decija bolnica - horor u najavi

a kreten iz instituta dolazi na vrata kod moje mame koja je tada bila sama...i pravo sa vrata kaze "ja sam sa instituta,znate,vasa beba je bolesna"
keva samo sto nije umrla u trenutku jadna
stvarno ima kretena...tako isprepadaju roditelje bzvz
prvo sto nije ni znala da su mi vadili uopste krv i odjednom se pojavi neko ko nema veze sa visegradskom i kaze da sam bolesna...keva mislila nesto smrtonosno,ohladila se jadna

kao sto su u tirsovoj isprepadali sestru od mm da njenom bebcu fali zucna kesa....a kreteni je nisu videli,posto je mali bio sit pa se nije videla
 
isla sam na institut od rodjenja sve do 16te godine,svake godine,u pocetku i dva puta godisnje(zbog hipotireoze)
devedesetih je tek bio haos sto se guzve tice...
sada je sigurno mnooogo bolje...
ali ne daj boze da saznam kako je,pu,pu
ja sam isla na institut zbog hipertireoze, jedno sedam godina ako se ne varam, od 11-18 godine,ali do tada sam se vec bila izlecila...i aj sva cekanja i ostalo,nego sto oni mentoli nisu mesecima mogli da utvrde o cemu se radi. a simptomi su bili skolski, nagli gubitak tezine, daleko veca potreba za snom i kljucno jedna ocna jabucica izbacena u odnosu na drugo oko,koje se nije pomeralo. ne znam sta mi sve nisu radili, da bi na kraju rekli mojim roditeljima da mozda imam tumor na mozgu i da moraju da mi rade skener, posto eto ne pada im vise nista na pamet sta bi moglo da bude :eek: kad su uradili skener i videli da nije glupi tumor koji su tako olako spomenuli :roll: tek su se onda setili da analiziraju hormone....ali to je bilo takvo razvlacenje, da meni i dan danas nije jasno kako im je toliko vremena trebalo. pritom u udzbeniku za osmi razred iz biologije, evo i dan danas se secam, citam opis hipertireoze, i skontam da sam ja bila skolski primer.
 
juce sam odvela dete do instituta za majku i dete na novom beogradu radi nekog pregleda. prvo na sta nailazite je krcat parking, pa onda krcati prakinzi okolnih zgrada, pa onda shvatite zasto na institut nikad ne treba da ide jedna odrasla osoba sa detetom - da bi ova druga mogla da drezdi u kolima i pomera ih svaki cas...
elem, unutra na prijemnom salteru predajete knjizicu i uput, pa pricekate (negde sa strane) dok vas prozovu i posalju na odeljenje. nema ni reda ni rasporeda, ali to je tek sitnica.
kad stignete na odeljenje gde su vas poslali, obicno vas odatle posalju po dodatne analize (sto je sasvim normalno) krvi, mokrace... naravno sve to radite u drugom ulazu. e tamo, ispred sobe 20 gde se uzima krv, ceka vas masa roditelja sa bolesnim i nervoznim malisanima. e tamo tek nema reda. prventsvo imaju deca koja vade krv iz vene, a potom deca koja vade krv iz prsta. tako da ako vase dete vadi krv iz prsta mora malko da saceka ispred vrata, a to malko je vrlo irelevantan pojam, jer kad dodje vas red mozda se bas tada pojavi jos neko ko vadi krv iz vene i td... razlog : samo jedna osoba vadi krv! halo, na onoliki institut i onoliki broj dece, oni imaju samo jednu osobu za vadjenje krvi??? :eek:
kada prodjete spalir roditelja i dece koji su i dalje u neorganizovanom redu, nailazite na cekaonicu na odeljenju gde ste upuceni. u nasem slucaju, to je bila hematologija. doktor pregleda decu oko 11, tako da smo se parkirali za cekanje u trajanju od dva sata... sa nama jos nekoliko roditelja i ... bolesne dece :sad2: verujte, mnogo je tesko i tuzno gledati ophodjenje ovog sistema prema njima. deca, medju kojima i par njih bez kose, ipak su naoruzani osmesima, kao i njihovi roditelji. e onda kontam, sto je ipak troje ljudi uvek dovodilo dete na institut. jedno ceka u kolima (to je onaj sa pocetka price na parkingu), jedno ostaje sa detetom dok jedno moze da izadje napolje, kupi detetu sokic, sendvic, ili makar protegne noge... :sad2:
negde ne mogu da shvatim odnos sistema prema bolesnoj decici... ja mislim da gora muka ne postoji nego kad ti je dete bolesno. i jos na tu muku sistem vam uvali onako gospodski sa ledja, cisto da nemas samo jednu muku da je mucis... u ovoj bolnici je trenutno toliko losa organizacija da je to ravno hororu. jer dok na nekim mestima fale zaposleni, na drugima ih ima i viska. taj visak ispija kafe i lakira nokte, dok mali pacijenti sa osmehom na licu cekaju svoj red poluuspavani, na krilima roditelja, nadaju se ozdravljenju, nekim lepsim danima, bez ovog tuznog i surovog mesta...

Problem je bilo parking mesto, ili da se pozabavimo unutrašnjom organizacijom, ili jedno povlači drugo?
Tužno jeste, tako je kako je, ko ima mogućnosti da plati, neka plati, bez redova i čekanja, ko nema, neka ćuti i strpljivo sačeka svoj red.
Tebi je tužno gledati tuđe dete bolesno od leukemije? Kako čeka, ili zbog sudbine? A kako je roditeljima, koji svu nadu ipak polažu u taj sistem koji pljuješ i koji radi sve što je u njegovoj moći da toj deci pomogne? Oni nemaju snage ni volje da kukaju i žale se... oni imaju samo nadu.
Verujem da bi čekali, ne satima, već danima, ako bi znali da će detetu biti bolje... i to je suština. Kukaš nad nedostakom komfora, neažurnošću, na sestre koje lakiraju nokte... Lekar se ne unosi emotivno u problem pacijenata uopšte, ne sme, tako da ovaj tvoj izliv emocija deluje pomalo dramatično, snobovski... uzimajući u obzir činjenicu da daju sve od sebe, a to je mnogo, s obzirom čime raspolažu.
 
meni vadili krajnike tamo i to je to sto se tice instituta. prvo su mislili da imam problem sa srcem, a onda su se setili da su mozda krajnici u pitanju. ispostavilo se da jesu, a da je cuka skroz ok. nisam dugo cekala na vadjenje, primili su me posle par dana. ali to je bilo krajem 80-ih.
 
Problem je bilo parking mesto, ili da se pozabavimo unutrašnjom organizacijom, ili jedno povlači drugo?
Tužno jeste, tako je kako je, ko ima mogućnosti da plati, neka plati, bez redova i čekanja, ko nema, neka ćuti i strpljivo sačeka svoj red.
Tebi je tužno gledati tuđe dete bolesno od leukemije? Kako čeka, ili zbog sudbine? A kako je roditeljima, koji svu nadu ipak polažu u taj sistem koji pljuješ i koji radi sve što je u njegovoj moći da toj deci pomogne? Oni nemaju snage ni volje da kukaju i žale se... oni imaju samo nadu.
Verujem da bi čekali, ne satima, već danima, ako bi znali da će detetu biti bolje... i to je suština. Kukaš nad nedostakom komfora, neažurnošću, na sestre koje lakiraju nokte... Lekar se ne unosi emotivno u problem pacijenata uopšte, ne sme, tako da ovaj tvoj izliv emocija deluje pomalo dramatično, snobovski... uzimajući u obzir činjenicu da daju sve od sebe, a to je mnogo, s obzirom čime raspolažu.
Problem i jeste u tome sto deluje da ne daju sve od sebe, ni lekari ni drzava...cast izuzecima. Kada covek vidi za kakve sve gluposti se ima para a bolnice su nam jad i beda, onda ne moze da ostane ravnodusan na javasluk. Nema to nikakve veze sa snobizmom. Ne postoji roditelj koji nece biti razjaren kada vidi da njegovo dete pati vise nego sto mora. Svako od nas je zasluzio bar toliko da u momentima kada je dovoljno zabrinut i uznemiren zbog bolesti deteta ne mora dodatno da bude uznemiravan bezobrazlukom, nepostojanjem osnovnih uslova da se organizuje kvalitetna briga o pacijentima i uz to nedostatkom razumevanja i dobre volje. Ne mislim da je nase zdravstvo najgore na svetu, ali da ima mnooooogo prostora za poboljsanje - IMA.
 
Problem je bilo parking mesto, ili da se pozabavimo unutrašnjom organizacijom, ili jedno povlači drugo?
Tužno jeste, tako je kako je, ko ima mogućnosti da plati, neka plati, bez redova i čekanja, ko nema, neka ćuti i strpljivo sačeka svoj red.
Tebi je tužno gledati tuđe dete bolesno od leukemije? Kako čeka, ili zbog sudbine? A kako je roditeljima, koji svu nadu ipak polažu u taj sistem koji pljuješ i koji radi sve što je u njegovoj moći da toj deci pomogne? Oni nemaju snage ni volje da kukaju i žale se... oni imaju samo nadu.
Verujem da bi čekali, ne satima, već danima, ako bi znali da će detetu biti bolje... i to je suština. Kukaš nad nedostakom komfora, neažurnošću, na sestre koje lakiraju nokte... Lekar se ne unosi emotivno u problem pacijenata uopšte, ne sme, tako da ovaj tvoj izliv emocija deluje pomalo dramatično, snobovski... uzimajući u obzir činjenicu da daju sve od sebe, a to je mnogo, s obzirom čime raspolažu.

problem je degradiranje ljudskog bica, tog malenog bica koje jedva da sedi od iscrpljenosti, a mora. mora da sedi i ceka red. kao da nije dovoljno namuceno, nego mu fali jos koji sat zivota da provede u redu, cekajuci doktora, cekajuci sestru da izvadi krv, cekajuci... cekajuci dan kad vise nikad nece morati da dodje tu. uzimajuci u obzir cinjenicu da lekari daju sve od sebe (cast izuzetcima) tek kad ih podmazes sa nekim evropskim zelenjakom. onda sve moze. tako je od momenta kad treba da rodimo pa nadalje. veza+novac=nema reda. nema novca, nema veze, red do juce. i tako... ne trazim ja da se neko emotivno unese, doktor za svoj radni vek ima hiljade i hiljade dece obolele od leukemije. ko je to spomenuo? problem je organizacija, nista drugo. jer sama ta organizacija bi pomogla negde deci da lakse prodju kroz bolnicu koja sama po sebi samo sto se srusila nije...
a roditelji, oni u doktora gledaju kao u boga, kao u jedini spas i nadu za izlecenje svog deteta. ne bi oni njemu nikad rekli ej bre doktore, pa gde si do sad, cekamo te tri sata. ne bi oni nikad rekli sestri na prijemnom, alo sestro mozes li knjizicu da primis. niti bi pitali onu sto vadi krv zasto radi sama. niti bi se usudili da popreko pogledaju onu sto je dosla pa usla preko reda. cute. pognute glave naravno. jer sistem je jaci od njih.
a sve je pocelo od parking mesta....
 
Mislim da zdravstveni radnici sem sto se zaklinju Hipokratovom zakletvom da bi trebalo da se zaklinju i pred bogom...
Da ce savesno raditi svoj posao itd...
Svako od njih je posao na taj zanat sa nekim elanom i verom...
Ali se to negde izgubilo vremenom kod pojedinaca ...

Na moju zalost ja institut pamtim po losem jer se u njemu zadrzavaju najtezi pacijenti..
a tamo je moja cera ostala i nikada se nije vratila kuci:andjeo:
Ipak je to INSTITUT gde se uce na nasoj deci i isprobavaju sve i svasta...
Ali sta cemo kada niko ne moze da pomogne - moramo tamo:sad2:
Bilo bi dobro kada bi bar neko obratio paznju i uradio nesto za tu nasu decu koja tamo MORAJU da se lece.
.Ako je nesto naj bolje da se prvo tamo dostavi...Ako treba lekovi da oni ni po kojoj tacci ne oskudevaju ni u cemu..
Da imaju dovoljno lekara i sestara da se i onako teske situacije bar malo koriguju...
Ma trebalo bi da tamo naprave RAJ za tu nasu bolesnu decu...
A ne pored njihove bolesti da se jos vise traumiraju...
MA TREBALO BI....:heart::heart::heart::heart:Samo malo LJUBAVI
 
Poslednja izmena:
Mislim da zdravstveni radnici sem sto se zaklinju Hipokratom trebalo bi da se zaklinju i pred bogom...Da ce savesno raditi svoj posao itd...
Svako od njih je posao na taj zanat sa nekim elanom i verom...
Ali se to negde izgubilo kod pojedinaca...

Na moju zalost ja institut pamtim po losem jer se u njemu zadrzavaju najtezi pacijenti..a tamo je moja cera ostala i nikada senije vratila kuci:andjeo:
Ipak je to INSTITUT gde se uce na nasoj deci i isprobavaju sve i svasta...
Ali sta cemo kada niko ne moze da pomogne moramo tamo:sad2:
Bilo bi dobro kada bi bar neko obratio paznju i uradio nesto za tu nasu decu koja tamo MORAJU da se lece..Ako je nesto naj bolje da se prvo tamo dostavi...Ako treba lekovi da oni ni po kojoj tacci ne oskudevaju ni u cemu..Da imaju dovoljno lekara i sestara da se i onako teske situacije bar malo koriguju...
Ma trebalo bi da tamo naprave RAJ za tu nasu bolesnu decu...
A ne porede njihove bolesti da se jos vise traumiraju...
MA TREBALO BI....:heart::heart::heart::heart:Samo malo LJUBAVI

na tom istom institutu se operisao moj brat od strica. dijagnoza stenoza pilorusa. primljen je u bolnicu sa 20 dana zivota, operisan posto sam sekretarici upravnika ponudila da joj adaptiram kupatilo. :dash: posle su me pustali i na intezivnu da ga obidjem....
 
I ja sa mojim detetom prošla silne bolnice , prošla kroz nezadovoljstvo sestara i doktora.Stalno sam sama sebe tešila biće bolje ali ne sve je gore.Jedina bolnica gde sam naišla na razumevanje sestara i doktora je "Olga Dedijer" .Sestre su uvek nasmejane i lepo vam sve objasne , doktori a posebno doktor Lekić se zauzmu za dete.Doktoru nije važno kojeje doba dana , da li je na dužnosti i li ne on bukvalno ako prođe pored bolnice obiđe svoje pacijente.Sva ga deca vole , on je jedini doktor koji nosi zeleni mantil sa činovima i to deca vole.Ima vremena da se poigra sa decom i da razgovara sa roditeljima.Kod njega nema mnogo papirologije , pregleda dete i objani roditeljima o čemu se radi.Kod njega nema privilegija i mita..za njega su deca tu da bi ih izlečio.Svojim pacijentima da svoj broj mobilnog , tako da ga možete u bilo koje doba dana zvati i tražiti savet.Njemu ne trebaju kartoni da bi znao od čega je bilo bolesno dete, sve svoje male pacijente ima u svojoj glavi.Doktor Lekić je čovek koji savesno i sa ljubavlju radi svoj posao , kamo sreće da je malo više takvih doktora.Jedino u ovoj bolnici vam ne treba uput za pregled deteta a dežurni su stalno.Čak im šalju pacijente iz Tiršove i iz drugih bolnica.
 
Problem i jeste u tome sto deluje da ne daju sve od sebe, ni lekari ni drzava...cast izuzecima. Kada covek vidi za kakve sve gluposti se ima para a bolnice su nam jad i beda, onda ne moze da ostane ravnodusan na javasluk. Nema to nikakve veze sa snobizmom. Ne postoji roditelj koji nece biti razjaren kada vidi da njegovo dete pati vise nego sto mora. Svako od nas je zasluzio bar toliko da u momentima kada je dovoljno zabrinut i uznemiren zbog bolesti deteta ne mora dodatno da bude uznemiravan bezobrazlukom, nepostojanjem osnovnih uslova da se organizuje kvalitetna briga o pacijentima i uz to nedostatkom razumevanja i dobre volje. Ne mislim da je nase zdravstvo najgore na svetu, ali da ima mnooooogo prostora za poboljsanje - IMA.

Čiji je to problem i kome ne deluje?

:eek:
Lekari muče decu da pate više nego što moraju?
A života ti, koliko moraju?

problem je degradiranje ljudskog bica, tog malenog bica koje jedva da sedi od iscrpljenosti, a mora. mora da sedi i ceka red. kao da nije dovoljno namuceno, nego mu fali jos koji sat zivota da provede u redu, cekajuci doktora, cekajuci sestru da izvadi krv, cekajuci... cekajuci dan kad vise nikad nece morati da dodje tu. uzimajuci u obzir cinjenicu da lekari daju sve od sebe (cast izuzetcima) tek kad ih podmazes sa nekim evropskim zelenjakom. onda sve moze. tako je od momenta kad treba da rodimo pa nadalje. veza+novac=nema reda. nema novca, nema veze, red do juce. i tako... ne trazim ja da se neko emotivno unese, doktor za svoj radni vek ima hiljade i hiljade dece obolele od leukemije. ko je to spomenuo? problem je organizacija, nista drugo. jer sama ta organizacija bi pomogla negde deci da lakse prodju kroz bolnicu koja sama po sebi samo sto se srusila nije...
a roditelji, oni u doktora gledaju kao u boga, kao u jedini spas i nadu za izlecenje svog deteta. ne bi oni njemu nikad rekli ej bre doktore, pa gde si do sad, cekamo te tri sata. ne bi oni nikad rekli sestri na prijemnom, alo sestro mozes li knjizicu da primis. niti bi pitali onu sto vadi krv zasto radi sama. niti bi se usudili da popreko pogledaju onu sto je dosla pa usla preko reda. cute. pognute glave naravno. jer sistem je jaci od njih.
a sve je pocelo od parking mesta....


Da ti kažem nešto, bolesnom detetu i poluludim roditeljima... čisto sumnjam da je degradirajuće čekanje u čekaonici, ili to što su sva parking mesta zauzeta. Oni imaju samo jednu želju, a ona svakako nema veze sa nebulozama o kojima pričaš.
Pripritetni slučajevi postoje, da se čeka mora, da se bude uporan i da se veruje tim lekarima... ne da im bleneš u nokte i brojiš šoljice kafe.

Dramiš i patetišeš, bez potrebe... takve slučajeve treba ohrabriti, ne žaliti, a ti upravo to radiš. Počela si temu kukanjem kako nema slobodnog parking mesta, sada si se sažalila nad dečijom sudbinom? Samo tebi je žao? Ti bi nešto da menjaš? A doktore i sve ostale boli ona stvar?
Aaaa, tek sad vidim smisao... :dash:

I aman, ženo, pojasni o čemu je u temi reč, jer meni ništa nije jasno, ko je tu krriv i zbog čega? Ono što je kristalno jasno, barem meni je da takvi kao ti, dušebrižnici koji radije gledaju tuđa posla, nego svoja uvek pronalaze neki razlog da kukaju i da se žali, ako nemaš svoj problem, nađi nekoga u čekaonici i kukaj nad njegovom sudbinom.

Kladim se da si od onh potrošača koji su u prodavnicama spremni da maltretiraju osoblje dok im se želudac ne prevrne... bezveze, nema veze sa temom, ali mi na takve žene ličiš, isfoloirane snobove, koji osećaju potrebu da se ceo svet vrti oko njih.
 
ebte, nisam ti ja kriva sto radis kao prodavacica koju danonocno smaraju isfrustrirane zene. ako kojim slucajem nisi procitala citav moj uvodni post, ili od nekog besa i frustracija koje godinama cuce u tebi nisi uspela da shvatis poentu - problem nisu ni doktori ni sestre vec ORGANIZACIJA I SISTEMATIZACIJA RADNIH MESTA a to se obicno tice UPRAVE neke ustanove. msm, ako vec tvoj mozak moze da prihvati i shvati da tamo postoje ljudi koji se bave samo i iskljucivo administracijom a nikako ti isti ljudi ne lece pacijente.
 
ebte, nisam ti ja kriva sto radis kao prodavacica koju danonocno smaraju isfrustrirane zene. ako kojim slucajem nisi procitala citav moj uvodni post, ili od nekog besa i frustracija koje godinama cuce u tebi nisi uspela da shvatis poentu - problem nisu ni doktori ni sestre vec ORGANIZACIJA I SISTEMATIZACIJA RADNIH MESTA a to se obicno tice UPRAVE neke ustanove. msm, ako vec tvoj mozak moze da prihvati i shvati da tamo postoje ljudi koji se bave samo i iskljucivo administracijom a nikako ti isti ljudi ne lece pacijente.

Ne radim, ali imam priliku da vidim dosta često taj model ponašanja, aj što maltretiraju devojku, nego što i ostali moraju da slušaju... :roll:
Čitala sam uvodni post i i dalje mi nisu jasne sledeće stvari; Dake, ko je kriv:
1. lekari
2. sestre koje lakiraju nokte
3. sistem koji nije briga za pacijente
4. roditelji koji su doveli "neozbilno" bolesnu decu, pa prave gužvu?
5. ili parking servis?

E, a da pišemo mi peticiju ministarstvu: Milica čobanica nije imala gde da se parkira kada je vodila dete na Institut, a kada je ušla u Instutu, videla je veliku gužvu. Videla je i mnoooogo bolesne dece. Koju nije mogla da gleda kako se pate, a videla je i sestre koje idu nalakiranih noktiju. :huh:
Yebe se ljudima koji su doveli bolesnu decu da li ima mesta na parkingu... jer ti reče malopre: od parkinga je sve počelo.
 
na tom istom institutu se operisao moj brat od strica. dijagnoza stenoza pilorusa. primljen je u bolnicu sa 20 dana zivota, operisan posto sam sekretarici upravnika ponudila da joj adaptiram kupatilo. :dash: posle su me pustali i na intezivnu da ga obidjem....

De pojasni nama laicima o čemu je reč?
Od hipertrofične stenoze pilorusa treba razlikovati običan pilorospazam, jer ima slične simptome, međutim uzrok nije anatomsko već samo funkciono suženje pilorusa, koja nastaje kao posledica spazma mišića.Nega,lečenje, ishrana su isti ali ne dolazi u obzir hirurški zahvat.
A da kojim slučajem nisi inicirala nešto što je bilo nepotrebno? Ili si pak stručnija od lekara? Ili ipak da se ipak držiš adaptacije enterijera?
 
Poslednja izmena od moderatora:
De pojasni nama laicima o čemu je reč?
Od hipertrofične stenoze pilorusa treba razlikovati običan pilorospazam, jer ima slične simptome, međutim uzrok nije anatomsko već samo funkciono suženje pilorusa, koja nastaje kao posledica spazma mišića.Nega,lečenje, ishrana su isti ali ne dolazi u obzir hirurški zahvat.
A da kojim slučajem nisi inicirala nešto što je bilo nepotrebno? Ili si pak stručnija od lekara? Ili ipak da se ipak držiš adaptacije enterijera?

ebte, sad vidim odakle tolika frustracija - od nezaposlenosti? srce pa nismo mi krivi za to. umesto sto gubis vreme na forumu, probaj da odes do biroa za nezaposlene :cool:
inace, ako treba da pojasnim (a ne razumem se bas mnogo u mediciinu, ipak sam zavrsavala enterijere, rekla bih ovako :

SUZENJE (STENOZA) ZELUDACNOG IZLAZA pogadja narocito decake koji,pocevsi od trece ili cetvrte nedelje,mnogo povracaju,zatim sve vise da bi uskoro povratili ceo obrok.Oni su i dalje zivahni ali gube na tezini i prestaju da se goje.
Yeludacni izlaz je kanal koji povezuje zeludac sa prvim delom tankog creva,dvanaestopalacnim crevom.Obavijen je misicem koj ga zatvara,ali koji u izvesnim slucajevima,zbog svoje velicine i jakog tonusa,sprecava svaki izlazak hrane,to je suzenjezeludacnog izlaza usled hipertrofije malog sfinktera,ciju dijagnozu je lako uspostaviti pomocu rendgenskog snimka i moye se ukloniti bezazlenom hirurskom intervencijom,koja se sastoji u zasecanju ovog misica kako bi se prosirio zeludacni izlaz.
Stenoza pilorusa

U prvih nekoliko nedelja bebinog života uzrok povraćanja može biti stenoza pilorusa. Kod ovog stanja mišić koji zatvara želudac prema tankom crevo se ne otvara dovoljno da bi propustio hranu. Ovo se češće sreće kod dečaka. Povraćanje je silovito i hrana u velikom mlazu pada daleko od bebe. Mnoge bebe ponekad ovako povrate, a da nije u pitanju stenoza. Kod stenoze se ovo stalno ponavlja. Povraćanje se javlja u toku hranjenja ili malo posle njega. Ako se utvrdi postojanje ovog poremećaja mora da se uradi jedna ne tako složena hirurška intervencija.

ili ipak treba da crtam?
 
Ne radim, ali imam priliku da vidim dosta često taj model ponašanja, aj što maltretiraju devojku, nego što i ostali moraju da slušaju... :roll:
Čitala sam uvodni post i i dalje mi nisu jasne sledeće stvari; Dake, ko je kriv:
1. lekari
2. sestre koje lakiraju nokte
3. sistem koji nije briga za pacijente
4. roditelji koji su doveli "neozbilno" bolesnu decu, pa prave gužvu?
5. ili parking servis?

E, a da pišemo mi peticiju ministarstvu: Milica čobanica nije imala gde da se parkira kada je vodila dete na Institut, a kada je ušla u Instutu, videla je veliku gužvu. Videla je i mnoooogo bolesne dece. Koju nije mogla da gleda kako se pate, a videla je i sestre koje idu nalakiranih noktiju. :huh:
Yebe se ljudima koji su doveli bolesnu decu da li ima mesta na parkingu... jer ti reče malopre: od parkinga je sve počelo.

pre bih pisala ministarstvu :
djavolja nevesta je nezaposlena, molim vas uposlite je da ne bi lupala glooposti po ceeelom forumu :)
 
Šta tebi nije jasno? z:p
Ako si sposobna da pomisliš, to nije dokaz da umeš da misliš.

E sad si mi tako spustila da od sramote idem odma' da ugasim profil. :sad2:

Yebe se ljudima koji su doveli bolesnu decu da li ima mesta na parkingu...
Bice da ti, na srecu, nikada nisi imala nesrecu da u ulozi roditelja bolesnog deteta osetis na svojoj kozi sve te "lepote" , da jesi onda bi verovatno razumela ovo o cemu ljudi ovde govore. Iako me uzasno iritira to sto sebi dajes za pravo da tako olako etiketiras i napadas ljude ne trudeci se da se bar na moment stavis u njihovu kozu, moja najiskrenija zelja je da nikada ne dođes u situaciju da uzaludno trazis to parking mesto i da se ne sretnes sa tim "ljubaznim i nalakiranim" sestrama ciji odnos prema pacijentu predstavlja olicenje toga kakav odnos prema pacijentu ima nas zdravstveni sistem (uz napomenu da svuda ima i izuzetaka koji svojim primerom osvetlaju obraz tom rogobatnom sistemu).
 

Back
Top