Хех..
Овако, ове моје две никако да у истом стилу прославе рођендане (који су у размаку од месец и по дана).
Три године уназад малађа слави ''напољу'', а старија код куће, а ове године је било обрнуто.
Замислите стан од педесетак квадрата и 22-23 деце у једној соби...
Замислите да се стан налази на спрату и надрндану бабу испод која у пола рођендана лупа на врата и хистерише (рођендан је био од пола 6 до 8 увече).
За кифлице, штанглице и друге ''сланише'', срећом, имамо баку. Од традиционалних сендвича мог детињства одустала сам због тога што се згажене суве кифлице много лакше перу са тепиха од згажених краставаца или јаја...
За једну торту је задужена такође бака (ја сам само мајстор за шарање и украшавање торте)...
Е сад, ранијих година спремала сам и ја једну торту...а онда увидех да је то чисто бацање пара и времена. Чињеница је да деца за тих пар сати на рођендану врло мало поједу, а торте углавном само избрљаве по тањиру...жали Боже оноликих ораха, лешника, ананаса и других скупих састојака...
Стога лепо торту за децу купим готову (и уопште нису лоше, лепо изгледају и укус је бољи од многих домаћих торти које сам јела по рођенданима), она кошта око 900 динара 2 кг, а за нас који умемо да уживамо у тортама оставим ону бакину, квалитетнију торту.
Купим папирне тањире, да не морам да перем, и пластичне чаше такође, и то умногоме скраћује процес сређивања кад се гости разиђу.
Аниматорку имам у породици, тако да не морам да је плаћам. Припремимо увек и неке поклончиће као награде у игрицама (неке ситнице, лепе оловке, магнете, балоне, нотесиће...)...
Срећом, више нема матораца на тим рођенданима јер су деца већ довољно велика да долазе сама, тако да су то сад искључиво дечији рођендани.
Али...
Издржати тај хаос та два и по сата, скакање по креветима, вриску, јурњаву, тучу.... Уф!
Најлепше је кад све прође.