Dani

  • Začetnik teme Začetnik teme one
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Uh!!! Molim moderatore da predhodni post prebace na "Sve sto ste hteli, a niste rekli" ili tako nekako.

Danas sam dotakla dno. Ljigava pesmica Goce Trzan "Ni na zemlji, ni na nebu, ni na vodi, ni na hlebu. Zivim ja od tvoje ljubaviiiiiiiiiiii iiiiiii iiiiiiiii iiiiiiiii......" peva se sama ceo dan u mojoj glavi. Bez moje volje, majke mi. Evo, tek sad, kad stigoh kuci, ovaj fini svet sa Radio Indexa pokusava da malo popravi stvar. Jeste, tako to izgleda kad ti ne radi radio u kolima. Onda slusas ono sto je tvoj mozak sam smislio i nema bas mnogo pomoci.

Ali volim bre, svoj mozak. Mnogo volim svoj mozak i kad smislim nesto pametno. Danas sam bas bila pametna. Sad, da li ce da upali, ne zavisi od mene. A i salterusa je bila vise nego sjajna. Znala zena iz prve o kome se radi, sta je problem, sve ukapirala, tako da mislim da sam uspela da predupredim eventualnu katastrofu. Zadovoljna sam i lepo je vreme. Da li je greh pozeleti vise?
 
Sa setom se prisećam vremena kada sam znala koji je dan, datum...Sada sve je isto i sve je jedno...Budiš se i misliš "Super danas je novi dan! Biće bolji od onog juče...Uradiću nešto za sebe. Neću misliti o tome kako nemam posao, kako živim sa roditeljima i još uvek tražim pare za cigare. Samo danas ču biti srećna!"
Onda ostaneš sam, svi odu negde, uključiš tv i blejiš. Telefon ne zvoni a piješ već drugu kafu sam. Na internetu si, pošta opet nije stigla...
Već je pet...Uskoro će mrak...
Prošao je još jedan dan. Koji? Zar je važno? Svi su isti.
Zato ih i zovemo DAN...
Sve u svemu ustaneš-legneš, skineš se-obučeš se, jedeš-s....., i tako u krug.......
 
Dani. Bolje mi je kad ne razmisljam o danima. I ovako su se svi stopili u jedan.
Meseci u nedelje, nedelje u dane, dani u sate. Sve je kao na traci. Nisam se dobrovoljno javio za tu trku sa vremenom, ali ipak ucestvujem. Prestizu me i ovi sa leve i ovi sa desne strane.Pa cak i ovi malko sporiji iza, onako,zapenjenih usta i iskolacenih ociju:shock:, gazeci preko drugih, trude se makar malo da se pomere napred. Samo da ih ne pregazi vreme.
Mrtva trka. Pa gde zurite ljudi? Kamo srece da je to jedini cilj, ima ih milion. Samo sto prodjes kroz jedan, trcis ka novom i nikad ne mozes kroz sve da prodjes.Nikad. A i nisu svi pravi, laznjaka koliko ti dusa.
Taman stignes do njega, a ono i nije neki, dzaba trud, dzaba upala misica:smile:
Ne znam zasto su svi napustili tehniku zvanu "hodanje". Moze nesto od ovog zivota i da se primeti sa strane, mislim, kad projure ovi laktasi levo i desno od mene i ovi iza naravno.
(onda projuri i vreme, i mi se onako prijateljski pozdravimo i pozelimo puno srece jedno drugom u nekom sledecem zivotu).
 
:lol: e, divljo, nije tachno, ...mnogo toga se deshava
shto volim ovu jesen , ovakvu, sharenu, pokrivenu suncem, ..rodilo se prolecje...ah, ma necju ovde da se blamiram :lol:
 
28.10.05.
Petak
Beograd


Neverovatno mi se gledao "Blade Runner" sinoc.Po kozna koji put.Tretiram taj film kao ikonu...jedini u kome ne bih nista menjao.Film bez otvorenog prostora, film bez drveca, film bez dnevnog svetla, film bez Sunca."no one know how logn is it going to last...but, than, again...who can tell?" Filip Dick, "Da li androidi sanjaju mehanicke ovce?" Film tako temeljne melahnolije.Necega sa cime se rodis, u pocetku ti smeta, pa pokusavas da budes veseo i radostan...hm...ne ide, bas...onda na zadnjoj platformi autobusa koji jenekada isao na Studentski trg vidis devojku tako lepu, da odmah pocnes da places, mislim, ne bas places, samo ti suze krenu niz obraze i nekakav pritisak se otima iz grudi, a nema gde.Shvatis da je to nesto nepromenljivo i da ces provesti zivot pokusavajuci da dosegnes, da budes, da od sebe napravis nesto i da nad lepotom places zato sto je vidis samo ti.
vtremenom to postane normalno, naviknes se i prihvatis.Onda ti nije problem da ono sto je samo tvoje kazes, zaista nemas cega da se stidis.OK, razne spodobe citaju i misle da misle...pa?Reci cu nesto sto ne treba, slabost, tajnu...?OK...plasim se paukova, uzasavam se paukova...plasim se hladnoce, rata, sakacenja, davljenja...da nece moci da mi se digne kada treba ili da cu brzo da svrsim...OK...i sta sada? Nista...zidovi su i dalje tamo gde su bili...Sunce i dalje sija i to volim, ove ukradene letnje dane u kasnu Jesen...i Petak...da, Petak...u nekom horoskopu sam procitao da su Petak i Sreda recimo, ili Subota, lagacu, dani moga znaka...Ne znam za Sredu, ali Petak volim, Subotu ne toliko, narocito ne zimsku Subotu kojune mogu da provedem napolju...letnja je vec nesto sasvim drugo...leti mi je nekako svaki dan petak...mogao bih da zivim i da vise nikada ne vidim sneg...dakle, menjam sve svoje Zime za necija Leta...imali li raspolozenih?
 
A mi - prolaznici u njihovom dijalogu... evo, petak je, a raspleta nema... hoće li nastaviti da ogoljavaju sebe i svoj odnos na očigled svih nas?... Forum-real-show...

Na očigled? Pa niko ih ne vidi, svi prate samo neku svoju inspiraciju, tako da su skriveni jedni od drugih.

Kada će doći do raspleta? Naši dani promiču kroz njhove... dišite ravnomerno... još nije kraj.
 
28.10.2005.
Petak

Ima nekih stvari koje ne mogu da prevalim preko usta. Dzaba me pitas sta mi je odjednom. Ne mogu zbog nagrade koju si dobio za "odlicno ucenje i primerno vladanje" one godine u kojoj sam rodjena. Sve znas i sam, ne treba ja da ti pricam. A uzasno me nervira kad ne radis to sto treba. I kad kazes: "Ma, sutra cemo". Kad sutra? Zasto sutra? Zasto ne sad? Zasto gubimo vreme? Mnogo vremena. Jesi li ti svestan koliki je spisak stvari koje treba uraditi ovde, onde i tamo? I daj vise odlepi se od tih ekrana u koje blejis svaki dan po ceo dan. Nikakva slova koja citas po tim ekranima ne mogu ti pomoci. Uradi nesto konkretno za sebe, za nas, za stagod, ali URADI i to DANAS, SAD. Pa kad dodjes kuci, posle supe, a pre zutih slova, uzmi crvenu olovku i prekrizi URADJENO. Ne do POLA, nego URADJENO. Vicem, ovako bezglasno, jer, rekoh ti, ne mogu da prevalim preko usta. Glupo je. Veliki si. Nisam ti ja mama. A i nije mi u prirodi. Da te cekam, necu. Ja cu kako ja mislim da treba, a ti ako ti se ne svidja uradi bolje! I nemoj rec da si mi rekao!
 
******. Zacudila sam se kad me nije docekala i kad nije dosla da podelimo burek. Mislila sam da je negde pronasla bolji dorucak. Malo sam je trazila po dvoristu i drvecu, umela je da se popne visoko. I nadjoh je, malopre. Odmah ispod kuce, pored puta. Nisam joj prisla. Ne mogu. Mozda, kasnije, kad se smrkne. A juce smo se svadjale oko coska posteljine koju sam peglala i oko skakanja na kuhinjske elemente. Petar je jos uvek trazi. Mama izgleda zna.
E, ne mogu. Zasto si me uopste budio jutros?
 
29.10.05.
Subota
Beograd


Hteo sam da budem posebno pametan i zanimljiv danas...ali to nisam ni sebi od jutros, kako cu drugome?
U 6 je jos bio mrak...sedo sam i napipavao solju kafe pokusavaju ci da dodjem sebi, nakon polovine, shvatio sam da ne vredi ici niogde, da je suvise hladno, da jos vise duva, upalio sam grejalicu oko 7, i neznam kada ponovo zaspao, sve onako sedeci...Jos uvek nisam isteao hladnocu iz stomaka i ledja, jos uvek nisam sasvim dosao sebi, a trebalo bi nesto i da poradim danas...Znam da mi se putuje, bilo gde, samo da idem...i da bih voleo da naucim da se opustim, onako potpuno...kazes, reka, vatra, ruka...i ja imam picture show...
 
e, savrshenstvo..volim da kad ustanem prvo shto vidim je sunce, mada danima vidim maglu..i kako se dizhe , ma koliko hladno da je..meni je sve bolje..good morning starshine (:..mmmm, i dan je toliko zreo da ne mozhesh sedeti, morash se negde i nekuda pokrenuti, lol kao da nisam sama juche prepeshacila 15 km, sama, nisam mogla da se oduprem tom osecjaju ...subota, borba, sedeti ..ili..hmmm ..krenuti :)
 
Fantina:
A mi - prolaznici u njihovom dijalogu... evo, petak je, a raspleta nema... hoće li nastaviti da ogoljavaju sebe i svoj odnos na očigled svih nas?... Forum-real-show...

Na očigled? Pa niko ih ne vidi, svi prate samo neku svoju inspiraciju, tako da su skriveni jedni od drugih.

Kada će doći do raspleta? Naši dani promiču kroz njhove... dišite ravnomerno... još nije kraj.
Kliknite za proširenje...

toliko strasno gresis..da necu ni pokusati da ti objasnim koliko i u cemu...
ajd..bukijev ti usput
ps.izvini, one..morala sam:roll: :wink: :D :D :D
 
suncana, vetrovita subota..i glasic koji kaze, jao mama..kako su lepe cipele.:D odusevi me ta sposobnost da se dete obraduje, bas obraduje..necemu..icemu...

sinoc, celovecernji the kid...moja looda vagica koja me vraca u zivot,...rakija i vino:wink: hehehhe, uvek sam znala da uzivam u malim stvarima..onako, od srca...

ma, znam bre, druge su sad vrednosti na ceni...lova, kola, cipele, kite, prestiz...totalno sam out..ne moras mi govoriti to...znam i sama...ali, zasto da se prilagodjavam?necu...ne zelim...bas mi se svidja, to sto jesam..i kakva sam..eto..skromno..
 
Jos uvek traje dan predaje. Volela sam sto te volim i uzivala u svakom trenutku. Ma koliko boleo. To je znacilo da si jos uvek ziv u meni i bilo mi je drago zbog toga. Sad, na zalost, vise ne boli i do jutra cu, nadam se, prihvatiti takvo stanje. Zaista su potrebni nadljudski napori za ostati uz tebe. Ne napusta me utisak da si ustvari to i hteo, ali, po obicaju, nisi znao kako to da saopstis. Sad mozes da se opustis, nisam vise tu.
 
30.10.2005
nedelja

Zastrasujuce ravan dan. Odavno nisam dozivela da me u toku dana ama bas nista ne dotakne. Nicemu se nisam obradovala, nista me nije pogodilo, nisam se smejala, nisam ni bila tuzna. Ravno. Prazno. Mrtvo, jbt! Boje su nekako isprane i blede, radio moram da pojacam da bih ista cula, mirisa nema, dodir ne prenosi teksturu, ukus svega je isti i podjednako bljutav.
Zaboravila sam kako izgledaju dani kad sam ucaurena. Kad sam u hibernaciji. Udobno i bezbedno zavaljena negde po strani, posmatram svoj zivot koji prolazi potpuno mimo mene. Ne umem sama sebi da dam vestacko disanje, stoga, nema mi druge nego da se opustim i na cudan nacin uzivam u nistavilu. Secam se da sam i to umela. Ko zna zasto je ovakvo stanje dobro? Samo se nadam da nece trajati dugo ovog puta. Ipak je lepse kad sam ziva.
 
31.10.05.
Ponedeljak
Beograd

ne...ne verujem u slucaj...zato i mislim da je to sto ti se dogodilo, tako, jer nesto iz toga tyreba da vidis, shvatis...neznam sta, ne mogu ja da znam za tebe.
Naravo...prosto sve tfunkcionise na taj nacin...odrwedjena vibracija privlaci neke druge vibracije iste ili slicne frekvecnce, onda sreces ljude, dogadjaju se stvari, svhatas ili ne shvatas. Uvek je pitanje samo toga da li nesto hoces da vidis. Obicno smo toliko zatrpani svakodnevnim dogadjanjima, "realnoscu", zahtevima okoline, poslom, obavezama, da mnogo toga promakne i zauvek ode jer nije bilo prostora u kome je moglo da bude primeceno.
Pijem poslednju kafu za ovim stolom...crn, veliki, masivan...konforno ususkan, bez nekog velikog pomeranja, malo sam lenj i spor da taj konfor zamenim...znam da je bolje i da treba i sve to znam...i dalje sam lenj i inertan.
No...i hladnoca mi ne smeta toliko kada sija ovako! Kod tebe, da li i tamo sija?
 
Strasno! Neverovatna kolicina nerazumevanja. Nemam ja zivaca za to. Sva je sreca sto za sve ove godine pokupih negde dovoljno pameti, i fizicke snage da mogu i umem sama, pa ne moram da zavisim ni od cije "organizacije". Muske, pogotovo. Bas sam ljuta. To bre, ne misli ni o cemu. Ne vidi dalje od svog nosa i svojih potreba. I ne moze si pomoci. Ne razumem taj panican strah od "gubitka" suvereniteta. Ajd, valjda je faza. Veci je covek od toga. Nemoguce da sam se bas toliko prevarila u proceni.
 
2.11.05.

Sreda
Beograd


Hladno i gotovo jezivo tiho.Cuju se hladnjaci racunara i oovo sto kucam po tastaturi.Novembar.Nekako mi vec mirise na Zimu gde god se okrenem,zato se ne okrecem, barem ne mnogo.Setio sam se nekih nasih dozivljaja iz srednje skole i da se nism o videli skoro 15 godina, da sve one slike koje imam u glavi i koje mi povremeno prolaze pred ocima zapravo nemaju nikakve veze sa onim sto si ti sada.Ja i neznam sta si ti sada, ko si ti .Da li bih umeo da te prepoznam kada bih te video kao sto te prepoznajem u secanju, da li bi mirisala isto i smejala se zacenjujuce, pa onda brisala naocare zamagljene od suza...
Od jutra si mi u mislima i htedoh da ti pisem, ali jbg...formatiram diskove, onako temeljno, pa sada koristim tudji racunar da ubijem vreme i ne mislim na to da je ovde hladno i da sam gladan.Pisacu ti, samo da se malo saberem i postavim sve na svoje mesto.
 
..osecam se tako prisilno voajerski kad dodjem ovde..kao da mi je ruku sluchajno dopao tudji dnevnik..tudje pismo.. pa nehotice uhvatim pogledom rechenicu i postidim se, a oko trazi kraj misli..nezadrzivo..shizofrenicno..
..i onaj grub vrisak svesti da si zabasao u tudje..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top