Da ne citiram Bibliju da bih potvrdio ono što ću reći. Bog u hrišćanstvu je nesaznajan. Kako se navodi, ne možeš videti Boga. Međutim, pojam viđenja ne odnosi se samo na čulo vida. Bilo bi suviše banalno kada bi nemogućnost čulnog saznanja Boga bila ograničena samo na jedno čulo. Slep čovek vidi drugačije.
Nemogućnost viđenja se odnosi na saznanje Boga preko bilo kog čula. Pa kako je onda moguće saznati Boga?
A kako uopšte saznajete sebe?
I sebe i boga saznajete intuitivno. Ni za Boga ni za sebe ne možete reći šta je. To što mislite da vidite sebe u ogledalu je samo varka. To u ogledalu, ili ako pogledate deo svog tela neposredno, niste vi. Ono što ste vi je duh koji doživljava senzacije među kojima je i doživljaj tela. Ali telo nije duh (um). Možete li videti (dodirnuti, pomirisati...) svoj um, svoje misli, svoja osećanja? Ne možete, ali ih doživljavate. Vi ste nešto što doživljava.
Ali ovde se pitamo šta je Bog i u kojoj je on sferi. On je kako već Biblija nagoveštava u metafizičkoj sferi, a to znači - nesaznajan.
I tu sad nastaje problem za razne verske grupe koje palamude o Bogu i navode i šta on misli, oseća, hoće, šta je radio kad sveta još nije bilo... itd, itd...
Bog nije mogao ni da kaže, ni da pokaže, ako je nesaznajan. Međutim, ako bi Bog bio umno biće, on bi bio u duhovnoj sferi kao i čovek, kao i svaki stvor koji ima duh, manje ili više rezvijenog intelekta. U tom slučaju za Boga ne bi mogli da tvrdimo da je zauvek, za nas, u metafizičkoj sferi, ali onda možemo da tvrdimo da on možda i jeste inicijator našeg sveta (naše realnosti), ali da on nije prva instanca suštine sveta. Prva instanca suštine sveta je apsolutno nesaznajna (metafizička). A ta prva instanca ne može biti neko već nešto. Zašto? Zato što kada kažemo "neko" ulazimo u sferu duha. Da bi um, ili duh, mogao da egzistira potrebni su procesi koji ga indukuju. Procesi se ne odvijaju od ničega, već je za procese potrebno nešto što učestvuje u procesima. A svest je produkt tih procesa.
I sada na kraju - šta je Bog?
Odgovor daje jedino onaj ko upotrebljava tu reč ili pojam. Ali onda ne može da spaja logički nespojivo. Onda mora da se opredeli da li je Bog apsolutna suština, odnosno nešto, ili biće (um, duh), odnosno neko.
Međutim, ono što ja mogu reći kao definiciju Boga u ovoj našoj realnosti, to je da je Bog psihička i duhovna poštapalica za one koji mogu da ga prihvate i veruju u njega kao izvor ljubavi, koji daje svrhu, nedokučivu uvek ljudskom umu, i onome lošem što se dešava u realnosti, ali sa krajnjim plemenitim i uzvišenim ciljem. Drugim rečima, on je psihološka figura oca bez koga bi mnogi izgubili shvatanje smisla života, osećaj zaštićenosti i utehu, osećajući da neko bdije nad njima. Ako se u to zaista veruje, to postaje i realnost za onoga ko veruje. I to je spas prvenstveno u ovom realnom životu.
Problem je što neki, naročito mladi, takvu ideju mogu da prihvate od nekih zlonamernih grupacija koje neprestano govoreći o ljubav prema Bogu, perfidno nameću strah prema njemu, a oni se postavljaju kao proroci i vodiči ka Bogu i spasenju (ne znam od čega, od babaroge, strašnog suda, mučenja večnog, raznih pretnji, cvrc, cvrc, a uz to ih taj premudri Bog pun razumevanja i praštanja VOLI). Čuj pištolje. I sad će neka religijska grupacija ovde da se pobuni na Krstarici, kao da je Krstarica predstavništvo njihovih gluposti, ili njihova ispostava za vrbovanje naivnih.
Ovde se zaboravlja da ove religijske gluposti, koje nalazim na temama PDF religije, čitaju i deca koja još nemaju kritički stav.
A onda će da se nađe neki religijski ostrašćeni stvor koji će sve kritičke stavove prema religioznim glupostima (dakle, ne mišljenjima nego glupostima, jer se iznose kao tvrdnje) da prijavljuje, briše, sankcioniše...
Biti religiozan nije isto što i verovati u bajke i tvrdnje koje se bez osnova proglašavaju za istinu. Da je istina ne bi se zvalo vera.
Dakle, ko daje pravo pristrasnim pojedincima i verskim organizacijama da se uvlače u strukture društva, pa i ovog foruma i nameću nezrelim osobama nedokazane ideje i usađuju nerealne strahove od nevidljivih sila koje upravljaju njihovim životima. A ti propagatori su proroci koji sve znaju i vodiči do Boga.
U suštini se sve vrti oko novca i pridobijanju stada koje će da udeljuje verskim organizacijama novac za prodavanje magle i lagodan život njihovih sveštenika.
Možda ovo nije tačno? Koji verski ritual može da očekuje vernik koji nema novca?
A znamo vrlo dobro iz istorijskih dešavanja da su verski ostrašćenici spremni i da kolju, ubijaju na razne načine, zarad ostvarivanja svojih interesa i borbi za teritoriju na kojoj će da diluju svoje bogougodne ideje pune ljubavi i strahopoštovanja prema Bogu čiji su oni predstavnici.
Bude li neko imao primedbi na ovo, izneću verifikovane primere drastične zloupotrebe vere od strane pojedinaca i verskih organizacija.
Ali ako mi pristojno plate, svim srcem ću da zastupam versku organizaciju i argumentovano dokazujem važnost religioznog osećanja i posvećenosti Bogu.
Evo:
Bog je unutrašnji ljudski potencijal do koga čovek dolazi verom, posvećivanjem i molitvom.
Ali gde je crkva u kojoj će da se mole? E to ću da vam kažem kad mi plate.