žvaće ta crvena reč u obliku srca, zašto se o tome trubi kad ne može ni da se definiše. I sad sam imala sjajnu misao ali mi pobeže. ******, nastaviću da *****m pa gde stignem. Elem, ako o nečemu pričas valjda treba da znaš šta je to, a ovo je pojam koji obuhvata sve i ništa. O njemu se ******i po kafama, Oprah Winfri emisijama, psihološkim raspravama, o njemu pijan drečiš šankerki na uho. A onaj kome pričas nema blage veze o čemu se radi u tvojoj glavi. Da li o davanju sredine palačinke ili života. Onda ćuti i osećaj. Ne pretvaraj taj lični apsolut u reči koje niko sem tebe ne shvata suštinski. Tako je valjda sa svakim osećanjem. Ja sam eto ovde izabrala ovo jer se ono neupitno postavlja na pijedestal smisla postojanja i osnovnog preduslova za „zdrav i srećan život“. Evo i ja ću sada da zaćutim i osećam pošto ionako verovatno ništa pametno nisam ni rekla.
 
Kliknite za proširenje...
Ljubav jeste REC....

"U pocetku bese Rec,
i Rec bese u Boga,
i Bog bese Rec.
I kroz nju je sve postalo sto je postalo.....amen!

Ljubav je i smisao zivota i davanje sredine palacinke.....i jos sest milijardi,plus jos koliko definicija zajedno....i svaka je tacna,jer svaka dolazi iz nas....a ljubav je u nama.
 
Ljubav je osecaj...pa zar cemo za osecaje traziti definicije:think:...nije ni davanje palacinke,niti bubrega...ne meri se davanjem niti uzimanjem...ona je naprosto bezuslovna i nemerljiva...ako postoji naravno...ako ne postoji...onda je "samo rec i nista vise":bye:
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top