Deca i fakultet

[KARANFILCIC]

Sta mislite o studiranju majki koje imaju malu decu? Da li se moze sve izvesti i postici? Kako da znate da necete negde napraviti gresku?

 

[Hellen]

Sta mislite o studiranju majki koje imaju malu decu?
Свака част ако успевају!

Da li se moze sve izvesti i postici?
А што не би могло?

Kako da znate da necete negde napraviti gresku?
Никако.

 

[KARANFILCIC]

Lepo je sve to teoretski. Kad upises tezak fakultet koji traje godinama i pri tom ne mozes da uklopis i posao uz sve to, sta se dogadja ako odustanes. Istina je da uprni zavrsavaju, a ne pametni! Razmisljam o tome koliko studenata u zivotu radi samo to, pa proces zavrsavanja se oduzi ili ga nikad i ne zavrse, a kamoli zena sa dodatnim obavezama. Da li tu najvecu ulogu mozda igra neozbiljnost? Volela bih da ga upisem i zavrsim, ali sta ako na pola puta odustanem? Koliko godina zivota i mukotrpnog rada bi bilo baceno u vodu? Kako da znam da sam u stanju da izdrzim?

 

[indigo]

ako se plasis pre nego sto si uopste i posla, onda nemoj .

salu na stranu, uopste ne vidim u cemu je problem... osim sto ces spavati malo ili nikako .
moj predlog ti je da nekom drugom prebacis sve ostalo (kuvanje, peglanje, nabavku i slicno), i da osim studija i ucenja budes u slobodno vreme sto vise sa detetom, u aktivnom smislu.
mislim, moze se i sve ostalo navedeno izvesti uz dete i studije, ali je vec veliko opterecenje - ako imas mogucnosti, iskljuci "fizikalije".
a moguce jeste, cak i mnogo vise - skolovati se uz rad, a sa jako malim detetom.... i bez muza. znam i takve.

mogu li da pitam o kom fakultetu razmisljas? kakvo ti je prethodno iskustvo/uspeh u skolovanju? mozda bih mogla konkretnije da ti odgovorim.

 

[mackica ns]

Ja mislim da je moguće samo ako svo svoje vreme možeš da posvetiš isključivo detetu i školi... Znači, bez posla i bez (većine) kućnih poslova. Ako imaš takve uslove; samo napred:-D Ili.... Ako ti je potrebno MALO sna. Moja mama je upisala i završila postiplomske uz posao; dvoje male dece, i SVE kućne poslove. Ali učila je isključivo noću, a spavala po 3-4 sata dnevno. Ali, ona je takva, ona i dan-danas ne spava više:? Eh, što to nisam od nje nasledila:-(

 

[anakin]

ja ne mogu da verujem da muskarci bas nista od kucnih poslova ne rade...i sto ih tako navikavate?

 

[WithdrawnWater]

A ko kaze da ne rade? Moj bogami uvek radi! Vrlo lepo kuva, pedantno pegla, sudove pere bolje nego masina.....podrazumeva se da svako ima svoje kucne obaveze (necemo traziti dlaku u jajetu) i da svako sve - ume i moze. I ja menjam gumu na autu, osigurace kad pregore, gumice na slavini itd.

 

[KARANFILCIC]

ako se plasis pre nego sto si uopste i posla, onda nemoj .

salu na stranu, uopste ne vidim u cemu je problem... osim sto ces spavati malo ili nikako .
moj predlog ti je da nekom drugom prebacis sve ostalo (kuvanje, peglanje, nabavku i slicno), i da osim studija i ucenja budes u slobodno vreme sto vise sa detetom, u aktivnom smislu.
mislim, moze se i sve ostalo navedeno izvesti uz dete i studije, ali je vec veliko opterecenje - ako imas mogucnosti, iskljuci "fizikalije".
a moguce jeste, cak i mnogo vise - skolovati se uz rad, a sa jako malim detetom.... i bez muza. znam i takve.

mogu li da pitam o kom fakultetu razmisljas? kakvo ti je prethodno iskustvo/uspeh u skolovanju? mozda bih mogla konkretnije da ti odgovorim.

Rec je o medicinskom fakultetu! A ja sam medicinska sestra i to je ono sto ja najvise volim da radim, a bolesno sam zeljna znanja za koje lekari obicno nemaju vremena, ni volje da te upute i objasne! Moj posao je prilicno napran i u smenama, o odgovornosti i koncentraciji ne smem ni da pricam, zato mislim da u ovom slucaju posao o rad ne bi dosli u obzir. Sto je mnogo, mnogo je! Da nism malo preterala u ambiciji? Ipak je bolje da znam pre nego sto definitivno resim jer ce onda biti malo kasno za kajanje!!!

 

[S_K_V_O]

Uh.
A kako mislis da pohadjas predavanja i vezbe ako radis?
Ovde ima lekara koji ce te svakako posavetovati bolje nego ja, ali pitam se zasto ne bi pokusala sa visom medicinskom?

 

[pikax]

Rec je o medicinskom fakultetu! A ja sam medicinska sestra i to je ono sto ja najvise volim da radim, a bolesno sam zeljna znanja za koje lekari obicno nemaju vremena, ni volje da te upute i objasne! Moj posao je prilicno napran i u smenama, o odgovornosti i koncentraciji ne smem ni da pricam, zato mislim da u ovom slucaju posao o rad ne bi dosli u obzir. Sto je mnogo, mnogo je! Da nism malo preterala u ambiciji? Ipak je bolje da znam pre nego sto definitivno resim jer ce onda biti malo kasno za kajanje!!!

Nisi preterala, zasto da ne ? - Ako te stvarno interesuje, imas volju i zelju za tim , ne kreces od nule, imas osnovna med. znanja -> ne vidim problem osim vremena, a njega ces naci uz dobru organizaciju i pomoc prvenstveno supruga !
Ipak, ti to ( i jedino ) najbolje znas ! :razz:

 

[mojickamala]

Ja sam upisala mašinski fakultet sa jasnim ciljem da ga završim.
Na trećoj godini sam rodila dete.
Posle sam učila kao blesava i upisala četvrtu, petu, apsolvirala sa stomakom, rodila blizance, položila još jedan ispit pre mesec dana (klinci imaju 2,5 godine i 2 puta po 6 meseci).
Ostalo mi je 6 ispita do kraja i računam da ću za 2 godine biti dipl.ing. (bez žurbe).
Imala sam pomoć od supruga (koji studira sa mnom) i porodice (njegove i moje).
Treba se napregnuti divovski, ali ako nešto zaista želiš, to ćeš i uspeti.
Inače, dete nije bauk i 24h obaveza, dete je još jedan član porodice, koji može da učestvuje u svemu što se u kući dešava (a neverovtna je moralna podrška!).
Zato, šta god želiš da uradiš, uradi i negledaj nazad, i kada ti je teško, samo se seti šta si želela da uradiš i glavu gore. I naravno, moraš da veruješ da je to moguće!

Srećno!!!

 

[mackica ns]

E, mojicka (ako je pitanje bezveze i suviše lično, bez ljutnje; ne moraš odgovarati) jel' vas vaši izdržavaju; mislim ima li potrebe i da li iko od vas dvoje radi nešto?

 

[mojickamala]

Sada imam penziju, koju mi je dala moja baka (ona živi od izdavanja stana). (oko 13000)
Imam dečiji dodatak 3900din.
Imam dve godine porodiljskog bolovanja (oko 13000)
(srećna okolnost, zaposlila se a nisam znala da sam trudna, radila 2 meseca i odmah na bolovanje)
Sve u svemu, krpimo se...

 

[indigo]

Rec je o medicinskom fakultetu! A ja sam medicinska sestra i to je ono sto ja najvise volim da radim, a bolesno sam zeljna znanja za koje lekari obicno nemaju vremena, ni volje da te upute i objasne! Moj posao je prilicno napran i u smenama, o odgovornosti i koncentraciji ne smem ni da pricam, zato mislim da u ovom slucaju posao o rad ne bi dosli u obzir. Sto je mnogo, mnogo je! Da nism malo preterala u ambiciji? Ipak je bolje da znam pre nego sto definitivno resim jer ce onda biti malo kasno za kajanje!!!

sa stomatologije znam dosta (tadasnjih) devojaka koje su fakultet zavrsile sa detetom, i sa dvoje. samo je jedna uspela uz rad, i to je prva upisana uopste, prva diplomirala u prvoj generaciji upisanih studenata (zubni tehnicar), prosek oko 9.
koliko se secam jedne koleginice sa druge godine, koja se tada porodila, ona je bez problema i bez zadrske dosla do kraja studija (takodje visok prosek), ali - kako smo vec rekli - nije, bogami, satima peglala pelene, imala je pomoc sa svih strana.

da mi ne zameris, mislim da si ti mozda malko "pogresno posla" .
da sam na tvom mestu, ja bih gledala da odem i vidim koji je program, sta se konkretno trazi sto se tice odsustvovanja od kuce; onda bih gledala da malko pregledam udzbenike, i da se organizujem, jer medicinski nije nesto sto se moze sazvakati u autobusu i u okolnostima gde nemas elementarne uslove za rad.
moja kuma je "sazvakala" specijalizaciju uz rad (sa tek rodjenim detetom, i sama, bez muza, posao na klinici u tri smene), mogla je da uci samo kad beba zaspi, i posle 2.5 godine je imala oci k'o tanjire.
drugim recima, moj savet ti je da sve pazljivo proucis sto se tice rasporeda i gradiva, pa onda probaj da procenis sebe. potrebno je mnogo sedenja i ucenja, i moje misljenje je da, ako covek ima TU radnu naviku i ambiciju, dobru organizaciju i samodisciplinu, problema nece biti.

i mnogo srece.

 

[WithdrawnWater]

Sta mislite o studiranju majki koje imaju malu decu? Da li se moze sve izvesti i postici? Kako da znate da necete negde napraviti gresku?

Nikada neces moci da znas da 'neces negde napraviti gresku' - t ne zna ni onaj ko upisuje fakultet bez dece i porodice, pa ni ti ne mozes znati. Fakultet je jos uvek 'besplatan' za one koji se upisu na budzet, prema tome mozes da odustanes u svakom trenutku ako vidis da te ne interesuje ili da ne mozes da postignes (ako se dobro organizujes, i udzbenike mozes da nabavis a da vecinu ne kupujes - i ja sam tako). Kazu da faks ne zavrsavaju pametni nego uporni i vredni - ima nesto i u tome: valja sedeti i uciti satima, radi se o fakultetu koji traje 6 godina, pa obicno apsolventski staz i obavezni staz, kad sve skupis bez 7 godina ne moze, najcesce i celih 8 da bi dobila zvanje. Sa iskustvom medicinskog fakulteta ucinila bih sve da te obeshrabrim da podjes tim putem - ne zato sto mislim da ne mozes vec zato sto je to pakleni put na koji ima smisla poci samo ako imas pakleno dobar motiv: fakultetski program je uzasan, vezbe i predavanja lose organizovani, grupe prevelike i pretrpane, prakticnog rada i znanja nedovoljno, asistenti i profesori nezainteresovani, a sto ne reci - ne previse ni kvalitetni u edukaciiji studenata, drugim recima: sve moras uglavnom potpuno sam ( ako pamtim jedno 5 kvalitetnih i zainteresovanih ljudi za celog studiranja za koje znam da su se trudili da me nesto nauce i da mi nesto prenesu - Dr Delic sa Infektivne, genije, Dr Maglajic sa neonatologije u Tirsovoj, lafica, Dr Petrovic sa hematologije na internoj B, ljudina mada trazi - razbija, Dr Pljesa iz Zemunske bolnice sa nefro, Miljana Obradovic sa histologije...i to ti je to bre!!?). Udzbenici su lose napisani (ako nemas srecu da dodjes do stranih udzbenika, pa jos i srecu da su prevedeni sto je retkost, ili znas strani jezik dovoljno da mozes da ucis), ispitivaci na ispitima (posebno na institutskim) fokusirani na to kako da te syebu i obore radije nego kako da izvuku iz tebe ono sto znas, tretiraju te kao krpu za brisanje poda svi - od tetkice do bolnickog persoanla do profesora.....Drugim recima, ko prodje medicinski fakultet u Beogradu, a jos ko ga prodje i stvarno izadje edukovan i dobro obucen, taj je imao debele srece ali mnogo vise od toga prolio je na litre 'znoj, krv i suze' , veslao uz tok uglavnom sam protiv svih obstrukcija, ucio uglavnom sam hvatajuci izmedju redova ono sto nije receno, provodio sate i sate mimo rasporeda na fakultetu iduci po 3-4 puta na istu vezbu sa raznim grupama dok ne dobije objasnjenje ili ne dobije priliku da nesto uradi ili proba, vukao za rukav od spremacice do nacelnika i moljakao, bo stalno neciji privezak da bi dobio sansu (jer im se smuci pa da te otkace najzad te puste da udjes u salu i nesto uradis). Dakle, ponajmanje je stvar u vremenu i organizaciji vremena, stvar je u organizaciji fakulteta koja je z amog vremena bila ocajna a kako cujem od studenata ni sad nije nista posebno bolja. I zato sto znam kakav je to pakleni put, trudim se da obeshabrim svakoga se dvoumi (ko nema strasno jak motiv), i svakoga ko nema jaku potrebu da ide tim putem. No, cenim strasno one koji se ipak odluce da krenu u tu suludu avanturu, i jedino sto njima kaze, reci cu sad i tebi: ako se ipak odlucis da krenes na taj put, pomocicu ti sve sto budem mogla: od knjiga, do saveta, do ljudi koje znam na fakultetu tu i tamo a mogu da ti olaksaju. No sa malom decom, porodicom i vec nadjenim poslom u struci - tolki put, toliko mucenja, za nistavnu platu, pljuvanje na svakom koraku i nultu gratifikaciju: ne znam da li se to isplati. Sem ako to nije nesto sto ti ceo zivot zelis i sto je tvoj san, kao sto je bio moj; i ako to nije nesto sto stvarno volis i cemu mozes da posvetis zivot, sto je opet bio moj slucaj. Jedino tada ce ti dovoljna gratifikacija biti to sto jesi to sto jesi, to sto radis ono sto radis, i to sto zivis svoj san. Sve drugo - pricam iz licnog iskustva - nije vredno tolikog truda. Pozdrav i srecno.

 

[pikax]

fakultetski program je uzasan, vezbe i predavanja lose organizovani, grupe prevelike i pretrpane, prakticnog rada i znanja nedovoljno, asistenti i profesori nezainteresovani, a sto ne reci - ne previse ni kvalitetni u edukaciiji studenata, drugim recima: sve moras uglavnom potpuno sam ( ako pamtim jedno 5 kvalitetnih i zainteresovanih ljudi za celog studiranja za koje znam da su se trudili da me nesto nauce i da mi nesto prenesu -....i to ti je to bre!!?). Udzbenici su lose napisani (ako nemas srecu da dodjes do stranih udzbenika, pa jos i srecu da su prevedeni sto je retkost, ili znas strani jezik dovoljno da mozes da ucis), ispitivaci na ispitima (posebno na institutskim) fokusirani na to kako da te syebu i obore radije nego kako da izvuku iz tebe ono sto znas, tretiraju te kao krpu za brisanje poda svi - od tetkice do bolnickog persoanla do profesora.

:shock: ... izgleda da je isto svuda, kao da sam ja ovo napisala

 

[indigo]

.... put na koji ima smisla poci samo ako imas pakleno dobar motiv: ......... tolki put, toliko mucenja, za nistavnu platu, pljuvanje na svakom koraku i nultu gratifikaciju: ne znam da li se to isplati. Sem ako to nije nesto sto ti ceo zivot zelis i sto je tvoj san, kao sto je bio moj; i ako to nije nesto sto stvarno volis i cemu mozes da posvetis zivot, sto je opet bio moj slucaj. Jedino tada ce ti dovoljna gratifikacija biti to sto jesi to sto jesi, to sto radis ono sto radis, i to sto zivis svoj san. Sve drugo - pricam iz licnog iskustva - nije vredno tolikog truda. Pozdrav i srecno.

ja bih, pak, OVO da podvucem....
kad pogledam unazad, mnogo rada, ucenja i vremena mi je proslo brzo, i tada sam mislila, i danas mislim, da me je jednostavno volja i ambicija prosto "prenela" preko svega sto si pobrojala, kao i preko kasnijih godina skolovanja.
WW,
mislim da gresis u necemu - meni se cini da njima sada bolonjska konvencija menja mnogo i plan i program i duzinu studija....zato sam i rekla da se obavesti malko.
no, u slucaju cetvorogodisnjeg fakulteta, isto kao i kod 5- i 6-godisnjeg, zena treba da zna da je to i takvo ucenje ceka za ceo zivot. ja sam imala potpuno isti pogram prve dve godine kao opsta medicina, a i nadalje mnoge iste ispite koje smo zajedno polagali - do dana danasnjeg, mislim da sam anatomiju ponavljala najmanje 5 puta celu, a bar 20 puta glavu i vrat.... da ne govorim o ostalim "detaljima", novitetima i svemu sto sledi.
dakle, da se vratimo na osnovnu pricu: kako rece jedan moj pok. profesor, postoji profesija - nesto od cega se zivi, i postoji POZIV, nesto zbog cega smo pozvani da budemo na ovoj zemlji, u ovom zivotu. po mom misljenju/osecaju, ako medicinu vidis kao poziv, to jeste ono pravo, i sa tim ima smisla ici dalje....
ima smisla i iz drugih razloga, ali tako nastaju sasvim drugaciji doktori od WW, pikax, pa i mene.... .

 

[KARANFILCIC]

Gospodo ja sam resila da okusam srecu i izdrzljivost! Za to sam se spremala ceo zivot i u jednom momentu sam bila sputana, ali sad imam sansu. Ako ne probam, nikad necu znati! Volim ovaj poziv, smatram ga delom sebe koji nikad necu moci da odvojim od sebe! Bog zna da sam probala i to! Sto se tice studija, raspitivala sam se o tome pomalo, treba se dobro organizovati, imam podrsku od strane par doktora koji su voljni da mi pomognu, ako ima jos koja dobra dusa bilo bi lepo da me kontaktira. Za sad mi trebaju knjige Hemije i biologije sa faksa da ujedno spremam i polaganj prijemnog i ispite. To ce mi olaksati malo. NEK MI JE BOG U POMOCI!!!

 

[brizna mama]

Napred! Samo si sa sobom 24h dnevno i nikad si neces oprostiti ako ne probas. A znas da onaj odozgo pomaze hrabre i uporne. A mozda potaknes jos nekog na ostvarenje svog sna. A to vec nije mala stvar.

 

[neupucena]

Ako to zelis, samo napred...kao sto si rekla, ne mozes znati kako je dok ne probas.

Sto se tice onog tvog pitanja kako to studenti studiraju godinama kad samo to rade...e upravo zato. Neozbiljnost i nedostatak organizacije. Znam na licnom primeru. I verovatno malo i zbog onog raskoraka izmedju poziva i profesije - ja imam osecaj da su nam generalno svi fakulteti gnjavaza ali lakse je coveku koji prolazi kroz to da bi jednom radio ono sto voli nego coveku kome je jednostavno potrebna neka profesija. Ja sam prva na svoj fakultet upala onako bez ikakvog pojma o tome gde ja to upadam i naravno pukla na polovini kad je bilo potrebno da se zapne a ja niti sam neki karakter (za razliku od vecine clanova moje porodice koji su listom zavrsili "korisne" a ne "zeljene" fakultete, i to na vreme) niti me je materija posebno zanimala...ipak sam nekako stigla do pred kraj i danas se upinjem da zavrsim makar zato sto nema neke buducnosti za svrsenog gimnazijalca. Ti, sa druge strane, vec imas profesiju, iskustvo i vodice te samo tvoje zelje i ambicije i zelim ti da te odvedu do diplome. Srecno!

 

[slatko volim :))]

A moj ti je savet da prvo pogledas sve oko prijemnog ispita..Znam da je za medicinski potrebno najmanje oko 90 poena za upis ..Koliko imas iz srednje skole? Al sigurno prijemni moras da uradis maximalno, jer bogami, imati preko 90 poena uopste nije lako

I ne bi bilo lose da se prosetas do fakulteta, da se licno raspitas kod studenata..Kolko sam ja od prijatelja cula , buduci doktori imaju predavanja i vezbe po CEO dan, i samo trce iz jedne bolnice u drugu, sa jednog kraja grada na drugi :?
Ne znam da l neko ko ima dete i posao bi fizicki mogao to da podnese, a o ucenju da ne govorim..
Neko ti je vec rekao--razmisli malo o Visoj Medicinskoj, sigurno je mnogo manje naporna nego fakultet..
I sta god da odlucis--srecno & samo napred!

 

[WithdrawnWater]

Ako si odlucila - onda srecno ti bilo: dobar ti vetar u ledja zelim, i sigurne luke na tom nemirnom moru. KNjige iz biologije i hemije nemam, davno je bilo, ali ako ti tokom studiranja nesto zatreba na klinici.....ili bilo sta drugo, tu sam.

Indigo, znam da bi Bolonjska konvencija trebalo da navodno uvede malo reda, ali veruj mi - nje tako. Kod nas red nece zaziveti jos bar 10 godina (ako i tad) na fakultetu, tako da.....ne bih na to racunala. I ovo sto SV kaze - trci se po vazda na nekakve vezbe i predavanja, svakako znam da nisu mnogo kvalitetnije nego u moje vreme ali su rigorozniji sada zbog te konvencije - lupaju ti recke i moras da prisustvujes, sve u svemu - nije bas neko zadovoljstvo. No. rekoh - za one koji time prate svoje snove - srecno im bilo i valja im pomoci kolko se moze.

 

[neupucena]

Neko ti je vec rekao--razmisli malo o Visoj Medicinskoj, sigurno je mnogo manje naporna nego fakultet..

Moja sestra je zavrsila visu medicinsku, i njih setaju tamo-ovamo a skola nema veze sa medicinskim faksom, tu se skoluju fizioterapeuti, visi tehnicari i medicinske sestre...

Podrazumeva se da se treba obavestiti o vezbama i predavanjima, sta je sve obavezno, koliko vremena zahteva i sve to. Kljucno je znati sta te ceka. Ostalo zavisi od coveka, ja sam vidjala fantazije od ljudi kojima je uspevalo da uklope gomilu obaveza i one koji se uspanice od dve-tri...samo ti znas koliko mozes da izdrzis. Pozdrav!

 

[pikax]

Karanfilcicu , SVE NAJBOLJE !!!

 

[Larra]

Zelim ti sve najbolje!