Moje starije dete ima drugara čiji su roditelji malko fanatici. Pravoslavci su, al ne ki čudni...
Oboje su veoma obrazovani, al vera je jača od razuma...
Te tako to dete, ne sme da igra igrice, ne sme sve crtaće da gleda jer u neim crtaćima ima đavola i sl.
I što je najcrnje. Ovi moji baš i nisu ludi za igricama iako nemaju nikakva ograničenja.
Više vole da uzmu loptu, bicikl ili teniske rekete i da izađu napolje.
Nisu im crtaći razvrstani na zabranjene/one u kojima su đavoli i dozvoljene/one u kojima nema đavola, ali nekako uvek biraju crtaće u kojima nema nasilja.
A ovo jadno u procesu zombiranja, kako uđe kod nas prvo sedne za računar, pa trči da vidi da li je crtani sa đavolom na tv-u.. prosto ne zna gde će pre...
Moja deca ga vuku da izađe napolje, ali on neće. Meni neprijatno da dete teram iz kuće.
Malo porazgovaram sa njim da bi bilo lepo da izađe da se igra sa drugarima, ali to ne pomaže...
I šta su sada ti ljudi postigli????