koliko vas koji diskutujete na temi nabavlja hranu i priprema sve dnevne obroke svojoj djeci?
tudjoj djeci?
nabavlja i prirprema svu dnevnu hranu uopste - bilo kome?
cisto da razdvojimo praznu pricu o hrani od djelovanja
Naravno da kuvam i spremam hranu. I deci, tj. detetu, pošto je drugo sasvim mala beba, i nama. Kuvam 15 godina unazad, mada hranu, kako reče, nabavljam, tek od kako sam u braku, dakle 5-a godina. Već sam negde na temi i rekla da ručak bez kašike, tj. bez kuvanog jela, smatram nedovršenim ručkom. Mesne preradjevine, misleći na kupovne, ne konzumiramo. Imali smo domaću slaninu i šunku, i sušeno meso, od od prasića koje smo sami gajili ( hajd' da se ne kitim tudjim perjem, svekar i njegov pokojni brat su gajili, mi smo samo, za naše prase, davali pare, kada je bilo potrebno - za veterinara, za kukuruz, za ovo, za ono, i odvajali ostatke hrane za napoj, tj. pomije ), ali se pojelo. Ne traje ništa večno. E, takve preradjevine jedemo, ali kupovne skoro pa nikada. Pileće i ćureće, takodje jedemo uglavnom domaće. Ne gajimo sami, ali znamo od koga da kupimo da budemo sigurni da je domaće, da nije gajeno na koncentratu.
I pored toga, osim supe, koju moram da iznesem na sto svaki dan ( supu ili čorbicu, svejedno ), osim kada je kuvano jelo tečno ( tipa pasulj ili grašak ), a koja se, naravno, kuva sa mesom, ne jedemo meso toliko. U stvari, od sedam dana u nedelji, meso imamo 3 ili 4 dana, prosečno gledano. I ja znam koliko je povrće zdravo, naravno, ali to ne znači da ću potpuno izbaciti meso iz ishrane, ni svoje, ni dečije. Ali se, naravno, ne prežderavamo, iako neki ovde obožavaju taj izraz. Dakle - meso jedemo umereno, preradjevine jedino domaće, a i to umereno, a brzu hranu nikada. Ok, kupimo ponekad nešto i u pekari, ali - ponekad. I to je to.
Da ja smatram da je normalno ubiti svinju ili pile za ishranu.Boldovano ja nigdje nisam rekao.
