Текст је објављен 1914. у Радничким новинама, и носи назив "Мали мученици из лесковачких фабрика"
Ово су деца из текстилних фабрика у Лесковцу коју је привредни инспектор саслушавао. Међу њима су седморо мушкарци а остало девојчице.
Од четрдесет седморо, шесторо их је ступило у фабрику од седам година; четрнаесторо од осам; дванаесторо од девет; осморо од десет; седморо од једанаест.
Тридесет и петоро није учило основну школу ни једнога дана, а четворо их је учило по једну или две године.
Седморо ради у фабрици по 12 сати за надницу од по 0,20 п. дин. Седамнаесторо за 0,30 п. дин. Шеснаесторо за 0,40 п. дин. Седморо за 0,50 п. дин. а један за 0,60 п. дин.
Седамнаесторо деце употребљује се на раду и на “смени”. То је рад који се врши по распореду појединих партија дању и ноћу.
Од ове деце деветоро је туберкулозно; седморо шкрофулозно; двадесет деветоро болешљиво и слабуњаво. Ниједно дете није нађено као здраво!
Кад се погледају ова деца, не би рекао човек да имају више од по 6-7 година; међутим њихова старост је: четворо од осам, петоро од девет, седморо од десет, десеторо од једанаест, шеснаесторо од дванаест, петоро од тринаест, једно од четрнаест година.
Сва су ова деца закржљала и неправилнога, искривљеног узраста, што је последица преранога рада у фабрикама у којима су сва већ провела од једне до пет година.
Ето, ову децу фабриканти Илић, Теокаревић и Петровић упропашћују у својим предузећима, тамо их туку, па кад полумртва од рада и тортуре попадају, долазе им ноћу родитељи те их носе кући.
Читаве су генерације ове деце упропашћене, а данас фабриканти настојавају да задобију полицију која би требала да изврши над осталима и над њима дивље насиље!
Међу овим малим мученицима има их доста и осакаћених на раду, као што је онај дечко на десној страни слике што показује десну руку на којој су одсечена три прста.
На слици се виде и три старице, једна од 78, једна од 80 и једна од 83 године, које раде са надницом од 0,60 до 0,80 п. динарских.
Старици Неди Вукосављевић одсекла је машина руку и она ради сада са једном руком.
После овога детаља из лесковачког фабричког пакла, ми питамо, сасвим озбиљно питамо: има ли у буржоаској јавности и журналистици људи?
Ако их има, дужност им је да проговоре противу ових страшних злочина!
Садржај је копиран са сајта.
