Deca i obrazac ponašanja

[Pinocchio]

Pre nekoliko godina, u nekoj raspravi sa decom sam suprugu postavila pitanje da li naša deca uopšte slušaju ono što im govorimo, što ih učimo ili te naše reči preskaču preko njih kao zečevi po šumi? Svaki dan pričamo, objašnjavamo, učimo, usmeravamo i u nekom momentu se zapitaš da li nešto od toga ulazi u njihove glavice i glave. Tešio me je da ne brinem, da oni sve čuju, razumeju i da budem strpljiva, a ja nisam baš bila nešto sigurna u to.

I prođoše godine, odrastoše deca. Danas mi ćerka da da pročitam neki sastav koji je napisala i ja ostadoh bez teksta! Dve stranice sažetog teksta o njenom razumevanju života i svrhe istog, sve ono što je i u prolazu čula od nas, u svakoj utehi, propratnoj reči uz zagrljaj, raspravi... sažela je na 2 strane.

Definitivno, sve što kažemo, pa i u šali, ti mali i veliki sunđeri sve upiju i upotrebe u pravom momentu.
Da li vas je i koliko strah što deca pored onoga što ih učimo, prate i kopiraju naš obrazac ponašanja?

 

[Џорџи]

Ja bih voleo da budu bolja verzija mene,pa iako se 1000x ponovi treba istrajati,poneku gresku mozda i ne plate ako usvoje savet

 

[zendeli]

Bilo me je strah dok su bili mali u šta će izrasti bez obzira na nas trud i usmjeravanje.
To je valjda normalno za svakog roditelja,da se pita da li je ispravno baš sve naročito sad kad su se svi uslovi toliko promijenili da je tesko biti siguran šta je ispravno.

 

[Nemoguća Могућност]

Kaze nas narod: iver ne pada daleko od klade.

A Duško Radović: Tucite ih čim počnu da liče na vas.

 

[Pinocchio]

Ja bih voleo da budu bolja verzija mene,pa iako se 1000x ponovi treba istrajati,poneku gresku mozda i ne plate ako usvoje savet

Da, greške. Učim ih da je bolje učiti na tuđim ali da su lekcije iz sopstvenih uverljivije i lakše se pamte. Mada su bolnije. I naravno, da se ni slučajno ne boje grešaka. Svi ih pravimo.

 

[jolemisa]

Pre nekoliko godina, u nekoj raspravi sa decom sam suprugu postavila pitanje da li naša deca uopšte slušaju ono što im govorimo, što ih učimo ili te naše reči preskaču preko njih kao zečevi po šumi? Svaki dan pričamo, objašnjavamo, učimo, usmeravamo i u nekom momentu se zapitaš da li nešto od toga ulazi u njihove glavice i glave. Tešio me je da ne brinem, da oni sve čuju, razumeju i da budem strpljiva, a ja nisam baš bila nešto sigurna u to.

I prođoše godine, odrastoše deca. Danas mi ćerka da da pročitam neki sastav koji je napisala i ja ostadoh bez teksta! Dve stranice sažetog teksta o njenom razumevanju života i svrhe istog, sve ono što je i u prolazu čula od nas, u svakoj utehi, propratnoj reči uz zagrljaj, raspravi... sažela je na 2 strane.

Definitivno, sve što kažemo, pa i u šali, ti mali i veliki sunđeri sve upiju i upotrebe u pravom momentu.
Da li vas je i koliko strah što deca pored onoga što ih učimo, prate i kopiraju naš obrazac ponašanja?

Deca veoma dobro cuju sta im se prica,mada izgleda kao da uopste nisu tu i nisu zainteresovana.Neka ce to prihvatiti,a neka nece.

 

[Отварач мозга...опет]

...deca umeju da naprave razliku izmedju onoga sto im pricas i onoga sto vide...i to je u redu...

 

[Pinocchio]

Deca veoma dobro cuju sta im se prica,mada izgleda kao da uopste nisu tu i nisu zainteresovana.Neka ce to prihvatiti,a neka nece.

Ali onda im i dalje pričaš, pričaš... dok ne pobeliš... Mislim da se ta priča neće završiti ni kada budu imali svoju decu.

 

[Nemoguća Могућност]

Ali onda im i dalje pričaš, pričaš... dok ne pobeliš... Mislim da se ta priča neće završiti ni kada budu imali svoju decu.

- Lepo je meni mama govorila...
- Sta?
- Ne znam, nisam je slusao

 

[86bogomoljka]

Нисам имала никакав страх од родитељства. Све сам то некако лако прихватила. Сматрам да је одговорност највише моја али нисам дозволила да бригом изазовем родитељско проклетство, како сам тек недавно сазнала да се то често дешава. Нисам никога слушала, нисам никакве књиге о одгоју читала, водила сам се интуицијом и здравим разумом. У околностима у којима смо били најважније ми је било да га поштедим лоших емоција, мислим на љутњу, огорченост и комлексе за ствари за које он никако није крив. Када гледам слике из тог периода сетим се како сам се распадала изнутра а теши ме то колико је он ипак на њима срећан. Изградили смо добар, близак однос и тамо где има поверења и разговора тешко да може бити нерешивих проблема. Моје дете је имало и изузетно негативан пример, а на мени је било да га усмирим каково наравоученије ће из те лекције извући.
Мало дете- мала брига, велико дете- велика брига код мене не важи. Никада ми није био брига него радост. Ако то значи да сам неодговорна, ето јесам

 

[86bogomoljka]

И толико ме је разгалио када ми је неки дан послао ово. А то смо се често играли

View this content on Instagram

View this content on Instagram

 

[jolemisa]

Ali onda im i dalje pričaš, pričaš... dok ne pobeliš... Mislim da se ta priča neće završiti ni kada budu imali svoju decu.

Normalno je,ali tu posle dodje razno drustvo,a deca i dalje slusaju,li rade sasvim drugo.I tu dolazi do kurslusa.