Deca radnici i njihovi poslodavci kroz istoriju

Holy1

Ističe se
Poruka
2.647
Dobro vece.

FB_IMG_1607976062544.jpg


Zanimaju me uslovi rada u kraljevini Jugoslaviji, a i ranije? Ja sam cuo od dede da je nadnica za decu u to vreme bila abnormalna.. Za celodnevnu nadnicu u ondasnjoj kraljevini deca su dobijala pola kg brašna!?
 
Dobro vece.

Pogledajte prilog 817248

Zanimaju me uslovi rada u kraljevini Jugoslaviji, a i ranije? Ja sam cuo od dede da je nadnica za decu u to vreme bila abnormalna.. Za celodnevnu nadnicu u ondasnjoj kraljevini deca su dobijala pola kg brašna!?
Мислим да је ово једна од безобразних комунистичких лажи. Био сам у Вучју пре две године и тамо људи и данас са сетом причају о временима Теокаревића, за која су наравно чули од предака али кажу да је тада у њиховим фабрикама много људи хтело да ради, дупло више радника је било него становника. Нико ми није поменуо дечији рад. То не мора да буде апсолутна истина али много ми је вероватније од овога што пише Туцовић

Ево нашао сам и потврду тога у овој књизи (не знам која је књига у питању слику сам нашао на интернету)

1280x0_Vila-Laze-Teokrevica-Vucje-knjiga-Portreti-najvecih-srpskih-industrijalaca-foto-Juzne-v...jpg
 
Мислим да је ово једна од безобразних комунистичких лажи. Био сам у Вучју пре две године и тамо људи и данас са сетом причају о временима Теокаревића, за која су наравно чули од предака али кажу да је тада у њиховим фабрикама много људи хтело да ради, дупло више радника је било него становника. Нико ми није поменуо дечији рад. То не мора да буде апсолутна истина али много ми је вероватније од овога што пише Туцовић

Ево нашао сам и потврду тога у овој књизи (не знам која је књига у питању слику сам нашао на интернету)

Pogledajte prilog 817283
Сазнао сам која је књига у питању, ако некога интересује.

http://www.uns.org.rs/sr/Beleznica/...ortreti-najvecih-srpskih-industrijalaca-.html
 
Zanimaju me uslovi rada u kraljevini Jugoslaviji, a i ranije? Ja sam cuo od dede da je nadnica za decu u to vreme bila abnormalna.. Za celodnevnu nadnicu u ondasnjoj kraljevini deca su dobijala pola kg brašna!?

To je tek bilo vreme uvođenja zabrane dečjeg rada, tako da nema sumnje da je toga bilo i u Srbiji i Jugoslaviji.

Suština je bila u tome da imaš radnu školu. Ako poseduješ to, onda se deca obrazuju kao zanatlije, a to može uključivati i praksu u fabrikama. Mislim da je Hrvatski radiša bo među najozloglašenijim primerima u Kraljevini SHS.

Za leskovački slučaj, ne znam šta sve kažu izvori, ali ne bi me čudilo da je Tucović to dobro opisao. Ne znam koliko bi uspešno bila komunistička propaganda kada je SSSR bio jedan od najozloglašenijih primera dečijeg rada.
 
Poslednja izmena:
To je tek bilo vreme uvođenja zabrane dečjeg rada, tako da nema sumnje da je toga bilo i u Srbiji i Jugoslaviji.

Suština je bila u tome da imaš radnu školu. Ako poseduješ to, onda se deca obrazuju kao zanatlije, a to može uključivati i praksu u fabrikama. Mislim da je Hrvatski radiša bo među najozloglašenijim primerima u Kraljevini SHS.

Za leskovački slučaj, ne znam šta sve kažu izvori, ali ne bi me čudilo da je Tucović to dobro opisao. Ne znam koliko bi uspešno bila komunistička propaganda kada je SSSR bio jedan od najozloglašenijih primera dečijeg rada.
imas dokaze za to sto tvrdiš za Zagrebačkog Radišu i SSSR?
 
imas dokaze za to sto tvrdiš za Zagrebačkog Radišu i SSSR?

Nemam sad pri ruci neke izvore i literaturu, pričam iz glave...ako budem imao vremena postaviću na temu nešto detaljnije. Za sada evo ti II tom Izazov nove istorije Đorđa Stankovića.

content

content


p136942c0.jpg


Ono sa čim se ne bih složio sa autorom jeste da su zakon i međunarodne konvencije baš to toliko decidno tada zabranjivale. Recimo, ako me dobro sećanje služi, Amerikanci i Britanci su u potpunosti kriminalizovali dečiji rad čini mi se tek negde 1933-38 godine. A dečije robovanje je praktično staro koliko i ljudska civilizacija; od nastanka prvih kultura do modernih vremena...
 
Текст је објављен 1914. у Радничким новинама, и носи назив "Мали мученици из лесковачких фабрика"

Ово су деца из текстилних фабрика у Лесковцу коју је привредни инспектор саслушавао. Међу њима су седморо мушкарци а остало девојчице.
Од четрдесет седморо, шесторо их је ступило у фабрику од седам година; четрнаесторо од осам; дванаесторо од девет; осморо од десет; седморо од једанаест.
Тридесет и петоро није учило основну школу ни једнога дана, а четворо их је учило по једну или две године.
Седморо ради у фабрици по 12 сати за надницу од по 0,20 п. дин. Седамнаесторо за 0,30 п. дин. Шеснаесторо за 0,40 п. дин. Седморо за 0,50 п. дин. а један за 0,60 п. дин.
Седамнаесторо деце употребљује се на раду и на “смени”. То је рад који се врши по распореду појединих партија дању и ноћу.
Од ове деце деветоро је туберкулозно; седморо шкрофулозно; двадесет деветоро болешљиво и слабуњаво. Ниједно дете није нађено као здраво!

Кад се погледају ова деца, не би рекао човек да имају више од по 6-7 година; међутим њихова старост је: четворо од осам, петоро од девет, седморо од десет, десеторо од једанаест, шеснаесторо од дванаест, петоро од тринаест, једно од четрнаест година.
Сва су ова деца закржљала и неправилнога, искривљеног узраста, што је последица преранога рада у фабрикама у којима су сва већ провела од једне до пет година.
Ето, ову децу фабриканти Илић, Теокаревић и Петровић упропашћују у својим предузећима, тамо их туку, па кад полумртва од рада и тортуре попадају, долазе им ноћу родитељи те их носе кући.
Читаве су генерације ове деце упропашћене, а данас фабриканти настојавају да задобију полицију која би требала да изврши над осталима и над њима дивље насиље!
Међу овим малим мученицима има их доста и осакаћених на раду, као што је онај дечко на десној страни слике што показује десну руку на којој су одсечена три прста.
На слици се виде и три старице, једна од 78, једна од 80 и једна од 83 године, које раде са надницом од 0,60 до 0,80 п. динарских.
Старици Неди Вукосављевић одсекла је машина руку и она ради сада са једном руком.
После овога детаља из лесковачког фабричког пакла, ми питамо, сасвим озбиљно питамо: има ли у буржоаској јавности и журналистици људи?
Ако их има, дужност им је да проговоре противу ових страшних злочина!

деца-807x1024.jpg

Садржај је копиран са сајта.
 
Текст је објављен 1939. у листу Време, и носи назив "Шегрти фабрике Висунг ступили у штрајк"

Шегрти запослени у фабрици намештаја „Висунг“ г. Владе Санојковића, ступили су у штрајк. Ова фабрика има своје радионице у Бокељској улици 7 и у Карађорђевој 81, где је било упослено много шегрта.
Шегрти су радили по 14 сати. Становали су по 23 у једној просторији и нису се жалили на ове тешке услове рада. Али када су почели да их туку и кажњавају ускраћујући им храну, они су се договорили да напусте посао. Покупили су своје ствари и улогоровали се у Карађорђевом парку. Упитани зашто су се решили на штрајк они су почели сви у глас да одговарају. Ипак се одвојио један трезвенији и почео да прича:
Ми смо решили да штрајкујемо јер један дан једемо а један дан не једемо. Па смо морали. Радили смо 14 сати и за тако много посла треба више хране. Станови су били бедни. Спавали смо по 23 у соби. Има бува и вашки. Поред тога били смо често тучени.
Радничка комора узела је целу ствар на себе. Отсек за заштиту жена и деце побринуо се да мали штрајкачи док се све не заврши, буду смештени у радничком склоништу. Радничка комора ће их хранити.


Образована је комисија на лицу места која ће проверити исказе ових шегрта. У комисији су г. г. Јокић, инспектор рада Министарства социјалне политике и народног здравља, г. др. Велимировић, виши инспектор за радње у отсеку за социјално старање при Управи града, и од стране Радничке коморе гђа Татјана Ћирковић, референт отсека за заштиту жена и деце и г. Душан Павићевић, инспектор.


Комисија је тачно испитала радно време. Дечаци су радили 14 часова дневно. Поред тога били су принуђени да прековремено раде на дрвари која припада једном акционару.
Радионице у којима су радили биле су недовољно осветљене и прљаве. У собама у којима су становали простор је био надокнађен тиме што су инсталирани троспратни кревети. Комисија је дошла у убеђење да заиста под оваквим условима деца не могу да живе.


Када се у фабрици чуло да ће доћи комисија склоњене су прљаве сламарице, које је комисија успела да пронађе. Деца ко деца, греше. И у место неке друге казне, добијали су батине и по читав дан остајали без хране. При раду морали су да чуче и држе тешке терете. Синоћ су деца вечерала о трошку Радничке коморе. Ми смо их посетили. Они су се сви радовали што ће и јавност да сазна за овај случај.
segrti.jpg

Садржај је преузет са сајта.
 

Back
Top